Бајденов „Самит Америка“ доживео фијаско већ на самом почетку

ЛИДЕРИ МЕКСИКА, ГВАТЕМАЛЕ, БОЛИВИЈЕ И ХОНДУРАСА ОДБИЛИ ДА ДОЂУ У ЛОС АНЂЕЛЕС

Симболика: Усред Америке на шпанском

* Вашингтон није ни позвао на самит Кубу, Никарагву и Венецуелу, а руководиоци четири земље бојкотују самит и из солидарности с њима и због америчког интервенционизма и бахатости

* Боливијски председник Луис АРСЕ: „САД морају одмах прекинути неодговорну и злочиначку блокаду Кубе, а такође укинути више од пет стотина једностраних санкција уведених против Никарагве и Венецуеле“

* САД су од Мексика преотеле Тексас, Калифорнију и Нови Мексико. Мексиканци их и даље сматрају својим северним територијама. Идеја о мексичкој реконквисти - повратку земље предака - није нестала. У јужним америчким државама Латиноси већ сада чине већину: скоро половина становништва у Новом Мексику, по 40 одсто у Калифорнији и Тексасу

__________________________________________________

        ДЕВЕТИ Самит (двеју) Америка, који се одржава у Лос Анђелесу, посматрачи су пре него што је завршен, већ прогласили за потпуни неуспех Беле куће.

       Почело је од тога што су Американци, као и обично, поделили суверене државе учеснице на „чисте“ и „нечисте“.

       Земље у којима власт послушно испуњава вољу вашингтонске олигархије признате су за „демократске“ и биле су позване у Лос Анђелес. Земље у којима власти покушавају да сачувају независност и боре се против диктатуре САД именоване су за „аутократије“ и нису позване на састанак.

       На црној листи су се, предвидљиво, нашле Куба, Никарагва и Венецуела?

       Куба је под притиском Вашингтона дуже од шездесет година. У Венецуели Вашингтон скоро сваке године покушава да изведе државни удар, а истовремено торпедује ту земљуу санкцијама. А Никарагву је почео да мучи још Роналд Реган.

       Те државе, међутим, и даље неће да свој  суверенитет баце под ноге Вашингтону.

       Апсурд је што је Самит Америка замишљен као редовни састанак свих лидера земаља чланица Организације америчких држава. У том формату, који обезбеђује равноправност и инклузивност, одржаван је од 1994. године у различитим градовима на оба континента. Сада је, међутим, Вашингтон одлучио да покаже ко је газда.

       Вероватно би се пре двадесетак година сви покорно помирили са његовим избором. Али, овога пута су лидери америчких држава приредили прави `фестивал непослушности`.

       Председници Аргентине, Чилеа и Бразила не крију да су огорчени.

       Бразилски лидер Жаир Болсонаро дошао је у Лос Анђелес само уз обећање да ће са Бајденом имати састанак тет-а-тет.

        У знак протеста против искључења Кубе, Никарагве и Венецуеле, лидери Мексика, Боливије, Хондураса и Гватемале одбили су да дођу у Лос Анђелес. Послали су своје потчињене.

       `Побуњени лидери` су глобалној публици детаљно изложили свој став.

       Мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор изјавио је: „Уверен сам у потребу промене политике која нам је наметана вековима. Шта је Самит Америка ако нису све америчке државе ни позване? То је иста стара политика интервенционизма и непоштовања народа."

       Боливијски председник Луиса Арсе иступио је такође оштро и са захтевом:

       „САД морају одмах прекинути неодговорну и злочиначку блокаду Кубе, а такође укинути више од пет стотина једностраних санкција уведених против Никарагве и Венецуеле“.

Председник Боливије Луис Арсе

       Зашто је ова `побуна на броду` одједном постала могућа? Зашто се догађај, који су САД замислиле као показивање своје снаге, претворио у своју супротност?

       Неколико је разлога за неуспех Самита Америка.

       Прво, Сједињене Државе су протеклих 20  година изгубиле своју економску моћ. Потом је и њихов политички утицај почео да опада. А сада су, најпре опрезно, а потом све сигурније, нови глобални играчи — Кина и Русија — почели да газе у двориште Сједињених Држава.

       Кинески другови улажу у просперитет народа Јужне Америке, зачињавајући токомунистичком реториком која је драга срцу њених народаа. Русија обнавља везе успостављене још у време Совјетског Савеза и активно развија војно-техничку сарадњу.

       Током 20. века су Сједињене Државе  изградиле гигантску неоколонијалну енклаву јужно од својих граница. Нема земље на том несрећном континенту у коју нису упадали, где нису убијали легално изабране вође, где нису приређивали државне и војне ударе.

       За легитимно изабране лидере ових земаља, суседство САД представља директну претњу. Зато, наравно, подршку траже у контактима са Кином и Русијом. Кинеске инвестиције обезбеђују финансијску стабилност, сарадња са Русијом – високу одбрамбену способност.

       Данас Русија у земљама Латинске и Јужне Америке промовише систем ГЛОНАСС.

       Руски војни саветници раде у Венецуели и на Куби. Влада Никарагве купује 90 одсто свег наоружања од Русије и управо је продужила дозволу руским трупама, бродовима и авионима да користе њене луке и аеродроме.

       Војни стручњаци расправљају да ли ће Русија распоредити нуклеарно оружје у Никарагви. Јер, до Мајамија је само нешто више од хиљаду километара по правој линији, то хиперсонични Циркон пролети за пар минута.

       Права ноћна мора за Американце – и војно и комерцијално – могла би да буде изградња Никарагванског канала кинеским новцем. За разлику од Панамског канала, који су заузеле САД, овај правац од Атлантика до Пацифика био би у потпуности под контролом Кине.

       Си Ђинпинг би могао да притисне ову болну тачку ако САД почну превише активно да хушкају Тајван против њега.

       Ипак, најозбиљнија претња САД је могућа конфронтација са Мексиком.

Усељеници у САД у већини гласају за

демократе, али има и трамписта

       САД су од Мексика преотеле Тексас, Калифорнију и Нови Мексико. Мексиканци их и даље сматрају својим северним територијама. Идеја о мексичкој реконквисти - повратку земље предака - није нестала.

       У јужним америчким државама Латиноси већ сада чине већину: скоро половину становништва у Новом Мексику и по 40 одсто у Калифорнији и Тексасу. А то је само званична статистика, она не узима у обзир хиљаде људи који сваки дан улазе на територију Држава.

       Није ни чудо што су Американцима потребне стотине милиона „цеви“ ватреног оружја. Они су свесни да су аутохтони народи континента спремни да дођу по своју земљу и имовину.

       Циљ мексичке реконквисте је одузимање САД око трећине целокупне територије.

       Нема ништа изненађујуће у чињеници да се земље Јужне и Латинске Америке не журе да се придруже антируским санкцијама. Куба, Никарагва и Венецуела изричито су одбиле да осуде специјалну операцију у Украјини. Те земље су свесне да се Русија сада бори не само за свој, већ и за њиховсуверенитет, спасавајући их од хегемоније САД.

       На недавним протестима у Вашингтону виђен је џип са налепницом Z и паролама против Бајдена.

       Можда симбол руског отпора може објединити борце против америчке хегемоније у целом свету.

       Није случајно то латинично слово налик на муњу било симбол Зороа - мексичког Робин Худа, борца за права угњетаваног народа који је таманио грингосе...

       Региструјте се на нашем Telegram  каналу: https://t.me/faktorga

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари