Борел најавио више од колебања ЕУ између Сједињених Држава и Кине
МОГУЋЕ ЈЕ ДА ЋЕ УНИЈА ПОКУШАТИ ДА СЕ ОСЛОБОДИ УЛОГЕ ОМИЉЕНЕ АМЕРИЧКЕ КОЛОНИЈЕ-ПАРТНЕРА
* Шеф дипломатије ЕУ Жосеп БОРЕЛ: „Аналитичари већ подуже говоре о крају америчког система међународних односа и почетку азијског века. То се управо дешава пред нашим очима“
* Чак је прецизирао да је Европска унија под колосалним дипломатским притиском и из САД и и из Кине да изабере на чију ће страну стати. То – бар формално и хипотетички - допушта могућност да се Европска унија упусти у геополитички мега-сукоб на страни Кине и да се нађе на супротној страни барикаде од Америке. Упркос свим заклињањима у трансатлантску солидарност, заједничке вредности и припадност НАТО
* Борел je рекао и да ЕУ треба да стоји по страни и да види ко ће у одмераванју снага између САД и Кине изаћи као победник, па његова изјава не може се у Вашингтону схватити другачије него као издаја због које је потребно казнити не толико одређеног дипломату већ цео сегмент европске политичке елите који је одједном осетио да је време да се или тражи други господар (па флертује са Пекингом) или да се започне самостална игра
________________________________________________________________________
ШЕФ дипломатије Европске уније, Жосеп Борел, најавио је на недавном састанку са немачким дипломатама почетак „азијског века“.
Нагласио је да се амерички светски поредак завршио и да Европска унија више није спремна да се задовољава улогом америчке омиљене колоније или, у најбољем случају, млађег партнера Вашингтона.
Брисел жели више, а Борелова храброст се лако објашњава: Вашингтон је ослабио, Европска унија осећа да се равнотежа снага променила и да жестоки сукоб Вашингтона и Пекинга отвара велики прозор могућности за Европску унију да кроз њега проскочи, упркос незадовољству бројних европских америчких сателита.
Британски The Guardian наводи ове прилично смеле тезе из Бореловог говора:
„Аналитичари већ подуже говоре о крају америчког система међународних односа и почетку азијског века. То се управо дешава пред нашим очима“.
Он не крије да је ЕУ у целини сада под огромним дипломатским притиском и Вашингтона и Пекинга.
Чак је прецизирао да је Европска унија под колосалним дипломатским притиском и из САД и и из Кине.
Указивање да је ЕУ под притиском да изабере на чију ће страну стати – бар формално и хипотетички - допушта могућност да се Европска унија упусти у геополитички мега-сукоб на страни Кине и да се нађе на супротној страни барикаде од Америке. Упркос свим заклињањима у трансатлантску солидарност, заједничке вредности и припадност НАТО.
Можда је још занимљивије како Борел предлаже решавање проблема избора. Он указује да ЕУ треба да се склони устрану и да кандидатима за статус главне силе планете препусти да одмере снаге без директног учешћа Брисела у сукобу на страни Пекинга или Вашингтона.
ЕУ је фактички преко свог водећег дипломате лансирало неку врсту декларације о суверености.
Борел је иницирао да Европљани гледају своја посла и интересе и да не дозволи да буду претворени у пијуне у рукама Пекинга нити да остану пијуни у рукама Вашингтона.
Тешко да ће Доналд Трамп бити одушевљен оваквим дезертерством ЕУ са попришта геополитичких битака јер је тај блок држава досад био највернији амерички вазал који је подржавао све америчке геополитичке авантуре.
Као што су представници унутрашњег круга око америчког председника више пута истицали, одбрана Pax Americana и америчке хегемоније је приоритет који се не сме довести у питање.
Борелова изјава да је америчка ера пред заласком и да долази век Азије не може се у Вашингтону схватити другачије него као издаја због које је потребно казнити не толико одређеног дипломату већ цео сегмент европске политичке елите који је одједном осетио да је време да се или тражи други господар (па флертује са Пекингом), или да се обнови бивша величина Европе, а Европска унија прогласи за независни пол моћи у новом вишеполарном свету .
