Азери мало напредовали на северном, више на јужном фронту, али су далеко од добијања рата

НАЈДУБЉЕ ПРОДРЛИ НА ЈУГУ (ДО 30 КМ), АЛИ ЈЕРМЕНИ ТВРДЕ ДА СУ ИХ И ТУ НАТЕРАЛИ НА УЗМИЦАЊЕ

Ову карту пласирају они који су наклоњени Азербејџану

(жутим су означили оно што је наводно досад заузео)

* Председник Азербејџана Илхам АЛИЈЕВ сународницима: „Уништили смо мит од непобедивости јерменске армије. Практично смо уништили њихову војску и ратну технику. Дали смо им лекцију коју никада неће заборавити“

* Портпарол Министарства одбране Јерменије Арцрун ОВАНИСЈАН: Са 700-800 бораца напали су један од положаја (Карабаха) на северу, али су били принуђени да се повуку, остављајући 200-300 лешева на бојном пољу“

* Војне власти Арцаха (Карабаха)  одбациле су тврдње Бакуа да је заузео Ковсакан (Азербејџанци га зову Зангилан) који се налази у близини државне границе Јерменије. Други партпарол војног врха Јермерније, Шушан Степањан, о томе јерекла: „Азербејџанцци су се нашли у паклу. Непријатељ се повлачи на југ, према вештачком језеру  Худаферин, трпећи велике губитке. Упозорили смо их да ће отићи дођавола“      

* Моковски војни експерт Игор КОРОТЧЕНКО: Азербејџанци покушавају да ухвате Карабах клешта. Сумњам ипак да ће успети да брзо напредују према најважнијим градовима Карабаха - Шуши и Степанакерт. Јермени су на правцима продирања према њима поставили противтенковске ракетне системе артиљерију и вишецевне ракетне бацаче

* Уредник руског војног листа „Арсенал отаџбине“ Алексеј ЛЕОНКОВ: „Азербејџанци још не контролишу стратешке висове са којих би могли да безмало директно гађају Шуши и Степанакерт, као и Лачински коридор који повезује Арцах и Јерменију. Ако остану само на заузимању дела појаса безбедности, а не успоставе контролу над самим Карабахом - то ће бити њихов пораз, а још ће армија Карабаха остати борбено способна“

________________________________________________________________

       АЗЕРБЕЈЏАН и Турска – упркос потписаном примирју – појачавају војне операције са намером да преломе ток рата за Карабах.

       Председник Азербејџана Илхам Алијев објавио је сународницима:

       „Уништили смо мит од непобедивости јерменске армије. Практично смо уништили њихову војску и ратну технику. Дали смо им лекцију коју никада неће заборавити“.

        Званичном Јеревану је поручио: „Јерменија, пре него што буде прекасно, мора да изјави да повлачи своје трупе са наших окупираних територија, након тога војне операције могу да престану“.

       На овај полуултиматум Јерменија је већ одговорила, одбацивши га индиректно.

Јерменски тенкови

       Портпарол њеног Министарства одбране Арцрун Ованисјан изјавио је да су азербејџанске трупе „претрпеле озбиљне губитке покушавајући да нападну положаје одбрамбене војске Арцаха (Карабаха). Са 700-800 бораца напали су један од наших положаја на северу, али су били принуђени да се повуку, остављајући 200-300 лешева на бојном пољу“.

       Навео је да Азербејџан сада покушава продор на једном делу фронта:

       „Непријатељ је увидео да не може да пробије нашу линију одбране, па је одлучио је да баци све своје снаге на пробој на једној тачки. Непријатељ је на југу био 12 пута бројно надмоћнији, али је успевао да напредује само 1-2 км дневно, што је потпуни неуспех“.

       Војне власти Арцаха (Карабаха)  одбациле су тврдње Бакуа да је заузео Ковсакан (Азербејџанци га зову Зангилан) који се налази у близини државне границе Јерменије.

       Истим поводом је други партпарол војног врха Јермерније, Шушан Степањан, рекла:

       „Азербејџанцци су се нашли у паклу. Непријатељ се повлачи на југ, према вештачком језеру  Худаферин, трпећи велике губитке. Упозорили смо их да ће отићи дођавола“.

       Шта се стварно дешава на фронтовима Карабаха, ко губи а ко добија?

       Војни експерти наводе да су Азербејџанци на јужном фронту успели да напредују и прођу и језеро Худаферин у близини границе са Ираном. Са амбицијом да се утврде на повољним положајима.

       Међутим, ако је Степањан рекла истину – они су те положаје изгубили и морали да се повуку.

       Азери су овде нападали правцем Физули-Хадрут-Џебраил и дуж реке Араз, а на северу према Агдаму.

       Московски војни стручњак Игор Коротченко наводи да су Азербејџанци били успоставили  контролу над неколико мостова који повезују територију под њиховом контролом са Ираном. Наглашава да Јермени нису порицали губитак Хадрута.

       Коротченко процењује да Азербејџанци покушавају да ухвате Карабах клешта:

        „Очигледно је да желе да преузму контролу над такозваним појасом безбедности око Карабаха и да заузму терен око Лачина и Келбаџара који поведују Карабах са Јерменијом. Зато су у операције увели велики број ударних дронова. Јерменски стратези су – бар у првим данима – потценили  спремност Азербејџана за вођење високотехнолошког рата“.

       Коротченко сумња да ће Азери успети да брзо напредују према најважнијим градовима Карабаха - Шуши и Степанакерта:

       „Јермени су на правцима продирања поставили противтенковске ракетне системе артиљерију и вишецевне ракетне бацаче“.

Алексеј Леонков

       Уредник московског војног листа „Арсенал отаџбине“, Алексеј Леонков, скептичнији је према успесима Азербејџана:

        „Можда и јесте Азербејџан на јужном фронту напредовао 30 километара, али по цену много проливене крви. Осим тога, у тој зони је било мало јерменских фортификација. Та зона је прелазила из руку у руке, а на крају су је браниоци Карабаха напустили.  Западно одатле па до границе Јерменије налази се тежак кршевит терен, где офанзива може да стане“.

       Леонков посебно наглашава:

       „Не бих назвао успехом 30 км за 22 дана борби. На северу су резултати  Азербејџанаца још слабији јер су напредовали једва 10 км. Током ратне кампање 1992-1994, Баку је такође имао надмоћ у броју војника и ратној техници, али се након исцрпљујућих борби морао повући“.

       Леонков је уверен да се о успеху Азербејџана не може говорити све док армија Карабаха контролише доминантне висове:

       „Ако Азербејџанци успеју да поставе артиљерију на висове, тада ће бити у прилици да безмало директно гађају Шуши и Степанакерт, као и Лачински коридор који повезује Арцах и Јерменију“.

       Према Леонкову, ако Азербејџанци заузму само нека подручја појаса безбедности, а не успоставе контролу над самим Карабахом, то ће бити њихов пораз, а још ће армија Карабаха остати борбено способна.

      

              Азербејџанци демонстрирају деловање своје артиљерије