Рузвелт је навукао Јапанце на Перл-Харбур да би САД увео у рат, 11. септембар је Перл-Харбур-2

ВАШИНГТОН ЋЕ ТО ПРИЗНАТИ ЈЕДИНО АКО СЕ У АМЕРИЦИ ДОГОДИ РЕВОЛУЦИЈА

* Указивање на „Перл Харбур 21. века“, који ће се сигурно догодити ако се Америка „не пробуди из свог либералног сна“ и не крене у освајање света, нашло се у званичном извештају неокона годину дана пре него што се 11. септембра 2001-ве догодио Перл –Харбур-2

* Шест деценија касније, дивним људима који воде Америку постали су потребни Перл Харбур-2, односно - четврти светски рат“, хаос на Блиском истоку, ИСИС, Авганистан... Зато се и лутка слична Рузвелту нашла на месту председника САД крајем 2000. године

* Већину нормалних збуњује главно питање "теорије завере": како су америчке власти могле то урадити својој земљи и народу? Како су могле да пођу на уништавање толико невиних својих грађана? Како су, коначно, могле бити сигурне да то никада неће изаћи на видело?

* Зато што би свака сумња да је иза 11. септембра стајао Бин Ладен - неизбежно довела до колапса читавог америчког система моћи. А ко би се од правих америчких патриота усудио да то учини?

_____________________________________________________

       Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

       ВИДЕЛИ смо: Америка се сећа 11. септембра 2001. Добро се сећа тог шока, ужаса и сопствене пометености.

       Сећа се и ратних труба и бубњева којима је објавила  да следи рат против глобалног тероризма! "Четврти светски рат"! Са снажним апокалиптичним штрихом: "Постоји рат између добра и зла!", "Имате два браниоца: Господа Бога и мене!" (из тадашњих Бушових говора народу и војсци).

       Америка је свесна и свега што је уследило: ирачког рата, Авганистана, хаоса на Блиском истоку, из којег се испилио ИСИС, војних кампања које су САД све више гурале у мочвару.

       Догодио се Американцима неславан одлазак из Ирака. Сада још несланији из Авганистана, који је стигао тачно на време - за двадесету годишњицу националне трагедије.

       У међувремену је написано право брдо текстова о 11. септембру.

       Мноштво питања и даље виси у ваздуху.

       Велика је и гомила разних „теорија завере“ под чијим притиском пуцају званичне верзије оног што се догодило. Али, то, наравно, нема шансе да промени ни „гемералну линију партије“, ни жалосно напете изразе званичника, ни поруке коментара америчких званичних медија.

       У САД сви савршено разумеју правила игре. И савршено виде исцртану црвену линију преко које нико не може да иде.

       Можете неоконзервативце вући за уши колико год желите, бацати блато на Рамсфелда (тадашњег министра одбране), смејати се његовом заменику Волфовицу, критиковати Буша. Али, није здраво постављање питања зашто су речи о „Перл Харбуру 21. века“ који ће се сигурно догодити ако се Америка „не пробуди из свог либералног сна“ и не крене у освајање света, звучале у званичном извештају неокона годину дана пре него што се 11. септембра 2001-ве догодио Перл –Харбур-2.

       Нико (осим ако наравно не жели да одмах прекине сопствену каријеру) не сме постављати таква питања, чак ни у својој кухињи.

       Међутим, ево чињеница.

       Извештај истраживачког центра неокона (Пројекат за нови амерички век) под насловом „Обнова одбране Америке: стратегије, снаге и ресурси за нови век“ стављен је на Клинтонов сто крајем 2000. године. А до септембра 2001. сви аутори извештаја већ су имали руке на полугама америчке моћи.

       Али, чак се ни изазивач Трумп, који је претио да ће скинути тајност са докумената о 9.11, када је постао председник никада није сетио тих својих речи.

       Вероватно му је убедљиво објашњено  председник САД сме, а шта не сме.

       Да, такве ствари су у Америци немогуће, апсолутно не долази у обзир. Свакако не под садашњом диктатуром.

Макс Шахтман

       Тамо за то морају сазрети америчка „перестројка“, „гласност“ и револуција. Дакле:  можда једног дана... Данас дефинитивно не.

       Документи о Перл Харбуру из 20. века објављени су давно. Подробности те опсежне провокације Рузвелтовог штаба, реализоване с циљем улсска Америке у светском рату - одавно су познати.

       Јапанцима је био постављен ултиматум постављен на који нису могли пристати.

        Рузвелт је знао дан и сат напада, али није учинио ништа да спаси животе хиљада америчких морнара. Жртвовани су онима којима је био потребан светски рат у који се укључује и Америка.

       Али, упркос томе што је све то данас добро познато, мит о Другом светском рату у америчким умовима није претрпео баш никакве промене.

       Шест деценија касније, дивним људима који воде Америку постали су потребни Перл Харбур-2, односно - четврти светски рат“, хаос на Блиском истоку, ИСИС, Авганистан... Зато се и лутка слична Рузвелту нашла на месту председника САД крајем 2000. године.

       За разлику од потпуно парализованог Франклина Делана, Буш млађи барем није морао да се у инвалидским колицима превози од спаваће собе до радио-микрофона и могао је да понови оно што су му јата саветника `улила` у главу.

       Већину нормалних збуњује главно питање "теорије завере": како су америчке власти могле то урадити својој земљи и народу? Како су могле да пођу на уништавање толико невиних својих грађана? Како су, коначно, могле бити сигурне да то никада неће изаћи на видело?

       Све заиста изгледа немогуће. Тачније, и било би немогуће да не знамо какви су људи били на власти у то време.

       Окренимо се накратко историји америчких неоконзервативаца.

Ирвинг Кристол

       Они су се излегли у инкубатору Макса Шахтмана и Ирвинга Кристола, чији корени су у Четвртој троцкистичкој интернационали, али су та двојица на прелазу 1939-40. почели нагло да мењају своју ултралевичарску оријентацију. Изгубивши веру у СССР као перјаницу светске револуције, одлучили су да крену другим путем: да се домогну власти у Сједињеним Државама, највећој капиталистичкој земљи на свету, па  уз преко Анерике освоје свет.

       У бурним касним шездесетим, фаворизован од стране ЦИА и банкарских кућа које дрмају Федералним резервама, овај пиратски тим насрће на лево крило Демократске партије.

       Неокони су помогли Роналду Регану да дође на власт и покренули велики ментални рат против Совјетског Савеза. Активирање совјетских дисидената и либералне кохорте унутар апарата Централног комитета КПСС.

       А након пада СССР-а, неокони као део администрације Буша старијег (Чејни-Волфовиц), осмишљавају и организују рат против Ирака.

       Све је извођено у складу са погледима гуруа неоконзервативаца - политичког филозофа Леа Страуса, који је тврдио да Америком, а и светом, треба да влада елита (тачније партија) са строгом дисциплином и идеологијом, а да свом двоножном стаду треба нудити и „племените лажи“ ... Штавише: да демократско стадо треба држати у послушности претњама ратом, „производњом непријатеља“ и пласирањем потпуних лажи.

       А за то су најбољи апокалиптични страхови и есхатолошки митови.

       Кад се све ово зна, онда више постављање питања попут "Како су то америчке власти могле да организују?" не изгледа бессмисленим.

       Зашто су толико били сигурни у себе? Зашто су отворено пљували на све доказе да се радило о потпуној лажи?

       Зато што би свака сумња да је иза 11. септембра стајао Бин Ладен - неизбежно довела до колапса читавог америчког система моћи.

       А ко би се од правих америчких патриота усудио да то учини?

       Могао би се стећи утисак да су неокони данас избачени из америчке политике. Нису, само изгледа да јесу.

       Да, Трампова револуција их је скоро истерала из Републиканске партије, али и даље функционишу њихове фабрике мисли и њихови центри.

       Њихова идеологија не прави разлику између републиканаца и демократа. И једни и други су само преносиоци вируса.

       Довољно је погледати данашње демократе да би се схватило очигледно: идеологија неокона је већ постала практично идеологија читаве америчке елите.

       Ово је реалност са којом се морамо суочити. Диктатура тоталитарне демократије данас је „амерички сан“. И то се увек мора имати на уму када се ради са „нашим америчким партнерима“.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари