Немци се боје да говоре о исламу, да се називају патриотама, да хвале Вагнера и Ничеа…

САМО 18 ОДСТО НЕМАЦА СМАТРА ДА ЈЕ У ЊИХОВОЈ ЗЕМЉИ МОГУЋЕ СЛОБОДНО МИСЛИТИ И ГОВОРИТИ

* Најновија анкета показала да 59 одсто Немаца слободно и опуштено разговара само у својој кући и са блиским рођацима и пријатељима

* Закључак Института за  социјална истраживања „Аленсбах“ гласи: «Грађани живе у све већем страху да ће их – ако се позиционирају као патриоти – прогласити за крајње десничаре»

* Две трећине анкетираних иритира што се мигранти почињу називати „људима са миграционом прошлошћу“

________________________________________________________________

         ХВАЉЕНА `слобода речи` на Западу, како изгледа, више не постоји. У сваком случају, ово мисле четири петине Немаца.    

         Немачки Институт за  социјална истраживања „Аленсбах“ утврдио је да само 18 одсто Немаца сматра да је у њиховој земљи могуће јавно слободно износити своја уверења.

         Немци од краја Другог светског рата непрекидно живе у условима „сталног форматизовања свести“.

         Почело је од тражења кајања за зверства нациста. Међутим, политика „платити и кајати се“ – довела је до тоталне диктатуре „крајње левог идеолошког дневног реда“.

         Данас у Немачкој постоје најоштрији закони који ограничавају слободу речи. Многи Немци сматрају да су под већом пресијом него што су били њихови сународници у бившој Источној Немачкој. Жале се на либералну цензуру и тврде да је о већини тема које их интересују немогуће јавно дебатовати.

         Највећи део културног наслеђа Немачке преживео је Хитлера, али нестаје под ударима либералне политичке коректности.

         У данашњој Немачкој није препоручљиво интересовати се за Вагнерову музику нити хвалити Ничеа.

         Политички некоректним сматра се и стваралаштво фактичког творца немачког књижевног језика мартина Лутера. По мерилима `савремене толерантности` нису ни Гете ни Томас Ман.

         Није препоручљиво јаче се занимати за историју Немачке, чак ни посећивати музеје. Још мање – облачити немачку националну ношњу.

         Ширење овог списка се хвали као образац слободе и демократије.

         Међутим, истраживање је показало да безмало двема трећинама Немаца веома смета што морају да буду крајње опрезни и суздржани у сваком друштву, а и на социјалним мрежама и што постоји мноштво правила шта јесте а шта није дозвољено и препоручљиво.

         На врху списка табуираних тема је – ислам.

         Чак 71 одсто анкетираних није крило да мора да „скраћује језик“ и поводом миграната.

         Најмње ризично је износити сопствено мишљење поводом климатских промена.

         Немачки патриотизам је постао једна од последњих табуираних тема.

         Да је то „осетљива тема“ коју је паметније заобилазити у разговорима – сматра 41 одсто анкетираних. Пре само 23 године, тако је мислило само 16 одсто анкетираних.

         Закључак Института за  социјална истраживања „Аленсбах“ гласи: «Грађани живе у све већем страху да ће их –ако се позиционирају као патриоти – прогласити за крајње десничаре».

         Немци се буне и против језичких фраза које им се у име политичке коректности намећу.

         Две трећине анкетираних иритира што се мигранти почињу називати „људима са миграционом прошлошћу“.

         Анкета је, иначе, показала да 59 одсто Немаца слободно и опуштено разговара само у својој кући и са блиским рођацима и пријатељима.     

         Половина Немаца жали се и на појачану контролу над понашањем и изјавама грађана“.