Америчка економија расте, а неки баш у САД звоне на узбуну да је нова велика криза иза ћошка

ПАНИКУ ИЗАЗИВА И НАГЛИ РАСТ РЕНТАБИЛНОСТИ ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА КОЈЕ ЕМИТУЈЕ ВАШИНГТОН

• Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији
• Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% - доћи ће до урушавања великих размера
• Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће дуга рецесија у целом свету бити неизбежна

Пише: Наталија ДЕМБИНСКА, РИА Новости 

        НАГЛИ пораст рентабилности америчких државних обвезница узбудио је инвеститоре и ударио по берзама акција.

        Вол-стрит је био затворен у минусу, а успаничили су се и на другим берзама: појефтинили су и акције и валуте већине земаља. А долар је, напротив, донекле ојачао.

        Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији.

        Први пут од 2008-ме рентабилност тромесечних државних обвезница САД премашила оно што доносе дивиденде на индекс S&P 500.

        Још већу бригу изазива кључни оријентир светских финансијских тржишта - „десетогодишњи трежерис“ (еталонски „папири“ од којих зависи цена бондова у целом свету).

        Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% - доћи ће до урушавања великих размера.

        „Кад се рентабилност диже изнад 3 одсто - играчи на тржишту одмах почињу да рачунају на подизање камата. А то изазива страховања да ће доћи до колапса на тржишту, односно - да је криза иза ћошка“, указује инвеститор-милијардер и „краљ обвезница“ Џефри Гундлах.

        Експерти су из развоја ситуације извукли овај закључак: улагати новац у амерички државни дуг са роком од две године готово подједнако је рискантно као и кредитирање америчке економије са роком враћања од десет година.

        Аналитичари се разилазе у проценама када ће почети рецесија.

        Неки сматрају да је тренутни раст рентабилности нешто што је привремено и што неће имати озбиљне последице. Примера ради, JP Morgan Asset Management сматра да је опасност од урушавања у овој години „веома мала“.

        Други, опет, указују да је опадање основних берзанских индекса кључни фактор који може довести до краха. Чак су уверени да глобална економија прелази у нову фазу и да се све већ број централних банака спрема да одустане од упумпавања новца у своје националне економије и да крене у подизање камата које су у претходном периоду, јер су биле изузетно ниске, довеле до бума на тржишту вредносних папира.

        Другом претњом економској стабилности у свету сматра се протекционистичка политика Вашингтона јер ће довести до пада у трговини.

        Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће дуга рецесија у целом свету бити неизбежна.

        Експерти сматрају да су санкције прекалиле руску економију и припремиле је, у неку руку, и за могуће катаклизме у светској економији.