Амерички интернет-џинови, сви осим Твитера, газе Амера Алекса Џонса, али је то опасно по цео свет

САМО ЈЕ ПИТАЊЕ ДАНА КАДА ЋЕ „ЏОНСОВ ПРЕСЕДАН“ ПОСТАТИ РУТИНСКА ПРАКСА НА ПЛАНЕТИ

 

* Маратон под условним називом „сатримо Џонса“ почео је крајем јула. За Џонсовим бановањем на YouTube уследило је бановање на Facebook, па протеривање са Stitcher Radio, Spotify и Apple

* Сам 44-годишњи Џонс је прилично егзотична личност. Он је безмало карикатурни амерички „алтернативни десничар“. Поред интрига демократа,  медиа-империја и корпорација, он раскринкава и „лунарну заверу“, бори се против штетних навика Американаца. Главни адут му је ипак конспирологија свих фела...

* Џонсов поглед на ствари је близак многима. Његови клипови су до  систематског бановања гледани и слушани преко милијарду пута. недавно су његови опоненти погубили живце. Толико да су Џонса – конспиролога и параноика – уклонили из стварности...  Али, није га забрарнила америчка влада. Није ни суд, а нису ни тајне службе „у интересу националне безбедности“. Њега је „помножио са нулом“ картел приватних интернет-платформи. Оних које су пре 10-15 година проглашаване за „инструмент коначне победе слободе речи

* Идеолози Демократских Вредности постали су свеснии да своје противнике не могу победити у поштеној конкуренцији. Знају да није довољно што су на њиховој страни рекламне милијарде, Роберт де Ниро и звезде репа. Зато су су се и упустили у директну ликвидацију конкурената

___________________________________________________________________________

         Пише: Виктор МАРАХОВСКИЈ

         ПРВО — новости.

         Twitter је од прекјуче последња популарна платформа са које није уклоњен амерички блогер, радио-водитељ Алекс Џонс који је још много шта.

         Маратон под условним називом „сатримо Џонса“, који је започео крајем јула уклањањем видео-клипова са његовом емисијом  Infowars са YouTube, претворио се у масовну добровољну кампању. За Џонсовим бановањем на YouTube уследило је бановање на Facebook, па протеривање са Stitcher Radio, Spotify и Apple.

         Twitter се засад држи, али је под жестоким притиском. Али, шта је у свему заиста важно?

         Сам 44-годишњи Џонс је прилично егзотична личност.

         Он је безмало карикатурни амерички „алтернативни десничар“. Поред интрига демократа,  медиа-империја и корпорација, он раскринкава и „лунарну заверу“, бори се против штетних навика Американаца. Главни адут му је ипак конспирологија свих фела...

         При свом гађењу према америчком официјелном дискурсу, Џонс се не може сматрати извором Праве Истине. Он је пре лик из медиа-театра за увесељавање у којем су – мрзећи се љуто међусобно – раме уз раме били црнокожи ЛГБТ екстремисти и Десни Бели Раскринкавачи Завера.

         Џонс, упркос свему, није излазио изван законских оквира за слободну јавне речи и права на мишљење. Било је, наравно, пријава против њега, али га, колико се зна, нигде нису нахватали иако је долазио и до „параноидалног трилера“.

         Џонсов поглед на ствари је близак многима. Његови клипови су до  систематског бановања гледани и слушани преко милијарду пута.

         Џонс је током година свог деловања био мета и суптилног и грубог подсмевања својих опонената. Њиме су се бавили и водећи амерички комичари (све сами демократи и прогресисти). Он је `објекат` пародија у вечерњим шоу-емисијама). На исти начин је ушао у књиге, филмове и серије.

         Годинама је, све у свему, служио за „пуштање паре“ и играо улогу „корисног маргиналца“.

         Само, недавно су његови опоненти погубили живце. Толико да су Џонса – конспиролога и параноика – уклонили из стварности... Значај те операције тешко је преценити.

         Џонса није забрарнила америчка влада. Није ни суд, а нису ни тајне службе „у интересу националне безбедности“.       

         Њега је „помножио са нулом“ картел приватних интернет-платформи. Оних које су пре 10-15 година проглашаване за „инструмент коначне победе слободе речи“. Јер, појава социјалних мрежа била је проглашавана за „крај диктатуре богатих и моћних у медијском простору“.

         А ево, сад се – на Џонсовом примеру – показало да витезови слободног изражавања и њихови онлајн-медији нема никаква права. Да је за њихово уклањање из интернета довољно само неколико кликова. И да то образложе голом тврдњом да се уклоњени служио „језиком мржње“ и да је „ширио лажне вести“.

         Ако се има у виду да је у Сједињеним Државама крупни бизнис – темељ државе, онда је јасно да се ради и о прогону дисидената...

         Орвеловштина поводом самог Џонса може се сажети овако: „Тај параноик је ширио такве глупости о некаквој завери корпорација против слободе речи да смо ми, корпорације, решиле да му заувек запушимо уста“.

         Све ово указује на једну жалосну чињеницу, не само за САД.

         Идеолози Демократских Вредности постали су свеснии да своје противнике не могу победити у поштеној конкуренцији. Знају да није довољно што су на њиховој страни рекламне милијарде, Роберт де Ниро и звезде репа. Зато су су се и упустили у директну ликвидацију конкурената.

         Поседници Демократских вредности осећају своју идеолошку слабост. Стога је само питање времена када ће овај преседан са Џонсом постати – рутинска пракса.

         Што је најважније, и наши ланци и клипови се налазе ст на YouTube, Facebook и разним другим iTunes. А то у данашњем онлајнизованом свету – гигантска слаба тачка. Јер, ако се ствари буду развијале у „Џонсовом смеру“ – а вероватно хоће – сви можемо постасти жртве америчке корпоративне цензуре.

         А то значи да ће они који седе испред компјутера у својим кућама, или у антобусу са смартфоном, убудуће добијати филтрирану и кастрирану слику света у режији идеолошких менаџера из Даблина или Сан-Франциска.

         Из свега следи банални закључак за остатак света.

         Препуштати стратешким конкурентима у епоси посрнуле глобализације даљински управљач за реалност – и глупо је и кратковидо. Зато свака земља – која жели да буде самостална – мора  следити `кинески пут`.  А то значи да мора створити своје аналоге свим основним платформама.

         Прошло је време романтике -  „поштене игре“ и „слободне конкуренције мишљења“.

         Нико никоме неће бити поштени конкурент“.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари