Сервер саветује Трампу да изазове хаос на Балкану па да доврши отимање КиМ и унитаризацију БиХ

ХОЛБРУК АМЕРИЧКЕ „БАЛКАНСКЕ АНАЛИТИКЕ” НИКАКО СЕ НЕ СМИРУЈЕ

• Сервер не предвиђа нови велики рат на подручју Западног Балкана. Међутим, он не искључује избијање насиља због екстремиста у Албанији, Македонији и Србији, који би по његовом мишљењу могли да доведу до новог таласа етничког чишћења, злочина против човечности, померања граница, даље исламске радикализације, као и колапса постојећих институција у региону
• Упоорио Трампову администрацију да не никако не пристаје на ново прекрајање граница на Балкану: „Ту опцију лично одбацујем као идеју, која је не само супротна америчким интересима, већ иде против основних демократских вредности САД”
• „Русија ће учинити апсолутно све што може да спречи улазак Македоније у НАТО, као што се борила против уласка Црне Горе у НАТО, док ће у Републици Српској предузети све што буде могла да Милорад Додик никада не прихвати ниједан предлог за уставну консолидацију Босне и Херцеговине”

          АДМИНИСТРАЦИЈА председника Доналда Трампа треба да поступи хитно да би се сачували мир и стабилност на Балкану, пише амерички аналитичар Данијел Сервер у најновијем издању часописа Савета за међународне односе, преноси „Глас Америке”.

          Наводи се да дугогодишњи експерт за подручје југоисточне Европе предочава и опције за решавање пољуљане политичке и безбедносне ситуације на Западном Балкану.

          Сервер један од главних узрока нестабилности види у мешању Русије, за коју наводи да не жели прозападни и продемократски развој тог дела Европе. Аналитичар истиче да су и Конгрес и Бела кућа обавештени о његовим препорукама.

          „Глас Америке” наводи да Сервер не предвиђа нови велики рат на подручју Западног Балкана. Међутим, он не искључује избијање насиља због екстремиста у Албанији, Македонији и Србији, који би по његовом мишљењу могли да доведу до новог таласа етничког чишћења, злочина против човечности, померања граница, даље исламске радикализације, као и колапса постојећих институција у региону.

          Наводи се да се Сервер залаже за појачану западну дипломатску и економску интервенцију, за спречавање новог хаоса на Балкану и при том нуди и три опције, док лично подржава само једну.

          „Прва опција била би даље спровођење политике европске интеграције Западног Балкана, коју је Европска унија промовисала успешно све до недавно. САД су прискакале у помоћ, али само када би нашим трансатлантским партнерима помоћ затребала. Међутим, Европа је тренутно опхрвана низом тешкоћа – од Брегзита, мигрантске кризе, повећаног утицаја екстремне деснице, до неслагања о опстанку еврозоне”, пише Сервер.

          Наводи се да се он осврнуо и на предлоге појединих аналитичара, али и политичара, о новом прекрајању граница.

          „Ту опцију лично одбацујем као идеју, која је не само супротна америчким интересима, већ иде против основних демократских вредности САД”, стоји у Серверовом тексту.

          Сервер наводи да трећа опција предвиђа много активније америчко ангажовање него до сада.

          „Била би то нова америчка иницијатива, али у области само неколико најважнијих питања, укључујући уставну реформу у Босни и Херцеговини, статус Косова и питање имена Македоније”, пише аналитичар.

          „Глас Америке” наводи да су према Серверовој оцени две најмекше мете руског уплитања на подручју Западног Балкана Република Српска и Македонија.

          „Русија ће учинити апсолутно све што може да спречи улазак Македоније у НАТО, као што се борила против уласка Црне Горе у НАТО, док ће у Републици Српској предузети све што буде могла да Милорад Додик никада не прихвати ниједан предлог за уставну консолидацију Босне и Херцеговине”, оцењује Сервер и додаје да је на Америци да то промени.

          Наводи се да је он похвалио почетне кораке потпредседника Мајка Пенса, који је слично свом претходнику Џозефу Бајдену, преузео водећу улогу у одређивању политике САД према Западном Балкану.

          „Глас Америке” наводи да је Сервер охрабрен Пенсовим ставовима изнетим на недавном састанку америчко-јадранске повеље (А5), у Црној Гори и подсећа да Групу А5 чине Хрватска, Босна и Херцеговина, Албанија и Македонија, уз Црну Гору, док су посматрачи Србија, Косово и Словенија.

          Сервер сматра да и Конгрес треба да одигра енергичнију улогу што се тиче Западног Балкана.

          „Важно је да америчке дипломате, нарочито наши амбасадори у региону, имају осећај да Конгрес стоји иза њих. После одласка Обамине и доласка Трампове администрације наше дипломате можда нису биле сигурне да ли ће Конгрес да их подржи. Надам се да ће моје писање бити корисно у том погледу”, пише Сервер.

          Он на крају предлаже и именовање специјалног изасланика за Западни Балкан са задатком да процени успех и недостатке у спровођењу мировних споразума у Босни и Херцеговини и на Косову, као и да даје конкретне препоруке за даљу америчку политику решавања садашњег застоја у југоисточној Европи.

          (Танјуг)