Кјеза: Италија је изашла из магловите луке зависности од Вашингтона и Брисела

ПОРАЗ МАТЕА РЕНЦИЈА НА УСТАВНОМ РЕФЕРЕНДУМУ: РИМ ОЧЕКУЈЕ ПРОМЕНА ПОЛИТИЧКОГ КУРСА

Бепе Грило: његове шансе расту

• Ренцијев пројекат уставне реформе свестрано су подржале ЕУ и САД. Деловале су сложно да би реализовале директиву JP Morgan да се униште устави земаља југа Европе, јер у њима има превише „социјалистичког“
• Један од узрока његовог референдумског пораза несумњиво је и спољна политика Италије, односно њено тотално потчињавање одлукама Сједињених Држава, и нарочито - захтевима NATO да појача конфронтацију са Русијом
• „Војсковођи“, који је себе називао иноватором, окренули су леђа сви, укључујући многе његове присталице. Новог војсковође нема. Можда и на срећу. Ако ништа друго, гласање је показало једно: већина Италијана не жели да пије отровану воду из баруштине светских банкара

Пише: Ђулијето КЈЕЗА, главни уредник интернет портала Pandora TV, независни публициста

        ГРАЂАНИ Италије гласали су на референдуму против уставне реформе коју је предложио (пре наметнуо) премијер Матео Ренци, што је за бившег градоначелника Фиренце био политички крај.

        Такав апсолутни пораз учинио је немогућим повратак његове владе на власт у било ком облику. Сам Ренци је признао пораз у ноћи пребројавања гласова.

        Заједно са њим одлази опасан пројекат претварања италијанске демократије у деформисану варијанту монократије - власти једне странке (или једног човека).

        Пројекат је блокирало неочекивано много гласача - безмало 60 одсто. То је био једини прави, премда деструктиван, пројекат током две године Ренцијеве владавине

        Ваља додати да су пројекат уставне реформе свестрано подржале ЕУ и САД. Деловале су сложно да би реализовале директиву JP Morgan да се униште устави земаља југа Европе, јер у њима има превише „социјалистичког“.

        Углавном, све се радило под паролом „вишак демократије шкоди тржишту“. Већина Италијана је одговорила са „не“ на непристојну понуду. Они су се на тај начин одрекли крајње неолибералне верзије капитализма.

        Нагло се подигао, између осталог, и у Италији, антиевропски талас. Он се већ манифестовао у Великој Британији и виду Brexit-а, у Француској, где расте популарност Марин Ле Пен. На сличан начин се манифестовао и у многим другим европским земљама. Зато је удар на Ренција био истовремено и удар на ЕУ у овом њеном облику и са садашњим законима.

Неће се више заједно смејати

        Несумњиво је да је један од узрока таквог исхода била и спољна политика Италије, њено тотално потчињавање решењима Сједињених Држава, и нарочито - захтевима NATO да појача конфронтацију са Русијом.

        Антируске санкције су натерале значајан део предузетника да кажу „не“ реформи, а у њиховим рукама су гласови десетина хиљада радника у различитим сферама индустрије и пољопривреде, које су претрпеле штету због руског ембарга.

        Своју улогу одиграла је и забринутост да би Италија и Европа могле да буду увучене у сукоб са Русијом.

        Дакле, Италију очекује неизбежна промена политичког курса. Можда нас очекују превремени избори, који би требало да се одрже по новом изборном закону. Али, не по оном који је предлагао Ренци и који је већ одбачен на референдуму. И не по претходном - закону Роберта Каљдеролија, који је проглашен неуставним одлуком Уставног суда.

        Зато, уколико не се не догоди нешто непредвиђено , председник Италијанске републике Серђо Матарела требало би да именује новог шефа „техничке“ владе. Његов једини, мада сложен, задатак биће да изради нови изборни закон.

Одоше возови, за сво четворо

        Али, саставити такву владу такође неће бити једноставно.

        „Демократска партија“ је веома ослабљена сукобом са целом земљом.

        Десницу представља само „Лига севера“ Матеа Салвинија, а Берлускони је већ изашао из игре.

        Став „Покрета пет звезда“ Бепеа Грила је тешко проценити. Притом, обе странке подржавају кардиналну промену односа са Русијом, укидање санкција, критикују евро и ЕУ.

        Земља је изашла из магловите луке зависности од Вашингтона и Брисела. Војсковођи, који је себе називао иноватором, окренули су леђа сви, укључујући многе његове присталице. Новог војсковође нема. Можда и на срећу.

        Ако ништа друго, гласање је показало једно: већина Италијана не жели да пије отровану воду из баруштине светских банкара.