Вујановић је за «највјечнију Црну Гору», али је под сумњом да је `приврженији Србији`

Шта је претходило Вујановићевом судару са «црногорским национализмом» и вероватном разлазу са Ђукановићем?

*  Крајем јуна 2011. Вујановић се суочио са јавним оптужбама из тзв. Црногорске православне цркве да је тобоже «приврженији Србији него Црној Гори»

*  Потом је дошао сукоб поводом званичне химне Црне Горе који је кренуо од Вујановићеве изјаве да му се не свиђа што су се у државној химни нашли и стихови «човјека који припада нацизму" (Секуле Дрљевића)

* Морао је да наглашава да не припада ни блоку екстремно српског национализма "чији је синоним Павле Ђуришић, ни блоку црногорског који експонира Дрљевић"

* Осврћући се на ту «тајну вечеру» на којој је вређан у присуству Мила Ђукановића, Вујановић је нагласио да хајку на њега организују «дио ДПС-а и Кривокапићева Социјалдемократска партија»

* «Измишљају се ствари, да би се прикрили прави непријатељи Црне Горе», реплицирао му је Кривокапић

* Ситуацију је покушао да смири књижевник Милорад Поповић, учесник «тајне вечере» у Вили Горица, изјавом да је само један учесник вечере «у негативном контексту по­мињао предсједника државе», којој је додао: "Ријеч је о човјеку који је већ 60 година познати удбашки денун­цијант"

* Упркос свему, Вујановић је најавио наставак супротстављања «црногорском национализму и шовинизму» и изговорио низ јавних замерки Милу Ђукановићу

         КОЛИКО до јуче, чинило се да у владајућем блоку «црногорских суверениста» у догледно време неће бити ни «рупа на броду» ни немирне пловидбе. Поготово што ни за једно ни за друго нису заинтересовани у Бриселу и Вашингтону. Све се, ипак, готово преко ноћи изменило. Понајвише зато што је тај блок својеврсна националистичка фаланга која функционише по принципу: ко није сто посто са нама – тај је сто посто против нас.

         Зато је почео да им смета и актуелни шеф државе Филип Вујановић. Почели су да му раде иза леђа и да га подривају, а он је већ стигао и до личне борбе са «црногорским национализмом и шовинизмом» и до јавних замерки Милу Ђукановићу.

         ФАКТИ зато `пале светло`  над генезом овог конфликта чији значај превазилази оквире Црне Горе.

         Почело је осетно раније, али је букнуло крајем јуна 2011. године. Тада се Вујановић суочио са јавним оптужбама из тзв. Црногорске православне цркве да је тобоже «приврженији Србији него Црној Гори». Тада је – одговарајући на нападе – изговорио и ово:

         «Као предсједник Црне Горе положио сам заклетву да ћу поштовати закон. А то значи да ћу поштовати право, да ћу поштовати и канонско право, јер је оно дио права и поштоваћу га на начин на који је то обавеза некога ко је, уз то што је предсједник државе, по свом образовању и правник. Дужан сам да одговорим да припадам и приклањам се Божјој цркви. Позивам све оне који имају ту врсту интересовања да погледају недавно потписани темељни уговор Црне Горе и Свете столице и оно што је у канонском праву и устројству у више наврата поменуто, да сагледају оно што саопштава Васељенска патријаршија и да испоштују оно што саопштава ислам.”

         Онда је дошао сукоб поводом званичне химне Црне Горе. А кренуо је од Вујановићеве изјаве да му се не свиђа што су се у државној химни нашли и стихови «човјека који припада нацизму" (Секуле Дрљевића).

         Био је јавно оптужен – чак и из врха своје партије (ДПС) – да, иако је шеф државе, не поштује њене симболе. На ово је Вујановић – наглашавајући да не припада ни блоку екстремно српског национализма "чији је синоним Павле Ђуришић, ни блоку црногорског који експонира Дрљевић" - указао да би «многи хтјели да дисциплинују његову емоцију према човјеку који припада нацизму".

Вујановић не би ни са једним ни са другим: Павле Ђуришић и Секула Дрљевић

         При томе се – оценио је Вујановић - прави се замена теза «да Филип није за вјечну Црну Гору, иако сам ја за највјечнију". Па прешао у  неку врсту контранапада, нагласивши: "Наш народ не зна да је Дрљевић на петровданском Сабору 12. јула 1941. глорификовао Хитлера и Мусолинија, нацизам и фашизам Италије и Њемачке. Годинама причам да је химна подијелила Црну Гору.»

         Вујановић је поновио свој став да ће и даље са задовољством слушати само прве две строфе химне  и да је "свјестан да је текстописац дијела стихова нациста".

         А пре неки дан се додатно закувало. Јер, Вујановић је јавно рекао да је био «вријеђан током вечере у Вили Горица» у којој је председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић окупио `групу интелектуалаца`. Чак: да је био вређан у присуству Мила Ђукановића који није нашао за потребно, као ни Кривокапић, да га узме у заштиту.

         Осврћући се на ту «тајну вечеру», нагласио је да хајку на њега организују «дио ДПС-а и Кривокапићева Социјалдемократска партија». Упозорио је своје скривене опоненте да ће се «до сржи борити против екстремног црногорског национализма чији је аутор Секула Дрљевић којег неки још слиједе”. Па додао: да су му преко “Побједе” слате поруке “од једног дијела државе и ДПС-а, који је на конгресу сматрао да не треба да буде за мене, а добио сам 95 одсто гласова да будем потпредсједник странке”.

         “Мислим – истакао је Вујановић - да је у ДПС-у мање од пет одсто људи који се не слажу са мном, али су они други много гласнији, заједно са коалиционим партнером ДПС-а и предсједником тог коалиционог партнера.»

         Ти други су, како је рекао, «врло гласни и перманентно организују хајку на мене”. У тај круг, бар у том тренутку, није укључио још увек најмоћнијег човека у Црној Гори, оценивши да “Ђукановић није ни приближно” у том односу према њему и да Ђукановић не уређује “Побједу” иако је на њеном челу бивши Ђукановићев саветник.

         Контранапад, наравно, није изостао. Кривокапић је демантовао да је Вујановић био вређан током вечере у Вили Горица и нагласио да би на његове изјаве требало гледати као на «борбу за позицинирање у ДПС».

Вила Горица: Доналд Рамсфелд и Филип Вујановић

         "Измишљају се ствари, да би се прикрили прави непријатељи Црне Горе...Морам признати – подвукао је Кривокапић -  да је основни дио моје реакције у жељи да заштитим дигнитет гостију у Вили Горица. Ради се о људима који су угледници из области науке, културе, јавне личности Црне Горе, њих двадесетак. Дужан сам дакле да заштитим њихов дигнитет јер нико од њих не би дозволио тако нешто. Нити би се икада десило у њиховој каријери да то помисле, а неки граде Црну Гору и 70 година од НОБ-а и дижу инсититуције у Црној Гори, уградили су живот у њих. Тако еминентан скуп не би дозволио и није тога било!»

         Он је Вујановићеву тврдњу да је на «таној вечери» био вређан» назвао пласирањем «измишљотин». Па наставио у истом тону: «Али, видим јасну политичку логику у њима. То је оно што сам најавио прошле године и врло јасно дефинисао – да у сусрет конгресу ДПС постоји жртвовање државних интереса због личног позиционирања у политичком животу Црне Горе. Ту Вујановићеву изјаву, тако и доживљавам. Жртвују се државни интереси, измишљају се ствари, да би се прикрили прави непријатељи Црне Горе, штету плаћа Црна Гора, али то је очигледно цијена претјераних личних амбиција да би се негдје неко позиционирао на државној сцени Црне Горе.”

         Кривокапића је подржао књижевник Милорад Поповић, учесник састанка у Вили Горица, који је изјавио – што су медији под контролом режима нашироко цитирали – да је само један учесник вечере «у негативном контексту по­мињао предсједника државе». Са стављањем акцента на његову тврдњу: "Ријеч је о човјеку који је већ 60 година познати удбашки денун­цијант".

         Изостао је, међутим, одговор на неизбежно питање: а шта је то у тако пробраном дружтву тражио «човјек који је већ 60 година познати удбашки денун­цијант»?!

         Као што се види, између Ђукановића и Вујановића већ је протрчала црна мачка. Заправо, не једна него две одједном: Дрљевић и Кривокапић. И, сви су изгледи да је разлаз међу њима незаустављив и неопозив.