Експерти предвиђају појаву најмање две „мале Украјине“

ПЕТАР ПОРОШЕНКО ОПЕТ ПОЧЕО ДА ГОВОРИ О „ОПАСНОСТИ РАСПАДА ЗЕМЉЕ“

  • Директор Института за стратешка истраживања „Нова Украјина“ Андреј ЈЕРМОЛАЈЕВ: Украјинска власт се определила за пројекат „Мала Украјина“ који предвиђа изградњу државе на територији која је знатно мања него што је била након проглашења независности, али са бољим управљањем јер ће моћи да буде националистичка
  • „Малих Украјина“ може да буде неколико, није обавезно да буде само једна, настаће најмање две. А са њиховом појавом биће тужна судбина Кијева. И ако постане источни крај Западне Украјине и ако постане западни крај Источне Украјине
  • Харков и Дњепропетровск ће се борити за статус главног града једне од „Малих Украјина“. С обзиром на правац руске спољне политика - Харков засад има боље шансе

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        ПРЕДСЕДНИК Украјине Петар Порошенко већ по који пут упозорио је јавност на опасност распада земље.

        Говорећи ових дана на седници Савета за регионални развој, посебно је указао на анархију и атаманшћину: „Реалне и потенцијалне последице такозване блокаде Донбаса то најјасније доказују. Њени организатори су се показали као непревазиђени мајстори политичког пиара. Они су лоцирали болну тачку, ухватили су талас очекивања у друштву, пронашли су огољени живац“.

        Према речима Порошенка, због блокаде је Украјина изгубила последњу сферу утицаја на „те територије“. А то значи да је равнотежна тачка интереса почела да се премешта на запад од Кијева.

        Пошто то схвата председник Украјине, то не могу а да не разумеју снаге које су покренуле блокаду, они који су за њу унајмили „добровољце“, као и они који је политички покривају из Врховне раде (парламента) Украјине.

        По мишљењу стручњака, иза блокаде стоје партије „Самопомоћ“ и њен вођа - градоначелник Лавова Андреј Садовиј, и „Баткившћина“ и њен лидер Јулија Тимошенко, као и олигарх Игор Коломојскиј.

        „Анархија“ и „атаманшћина“ које спомиње Порошенко актуелни су између осталог и у контексту историјског памћења.

        Пре сто година на Украјини је постојала и „махновшћина“, која је час радила у корист „наших“, час у корист „ваших“, постојала је и „централна власт“ у лицу Директоријума и његовог вође Симона Петљуре који је Варшави продавао украјинске територије у замену за мрвице власти.

        Мада, осим Пољске не треба заборављати ни друге украјинске „комшије“.

        Није случајно што бивши губернатор Одеске области Михаил Саакашвили управо сада констатује да становници Закарпатске области развој свог региона већ повезују са Мађарском, а не са Украјином, а слична ситуација је и у Буковини.

        „У условима даљег опадања наше економије, све ово може да доведе до катастрофалних последица“, - упозорио је Саакашвили.

        И не само он.

        Коментаришући актуелне догађаје у емисији кијевског „Радио Вести“, директор Института за стратешка истраживања „Нова Украјина“ Андреј Јермолајев рекао је: украјинска власт се определила за пројекат „Мала Украјина“ који предвиђа изградњу државе на територији која је знатно мања него што је била након проглашења независности, али са бољим управљањем јер ће моћи да буде националистичка.

        „Сматрао сам и сматрам да у влади има присталица такозваног пројекта „Мала Украјина“, - истакао је Јермолајев. - Његова суштина је, пре свега - лојална социјална база, схватљиви састав елите, јача веза држава-народ, пожељно уз минимум историјских конкурената. Стална борба за кормило после револуција 2004-2005. и 2014-2015. година довела је до тога да су они који су дошли на власт сматрали могућим са историјске тачке гледишта да почну рад на формирању државе која ће им бити прихватљива и разумљива. Све остало, према мом мишљењу, јесте идеолошка „бела лажа“.

Симон Петљура

        Међутим, таквих „Малих Украјина“ може да буде неколико, није обавезно да буде само једна, настаће најмање две.

        Тужна је судбина Кијева. У сваком случају: и ако постане источни крај Западне Украјине и ако постане западни крај Источне Украјине, бројни хероји „АТО“ и „добробата“ очерупаће га као дебелог гњурца.

        Кијев ће се претворити у оно, како га је 1787. године видела царица Катарина Друга, која је оставила следећи запис: „Чудан је овај град - сав се састоји од утврђења и предграђа, сам град још увек нисам видела; међутим, у стара времена он је вероватно био у најмању руку као Москва“.

        Што се тиче истока, тамо можемо да прогнозирамо неизбежну борбу за статус престонице између Дњепропетровска и Харкова.

        Али, постоји и логика геополитичка, која се руководи историјским константама и перспективама. Са те тачке гледишта, предности су на страни Харкова јер је два пута заједно са Кијевом конкурисао за статус престонице Украјине, резултат засад је 1:1.

        Харков је 19. децембра 1919. године (за време бољшевика) постао престоница Украјинске Совјетске Републике, међутим одлуком Стаљина изгубио је тај статус 1934. године. Али, у његовој биографији пише „престоница“, а према њему постоји и геополитички интерес.

        Имајући у виду да је Русија за себе као приоритетни правац изабрала јужни, Харков као престоница једне од „Малих Украјина“ могао би да постане партнер Москве.               

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари