Александар Поповић: Српска застава ће се опет вијорити у Пећи

ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ ДСС ЗА „ФАКТЕ“: И ЈЕДАН ЧОВЕК СА ЧВРСТИМ УВЕРЕЊИМА ЧИНИ ВЕЋИНУ

Војислав Коштуница и Александар Поповић

  • Држимо се Косовског завета као духовне и идентитетске вертикале и верујемо у виши поредак ствари по коме ће се на ствари гледати другим - небеским видом. Зато смо изразито против Бриселског споразума, као што смо били против намере да се питање Космета из УН премести под окриље ЕУ
  • У овој кампањи сам већ рекао да ће се српска застава вијорити у Пећи, и ако за свога живота то не доживим, остављам завет мојим синовима да га они сањају и преносе на њихове потомке. Не смемо никако као народ упасти у постмодерну клопку коју нам је ископао Запад и која се своди на уверавање да „Космет је изгубљен“
  • Бриселски споразум је најважнија тачка нашег суштинског неслагања са режимом Александра Вучића, наравно не и једина. А страшне последице Бриселског споразума као народ већ сви трпимо, наравно највише наша браћа на Космету. Дакле, само је овај несрећни споразум довољан разлог да будемо трајна и љута опозиција Влади Александра Вучића и његовим бриселским саучесницима Ивици Дачићу и Томиславу Николићу
  • Из авиона је видљиво да су „проевропска“ власт и „проевропска“ опозиција две стране исте медаље када је реч о евроинтеграцијама и по свему што из тога проистиче. Зато је немогућа наша подршка таквој политици у другом кругу, јер не желимо да узмемо удела у трци два бриселска кандидата

        ПОРАЗ једне српске генерације није пораз српског народа - уверен је председнички кандидат Демократске странке Србије Александар Поповић.

        • Косово и Метохија нису међу централним темама у овој председничкој кампањи. Да ли је у питању засићење бирача овом темом, намера власти да се из медија који су под контролом ова тематика тихо склони са дневног реда или нешто треће?

        Тачно је да Космет на прву лопту није кључ ових избора и тачни су разлози које сте навели. Постоје и други разлози који су утицали да се ова идентитетска, културолошка и државна тема скрајне из наше јавности. Не заборавите да се овде већ деценију - од доласка Тадића на власт до данас - у јавности обликује став како је за савременог човека само економија важна и како се то модерно биће интересује само за квалитет живота. Понекад се таква идеологија подмукло меша са пуком егзистенцијом по којој је једино битан „глас празног стомака“; само наизглед нелогичан савез титоистичке верзије марксизма и неолибералне економије.

        Такве ставове подједнако подгревају како садашња проевропска опозиција тако и садашња проевропска власт. Сви они заједно - и за то им следи огромна морална и историјска одговорност - банализују српског човека сводећи га на „економску животињу“. Као биће које је једино окренуто свом празном стомаку да би преживело, или као биће голог хедонизма, ако је имућније. Проблем је већи утолико што за такву -понављам подмуклу - идеологију у којој здушно учествују проевропске снаге било на власти било у опозицији, сви заједно имају пуну подршку ЕУ и САД. Преко њих западне силе оправдавају своју агресију на СР Југославију, велике ратне злочине које су починиле и каснију сецесију Космета.

        • Где је ту данашња ДСС?

        Што се нас из ДСС тиче, ствар је јасна: Космет је наша централна тема и брига, без обзира колико ће то негативно утицати на наш (у овом случају мој) изборни резултат. Држимо се Косовског завета као духовне и идентитетске вертикале и верујемо у виши поредак ствари по коме ће се на ствари гледати другим, небеским видом. Зато смо изразито против Бриселског споразума, као што смо били против намере да се питање Космета из УН премести под окриље ЕУ.

        Ја лично сам у овој кампањи рекао да ће се српска застава вијорити у Пећи, и ако за свога живота то не доживим, остављам завет мојим синовима да га они сањају и преносе на њихове потомке. Не смемо никако као народ упасти у постмодерну клопку коју нам је ископао Запад и која се своди на уверавање да „Космет је изгубљен“. Уместо тога морамо у континуитету остати у чврстом уверењу да пораз једне српске генерације не значи и трајни пораз српског народа.

        • Да ли је Бриселски споразум једина озбиљна тачка на којој се размимоилазите са режимом Александра Вучића? Каква је разлика између вас и кандидата „проевропске опозиције“ како сте их назвали?

        Бриселски споразум је најважнија тачка нашег суштинског неслагања, наравно не и једина. Желео бих да нагласим да је више него очигледно да је овим споразумом битно прекршен Устав републике Србије. Уставни суд је чак одбио да се изјасни у стручном смислу, проглашавајући овај споразум политичким, а не правним актом. Значи да је необавезујући, апстрактан, по њима више декларативан него последичан. А страшне последице Бриселског споразума као народ већ сви трпимо, наравно највише наша браћа на Космету. Дакле, само је овај несрећни споразум довољан разлог да будемо трајна и љута опозиција Влади Александра Вучића и његовим бриселским саучесницима Ивици Дачићу и Томиславу Николићу.

        На несрећу Србије, има још чврстих разлога за наше неслагање са актуелним режимом: Закон о потврђивању споразума са NATO којим је овој алијанси дата окупаторска улога у нашем целокупном друштвеном животу и невероватне војне привилегије; идеологија евроцентризма коју су наследили од Тадићевог режима по којој „нема друге цивилизације од европске“ и зато „ЕУ нема алтернативу“; прихватање и величање неоколонијалне улоге ММФ и Светске банке у Србији; предаја по диктату „сорошеваца“ великог дела српских културних институција „другосрбијанцима“ на управљање и слично.

        Из саме природе нашег дубоког неслагања са актуелним режимом произилазе и разлике са кандидатима проевропске опозиције. Они нису против Бриселског споразума, Против NATO закона, против евроцентризма, против ММФ, против другосрбијанског културног модела. Напротив, они замерају Вучићу што није још чвршћи и радикалнији у тим намерама. Заправо имају исту политику као и Вучић и фрустрирани су што данас ЕУ подржава Вучића уместо њих.

        Опозиција су му по секундарним питањима и по културолошкој разлици на којој инсистирају. Као да су по занимању су „урбани грађани“.

        • Да ли сматрате да постоји нешто од крупних тема у којим се слажете са режимом или сте спремни да га подржите?

        Наравно да постоји. Не либим се да признам да су након „жутог картела“ успели да консолидују државне финансије - додуше на начин који је за мене неприхватљив због потписа ММФ-а. Веома подржавам политику која не уводи санкције Русији, јер знам колико је то питање важно за будућност и безбедност Србије. Срећан сам због кинеске куповине железаре у Смедереву и дајем пуну подршку њиховом избору да будемо централна држава „новог кинеског пута“. Као што видите, спреман сам да јавно подржим власт када сматрам да ради у националном и државном интересу.

        • Нисте фаворит у истраживањима јавног мњења и у кладионицама. Да ли тако у овим изборима само „сметате“ остатку опозиције уситњавајући гласачки потенцијал? Ако дође до другог круга кога ћете подржати?

        Опозиција није само онај који није на власти, а присутан је у политичкој арени. Опозиција је првенствено онај који има различиту политику од актуелне власти. Већ сам рекао да је из авиона видљиво да су „проевропска“ власт и „проевропска“ опозиција две стране исте медаље када је реч о евроинтеграцијама и по свему што из тога проистиче. Зато је немогућа наша подршка таквој политици у другом кругу, јер не желимо да узмемо удела у трци два бриселска кандидата. Када је реч о Дверима, већ сам у јавности изразио жаљење што није дошло до одабира заједничког „патриотског“ кандидата, јер су то сличне политике.

        Нисам фаворит, знам то добро. Али као спортиста такође знам да се вреди борити - не само зато што не побеђују увек фаворити, већ и зато што је борба смисао човекове егзистенције. А као традиционалиста и као конзервативац добро знам шта је записао Едмунд Берк: „Један човек са чврстим уверењима чини већину“!

Коштуница ће први пут гласати после 2014. и подржати - Александра Поповића

       БИВШИ председник ДСС Војислав Коштуница, од изласка из политичке арене 2014. године, први пут је спреман да гласа на изборима, а подржао је Александра Поповића.

       Некадашњи лидер ДСС у последњој предизборној недељи саветима и богатим искуством, помаже у кампањи кандидату те странке за председника Србије.

       Поповић и Коштуница су вишегодишњи блиски сарадници, а Поповић је био министар у две Коштуничине Владе.

       Некадашњи премијер Србије спреман је и после избора да подржи напоре Милоша Јовановића, новог предводника ДСС, да сачува државотворна, национална и демократска начела странке на којима је утемељена од 1992. године.

       Коштуница не намерава поново да се активно укључи у политику нити да се јавно изјашњава о дневно-политичким и страначким темама.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари