Верујете ли да Србија после разговора Вучића са Пенсом заиста стоји боље него дотад?

ЈЕ ЛИ МУ ПОТПРЕДСЕДНИК САД ЗАТРАЖИО „НАЦИОНАЛНУ ДЕБАТУ“ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ?

• Срђа ТРИФКОВИЋ: Шта Вучић може да саопшти америчком потпредседнику, а не може или не сме да изговори наглас? Само једно: да ће следити евроатлански пут - хтели то његови поданици или не - и да ће у оквиру тог пута признати Косово. Затим да ће лансирати пропагандну кампању за чланство Србије у NATO, као и да ће окончати специјалне трговинске везе са Русијом у процесу усаглашавања спољне политике Србије са ЕУ
• Душан ПРОРОКОВИЋ: Вучић није у прилици да се одрекне руске помоћи. С друге стране, у америчком фокусу у наредној деценији сасвим сигурно остаје Русија, новог детанта неће бити, без обзира на победу Трампа. Слутим да је Пенс стрпљиво саслушао Вучића и чак му повлађивао док је говорио о добрим односима са Русијом, али да је онда извршио снажан притисак на њега да убрза најављени „унутрашњи дијалог“ о Косову и потпише завршни споразум којим би се Србија обавезала да не омета пријем „Косова“ ни у једну међународну организацију, укључујући и УН
• Зоран МИЛИВОЈЕВИЋ: Утисак је да су овога пута разговори били конструктивнији. Наравно, САД не одустају од својих кључних циљева: да признамо Косово, да Србија уђе у евроатлантске интеграције до краја и да се смањи утицај Русије. Само, сада са нама разговарају конструктивније, а ми наступамо директније када је реч о нашим циљевима и националном интересу. Да ли то Американци прихватају? Да ли то узимају „здраво за готово“? Наравно да не! Али, нас сада слушају
• Џон БОСНИЋ: Да ли је Вучић убедио Американце да уваже наш интерес? Не бих рекао да Американци поштују српски суверенитет ишта више него пре. Они не поштују ничији суверенитет, сем ако је реч о земљи која има јако наоружање или је на други начин довољно јака да се сама одбрани

        ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић објавио је да није само „преживео“ разговор у Белој кући са потпредседником САД Мајком Пенсом, него и да је поправио позиције Србије у Вашингтону.

        Верујете ли да Србија заиста стоји боље и код Доналда Трампа и код „дубоке државе“ него што је стајала дотад?

        Да ли је Вучићево инсистирање на отварању националне дебате о КиМ уступак који је Пенс тражио и изнудио?

        Како схватате Вучићево уверавање да је Пенсу о односима Србије са Русијом оно што не може да каже јавно, али да нико не трба да сумњај да је притом штитио интересе Србије?

        Посебно је нагласио да га је Пенс испратио до „капије Беле куће“. Али, има ли то икакву стварну тежину?

        Да ли је Америка заиста престала да буде непријатељ Срба и Србије и - значи ли то ишта с обзиром да, најблаже речено, подржавају све конкуренте и непријатеље Србије?

Имамо свако право да сумњамо у Вучићеву квалификованост да штити интересе Србије

Срђа ТРИФКОВИЋ, спољнополитички коментатор, уредник листа Крониклс

 

        ШTA то Вучић може да саопшти америчком потпредседнику, а не може или не сме да наглас изговори?

        Само једно: да ће следити евроатлански пут - хтели то његови поданици или не - и да ће у оквиру тог пута признати Косово (најављена „национална дебата“ са учешћем безопасних институција), затим да ће лансирати пропагандну кампању за чланство Србије у NATO (премијерка је најавила покретање дебате о чланству која може да значи само једно, забрану стварне дебате), као и да ће окончати специјалне трговинске везе са Русијом у процесу усаглашавања спољне политике Србије са ЕУ.

        Листу додатних захтева су већ прошлог месеца поднели гг. Ји и Скот. 

        После Вучићеве бриселске капитулације по косовском питању, још док је био ППВ, имамо свако право да сумњамо у његову квалификованост да штити интересе Србије. Све што се потом догодило - ово само потврђује.

САД неће тражити да признамо лажну државу „Косово“, али хоће - да не сметамо њеном уласку у УН

Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе

 

• У првом кораку треба да дозволимо и учлањење приштинске државолике творевине у УН, а у другом кораку да прихватимо реалност и постанемо чланица NATO. У трећем кораку, наш пример ће само послужити за нови политички рат NATO против Русије, јер се одлуком Србије практично делегитимизују референдум на Криму и одлуке Јужне Осетије и Абхазије. Косово остаје суи генерис, а Руси су лоши момци у светској политици који не поштују међународно право и све решавају силом

 

        НЕ ЗНАМ шта је Вучић све у Белој кући говорио, пошто је и сам подвукао да није баш све за јавност. Али, зато се назиру следећи амерички кораци. Са једне стране, Вучић није у прилици да се одрекне руске помоћи. Са друге стране, у америчком фокусу у наредној деценији сасвим сигурно остаје Русија, новог детанта неће бити, без обзира на победу Трампа.

        У том контексту, зовите то како хоћете - „дубоком државом“, „стратегијском дубином“ или „дугорочним геополитичким циљевима“ - амерички циљеви везани за Балкан су да се цео регион стави чврсто под контролу NATO и да приликом преузимања акције против Москве немају проблема у „залеђини“.

        Како ће то извести? Мислим да нам следи интензивирање „косовског питања“ и да све треба да резултира пријемом лажне државе Косово у УН.

        Србија не би признала ту државу, али би ми „прихватили реалност“ и не би ометали њихово учлањење у УН.

        После тог корака треба очекивати не само брзо конституисање „косовских оружаних снага“ већ и брз пријем Косова у NATO. Тако би поред Црне Горе и Македоније, Косово постало нова балканска чланица NATO, после чега би Србији остало врло мало маневарског простора не за вођење „косовске политике“, тако нешто не би ни постојало, већ за дугорочно позиционирање као војно неутралне земље у регионалном безбедносном (пот)комплексу.

        Онда бисмо и ми морали у NATO и ту је крај сваке приче о сарадњи са Русијом. У супротном, држава Косово ће нам правити толико проблема, од тужбе за геноцид, преко подношења резолуција у СБ УН, до инсистирања на утврђивању граница и делимитацији, да би се само тиме бавили наредних 20 година.

        Дакле, у првом кораку треба да прихватимо реалност како је сто и кусур чланица УН признало Косово, па да сходно томе дозволимо и учлањење те државолике творевине у најважнију међународну организацију, а у другом кораку да прихватимо реалност и постанемо чланица NATO. У трећем кораку, наш пример ће само послужити за нови политички рат NATO против Русије, јер се одлуком Србије практично делегитимизују референдум на Криму и одлуке Јужне Осетије и Абхазије.

        Косово остаје суи генерис, а Руси су лоши момци у светској политици који не поштују међународно право и све решавају силом. Тако ће Американци једним потезом да убију три муве. Убаце Косово у УН, уведу Србију у NATO, а против Руса покрену непријатну кампању на коју ће Москва тешко моћи да одговори у кратком року.

        Због свега наведеног, слутим да је Пенс стрпљиво саслушао Вучића и чак му повлађивао када је наш председник говорио о добрим односима са Русијом, али да је онда извршио снажан притисак на њега да убрза најављени „унутрашњи дијалог“ о Косову и потпише онај завршни споразум о којем нам је Тачи доста говорио претходних недеља.

        Споразум којим би се Србија обавезала да не омета пријем такозване Републике Косово ни у једну међународну организацију, укључујући и УН. 

Није то била рутинска посета, њоме је оснажен међународни положај Србије

Зоран МИЛИВОЈЕВИЋ, дипломата

 

• Балкан је интересантан за САД због безбедности (Блиски Исток, исламски фактор, саопштења о тероризму на Косову), одмеравања са Русијом управо на овим просторима (улазак Црне Горе у NATO, увлачење Македоније) и због ситуације у Европи после изласка Велике Британије из ЕУ. Јер, Немачка није више партнер него је ривал америчкој политици на овим просторима

 

        НЕСПОРНО је да је Вучић у свим разговорима потврдио политику неутралности, демонстрирао независност на одређени начин - а нарочито поводом Матисове изјаве око „Олује“, а није се ништа десило од онога што се предвиђало: да ћемо бити под притиском да се изјашњавамо по принципу „или-или“.

        У разговорима је сигурно било питање односа са Москвом, али је - према ономе што нам је познато - Вучић бранио право Србије да бира партнере, истицао аргументе у прилог неутралности и био јасан око европског пута, исто као што је био јасан да неће доводити у питање своје односе са Русијом и Кином. О томе говоре и саопштења после разговора са Пенсом и сенаторима.

        Било је речи и о војној сарадњи, али не знам детаље.

        Неспорно је да смо од Клинтона, преко Буша и Обаме били третирани као „лоши момци“ и наш став се није уважавао. Утисак је да су овога пута разговори били конструктивнији. Наравно, САД не одустају од кључних циљева: да признамо Косово, желе да Србија уђе у евроатлантске интеграције до краја и да се смањи утицај Русије. Само, сада са нама разговарају конструктивније, а и ми наступамо директније када је реч о нашим циљевима и националном интересу. Да ли то Американци прихватају? Да ли то узимају „здраво за готово“? Наравно да не! Али, нас сада слушају.

        За разлику од Хојта Јиа, који је овде наступао као да даје налоге.

        Посета Вучића показује да ипак има дијалога и да нас третирају као субјект који износи своје аргументе. Сигурно их нисмо убедили да је то свршена ствар.

        Оно око чега се не слажемо - не слажемо се. Али, дошло је до изражаја оно око чега се слажемо: Америка се поново враћа на Балкан, а сада смо у новом времену билатералних односа. То смо видели и после посете Трампа Варшави и Паризу. Реч је о ривалству Вашингтона и Берлина на овим просторима. Зато је током ове посете дошло до изражаја да САД желе дијалог са Србијом.

        Балкан је интересантан за САД због безбедности (Блиски Исток, исламски фактор, саопштења о тероризму на Косову), одмеравања са Русијом управо на овим просторима (улазак Црне Горе у NATO, увлачење Македоније) и због ситуације у Европи после изласка Велике Британије из ЕУ, јер Немачка није више партнер него је ривал америчкој политици на овим просторима.     

        Има оцена да је ово била рутинска посета, али није - овом посетом је међународни положај Србије оснажен. Сенатори су јавно рекли да у функцији њихових интереса, Србија има централно место на овом простору.

Србија није земља која може да одбрани свој интерес и будућност

Џон БОСНИЋ, политички аналитичар

 

• Чим политичар оде негде где нас представља, а не подели са нама шта је говорио и одлучио, шта је потписао или на шта је обавезао наш народ - одмах сам сумњичав…

 

        ИМА пуно људи који мисле да Вучић ради за интерес државе, али то није тако. Мени изгледа да је радио ствари које нису у складу са основним интересима - било које државе.

        То не значи да он намерно ради против српства (говорим и о РС истовремено) већ може бити да мисли да су ствари које ради у српском интересу, али оне то нису.

        ДС је дан и ноћ радила да нас укључи у ЕУ и NATO, и може бити да никада ДС неће схватити да то није српски интерес.

        Не кажем одмах да је Вучић издајник, али има ствари које ради против српског интереса - рецимо, дозволио је формализацију границе према Косову, постављене су полицијске снаге које проверавају идентитет људи који пролазе од Шумадије до аутономне покрајине (АП КиМ), односно из једног дела Србије до њеног другог дела.

        Чим политичар оде негде где нас представља, а не подели са нама шта је говорио и одлучио, шта је потписао или на шта је обавезао наш народ - одмах сам сумњичав по питању његових активности и оријентације према ономе што сматрам да су наши државни интереси.

        Да ли је Вучић убедио Американце да уваже наш интерес?

        Американци одржавају састанке да би на њима узели оно што они хоће. Позову човека да дође и призна или се обавеже да уради оно што је амерички план. Тако ради империја: има свој интерес и брани га.

        Не бих рекао да Американци поштују српски суверенитет ишта више него пре. Они не поштују ничији суверенитет, сем ако је реч о земљи која има јако наоружање или је на други начин довољно јака да се сама одбрани.

        Србија није земља која може да одбрани свој интерес и будућност.

        Диана Милошевић