Меркелова признала да је CDU на изборима слабо прошла због ње и да њен курс поларизује Немце
У ПРОБЛЕМИМА И АЛТЕРНАТИВА ЗА НЕМАЧКУ: ФРАУКЕ ПЕТРИ НЕЋЕ У ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ AfD У БУНДЕСТАГУ
Фрауке Петри и Александер Гауланд
- Женски лидер Алтернативе Фрауке ПЕТРИ објавила: „Одлучила сам, након што сам пажљиво размислила, да нећу седети са осталима (AfD) у Бундестагу. Бавићу се конзервативном политиком. Анархистички део Алтернативе може бити добар у опозицији, али није подесан за партију која претендује да постане владајућа“
- Петри је, у неку руку, урадила исто што и лидерка француског Националног фронта Марин Ле Пен. Немица се дистанцирала од радикалне струје у сопственој партији, а Ле Пен од радикалних ставова властитог оца који је Фронт и основао
АНГЕЛА Меркел морала да изговори два јавна признања која јој нису била нимало по вољи.
Признала је да је њена коалиција (CDU/CSU) добила за четвртину мање гласова него на претходним парламентарним изборима и најмња откако је она постала канцелар и партијски лидер.
Друго признање сама је формулисала овако: „Истина је да нашем друштву постоји поларизација која је повезана са мном и са мојом одлуком да се по чретврти пут кандидујем. Упркос томе, своју одлуку да се кандидујем, а она није само моја, сматрам исправном“.
Меркелова је признала и да је веома „жуља“ и изборни успех (13 одсто освјених гласова) Алтенративе за Немачку. Међутим, није нашала ништа паметније од овога да каже:
„Алтернатива за Немачку неће утицати на будућу европску политику Берлина“.
Објавила је и да ће можда поново понудити Социјалдемократској партији „велику коалицију“. Упркос томе што је њен лидер, Мартин Шулц, саопштио да та партија „прелази у опозицију“.
Независно од тога, улазак у владајућу коалицију већ је понудила Кристијану Линднеру и његовој Слободној демократској партији.
Алтернативу за Немачку неки сматрају „фактичким победником“ немачких избора. Упркос томе, и она се нашла у проблемима.
Копредседник странке Фрауке Петри, на чијој репутацији је Алтернатива у доброј мери узлетела, саопштила je да неће ући у њен парламентарни клуб у Бундeстагу. Чак је открила: због несугласица са колегама из странке које имају радикалније ставове од ње.
„Одлучила сам, након што сам пажљиво размислила, да нећу седети са осталима (AfD) у Бундестагу. Бавићу се конзервативном политиком. Анархистички део Алтернативе може бити добар у опозицији, али није подесан за партију која претендује да постане владајућа“.
Петри је, у неку руку, урадила исто што и лидерка француског Националног фронта Марин Ле Пен. Немица се дистанцирала од радикалне струје у сопственој партији, а Ле Пен од радикалних ставова властитог оца који је Фронт и основао.
Петри носиоца партијске изборне листе, Александра Гауланда, није отворено критиковала, али је он по звршетку избора изјавио:
„Федерална влада може топлије да се облачи. Почињемо лов на њу. Вратићемо своју земљу народу“.
Можда и на миг власти, леви анархисти и мулти-култи либерали започели су свој лов на припаднике Алтернативе.
„Антифашисти“ су у центру Берлина сатима нападали на седиште AfD. А готово истовремено је била нападнута породица њеног копредседника Јорга Мојтена.