БиХ нема право на имовину, нити право да подржављује имовину ентитета

СРПСКА ИМА ПОСЕБАН СТАТУС У ОДНОСУ НА ФЕДЕРАЦИЈУ БИХ

ЈЕР ГА ЈЕ ИМАЛА И У ДЕЈТОНУ

• Република Српска је, осим потписа на свих 12 анекса Дејтонског споразума, у преамбули Дејтонског споразума наведена као страна која је Споразумом од 29. августа 1995. године овластила делегацију СР Југославије да, у име Републике Српске, потпише делове мировног плана који се односе на Српску - наглашава се у документу „Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске“ који је објавио кабинет председника РС Милорада Додика
• Тиме је Република Српска и сама била страна Дејтонског споразума, из чега произлази да је Српска била у односу према РБиХ као према другој страни
• У документу је наведно и сведочење члана Предcедништва БиХ Иве Комшића, који је за „Дневни аваз“ 21.1. 2011. године потврдио да је постојао документ који је послужио као основа за Дејтонски споразум и да је у том документу наведен назив Република Српска без наводника, а да се БиХ не помиње

        РЕПУБЛИКА Српска, за разлику од Федерације БиХ, има посебан статус, јер је, уз тадашњу РБиХ, СР Југославију и Хрватску, званично била страна која је учествовала у креирању Дејтонског споразума - истакнуто је у документу „Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске“, који је објавио кабинет председника Српске Милорада Додика.

        Република Српска је, осим потписа на свих 12 анекса Дејтонског споразума, у преамбули Дејтонског споразума наведена као страна која је Споразумом од 29. августа 1995. године овластила делегацију СР Југославије да, у име Републике Српске, потпише делове мировног плана који се односе на Српску - напомиње се у документу.

        Тиме је Република Српска и сама била страна Дејтонског споразума, из чега произлази да је Српска била у односу према РБиХ као према другој страни.

        Истовремено, тадашња РБиХ није имала нити јој је требало овлашћење Федерације БиХ, јер се права и обавезе из Дејтонског споразума, односно његових анекса, односе само на Федерацију као ентитет који је у саставу БиХ.

        У документу је наведно и сведочење члана Предедништва БиХ Иве Комшића, који је за „Дневни аваз“ 21.1. 2011. године потврдио да је постојао документ који је послужио као основа за Дејтонски споразум и да је у том документу наведен назив Република Српска без наводника, а да се БиХ не помиње.

        Тај документ су Женевски принципи од 8. септембра 1995. године које је у име РБиХ парафирао тадашњи министар иностраних послова Мухамед Шаћирбеговић.

        Посебно поглавње у обимном документу кабинета председника Српске, у коме се анализира Дејтонски споразум - изворна овлашћења и положај Републике Српске, заузима питање имовине, при чему се цитатима из Споразума доказује да имовина БиХ уопште није предвиђена нити је поменута у папирима.

        Ни једним чланом Устава БиХ није дато право на било какву имовину, мада противници дејтонске БиХ инсистирају да сва имовина која је припадала СР БиХ, која је била у саставу СФРЈ, сада припада БиХ...

        У документу се наводи и пример Устава САД из кога призлази да централна власт може стећи имовину ако јој је уступе државе чланице или куповином на територији држава чланица, али уз њихову сагласност.

        БиХ јесте - на основу Међународног споразума о питању сукцесије, потписаном 2001. године између новонасталих држава бивше СФРЈ - одређена као субјекат имовине која се налази на територији БиХ и у иностаранству, на којој су биле уписане институције бивше СФРЈ.

        Али, члан 1 Устава БиХ наводи да БиХ постоји само као држава са унутрашњом структуром, измењеном према одредбама Устава.

        Како Устав не даје изричито право БиХ на имовину, јер се у набрајању њених надлежности не наводи то право, онда је јасно да БиХ, према важећем уставу, нема право на имовину нити се то право регулише неким другим чланом устава.

        Зато покушај подржављења имовине ентитета нема никакав правни основ - истиче се у документу из кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика.

        (Срна)