Владе у Београду и Приштини неће бити исте, али ће `дијалог` опет предводити Вучић и Тачи

Србија у свету

ЗАПЛЕТ ПОВОДОМ КиМ ОПЕТ СЕ ЗАПЛЕО, А У ЊЕМУ ЈЕ И ПОКУШАЈ НОВЕ АРБАНАШКЕ ПОДВАЛЕ

* Шиптарски отимачи, заштићени са Запада,   покушали су да са две речи “Република Косово” написане на роби из централне Србије добију признање Београда! Е, неће да може – јер не постоји, и неће је бити, док је Срба!

         * Решење за Косово и Метохију не би требало ослањати на неке светске, па ни немачке, већ искључиво на резолуцију 1244 и одлуке Савета безбдности УН   

____________________________________________________________________

        Пише: Раде БРАЈОВИЋ

      КАД БИ могла да се вазда примени пословица – “ко тебе каменом, ти њега хлебом” – развило би се, можда, време доброчинства. Гладних, вероватно, не би било, а грађевине би постале каменито чврсте.

        Примењена на друге међуљудске околности,  пословица би могла, углавном, да помогне, иако не свуда, посдбно не у главном проблену наше актуелне политике – Ковову и Метохији.

       Србе, као да стално погађа - само  камење!

        Није ли тако – сетимо се готово свих криза на свим континентима, па и у нашој Европи.

        Ових дана, кад се очекује обнављање дијалога Београда и Приштие, неки аналитичар нуде међунемчко решење што је равно илузији. Довољно је само да се још више одгурне резолуција 1244 Савета безбедности УН (која је потврдила да је КиМ део Србије) – унесто да се у светској организацији и разговара о решењу.       

        Исти однос самоослањања на своје визије и реалне потребе, требало би примењивати и у решењу других питања, без међусобног упоређивања.

        Црна Гора, земља братског народа, била је забранила Србима да прелазе границу, само њима у југоисточној и делу централне  Европе!

        Недељу и нешто више дана касније, уследила је нова забрана – са српског Космета, да косметске границе – не могу да прођу Срби са робом на чијим пратећим папирима не пише: “Републка Косово”!

        Мотив, наравно, није економски, већ искључиво политички, и то подли политички.

        Јер, ако би неко од наших грађана написао то што Шиптари траже, добили би на најлакши начин оно што Приштина тражи деценуијама – независност коју им признају Срби.

        Просто је немогуће написати или изговорити шта то све значи. Поготово што и колоне Срба, већ  четврти дан, чекају на административном прелазу Јариње, а досад на све то и такве, па и теже подвале не реагују велесилски западњаци, а нису ни досад се освртали и на теже последице…

        Збирка је тешка.

        Колико ратова и жртава, наука и мука, деоба и  сеоба, поезије - појединачне и народне, река и потока, брда и планина, водопада и језера, свега под небом, без чега не могу наши људи нормално да  живе, не бар они Срби, склони бескрају, навикли на Космет и његове легенде… И, све то, ко зна шта све још – да шиптарски отимачи, заштићени са Запада,   добију са само две олако написане речи  “Република Косово”! Е, неће да може – јер не постоји, и неће је бити, док је Срба!

       Ово што су сада покушали да остваре, само је још један арбанашки покушај подвале, смишљен на брзину, при одласку једне и доласку друге приштинске владе и приближавању прекинутог  српско-албанског дијалога. 

        Разговори који би уследили, из више извора су  најављени као задњи, али са великом шансом да успеју – да је успела подвала са називом државе (“Република Косово”) овај чин косметске драме био би окончан – јер, назив би исписали Срби, баш оно што Албанцма треба – независност коју им “црно на бело” признају Срби!

        Заплет се опет заплео и у њему неуспела подвала. Није им успело ни опште лудило од короне.

        Сад се сценарио зна – кад се замени приштинска влада, одредиће се термин наставка дијалога Београда и Приштине. Нови је посредник, Мирослав Лајчак, коме се Албанци не радују.

        У преговарачку сцену биће посебно загледани и ЕУ, наравно и САД, али и цео свет. 

        Вероватно ће, иако се очекују измењене постизборне владе, дијалог опет предводити Вучић и Тачи.

        Сви се знају и све се зна, осим оног чиме се разговори завршавају.

        Досадашњи разговори нису стимулативни, али могу бити опомињући!

           Србија је пред великим изазовом. Одрицања од  Космета нема, али нема ни одрицања од -  реалности. Није сада како је било – сада се не искључује нека  праведна подела, а то је тек - нови заплет.

        Најважније је да се опет не заплету сви!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари