„Зашто ли Зоран Кесић у своје скечеве никад не убаци амбасадоре западних земаља?”

„ОН У ДИКТАТУРИ НЕВИЂЕНИХ РАЗМЕРА ИСМЕВА И ПЉУЈЕ ВЛАСТ

И ЈОШ ТО НАСТАВЉА - ЗАНИМЉИВО”

Зоран Кесић

• Шта грађанин или грађанка више може да пожели у Србији, већ да стане раме уз раме са Бранкицом Станковић. Можда један пасус у годишњем извештају Хелсиншког одбора? А Кесића је, у сваком случају, у заштиту узео НУНС, а то уопште није мало, признаћете
• Међутим, занимљива је диктатура и цензура медија од стране власти у којој један човек изрекне толико гадости о њој и наставља то да ради без било каквих санкција. Па сад или је о диктатури реч или он лаје на медију који је увек предњачио у стварању „праве” слике о српском примитивизму и одговара неким другим газдама за то
• А да ли смо некада чули овог комичара гласа „вапијућег у пустињи” да у своје скечеве убаци амбасадоре западних земаља? Да сатирично обради њихову архитектуру обојених револуција или пак суптилност притисака на власти, њихову финансијску и уређивачку умешаност у домаће медије, њихово кадрирање по министарствима? Ја се не сећам. Можда грешим…
• Другари из РС му некако личе на Чеду, Латинку, Динка и све оне из круга Двојке и Војвођанске академије наука, који воле да цитирају Философију паланке (не и да читају), али какве то везе има. То је ваљда најјачи доказ да Кесић воли свој народ и ништа нема против њега с ову или ону страну Дрине

Пише: Небојша ПЕТКОВИЋ

          ЕТО, дочекао је овај вредни прегалац на „високоумном” засмејавању Срба да му анонимни и бахати, а надасве недуховити припадници народа, који се толико труди да едукује, припрете смрћу. Јер, данас се сваки фејсбук „пост” са синтагмом „ј...ћемо ти м...р” класификује као претња смрћу.

          То га аутоматски из улоге кловна, додуше кловна са софистицираним смислом за хумор, али још више добром мером политичке коректности, премешта на ниво озбиљног новинара и борца за све оне општељудске вредности које су већ деценијама угрожене у паланачкој Србији. Али, још је и већа његова жртва, јер га претње и клетве сустижу због нечега што није починио. То га дакле одликује, ни мање ни више, него мучеништвом - страда ни крив ни дужан.

          Шта грађанин или грађанка више може да пожели у Србији, већ да стане раме уз раме са Бранкицом Станковић. Можда један пасус у годишњем извештају Хелсиншког одбора?

          У сваком случају у заштиту га је узео НУНС, а то уопште није мало, признаћете.

          Дакле, неки мрачњак, побегао са страница чувеног приручника за грађанско васпитање, још чувенијег оца све другосрбијанске интелигенције у нас, Р. Константиновића, решио је да измонтира једну од Кесићевих духовитих емисија и облати овог дивног човека.

          Шта је тај изрод учинио?

          У једном од Кесићевих наступа, где се на смешан начин бави обликом Републике Српске, подстичући онај интелигентнији део народа на размишљање да ли нешто што изгледа тако има право да се зове државом и да постоји, мрзитељ паланачког карактера, додао је и део који ту не припада.

          Кесић на крају становнике РС назива будалама. А он то није урадио. Назвао је будалама неке друге људе у некој другој емисији.

          Понекад се заиста питам: да ли то ови људи раде сами себи, како би се окитили венцем страдалника (уз добар рад креативног тима за осмишљаваље таквог имиџа) или се заиста на тај корак одлучи неко ко сматра да ће допринети раскринкавању културрасистичког рада упакованог у обланду снобовског хумора. Ако је ово друго, не трудите се више.

          Јер, шта је то што кловн Кесић и без било каквих монтажа није попљувао, а тиче се свих оних вредности које другосрбијанци сматрају за ужасни талог наше заосталости и ирационалне митоманије?

          Можда наш однос према Русији - сетите се само емисије после војне параде и многих других у којима елаборира наше усхићење доласком Путина или пак избора у Доњецку на којима је присуствовао неко из СНС-а.

          Или пропасти Јужног тока, за који је комичар успео да оптужи Русе, пародирајући нашу безусловну љубав за њих упркос свему.

          Можда ситуације око неуласка Косова у Унеско, са алузијом на „вековне”  пријатеље и сугестију да би своје летовање морали да усмеримо ка тим државама.

          Пада ми на памет и емисија када нас је посетио Еди Рама, у којој Кесић миц по миц, и пошто је признао да нас је дотични увредио, завршава свој прилог са освртом на примитивизам домаће штампе, која то наглашава, уместо да мири балканске државе.

          Примера је свакако подоста.

          Али, неко ће рећи да је ово ипак див по храбрости, јер нико тако смело не исмева ову власт. У толикој диктатури, невиђених размера, Кесић пљује власт! Занимљиво.

          Занимљива је диктатура и цензура медија од стране власти у којој један човек изрекне толико гадости о њој и наставља то да ради без било каквих санкција. Па сад или је о диктатури реч или он лаје на медију који је увек предњачио у стварању „праве” слике о српском примитивизму и одговара неким другим газдама за то.

          А да ли смо некада чули овог комичара гласа „вапијућег у пустињи” да у своје скечеве убаци амбасадоре западних земаља? Да сатирично обради њихову архитектуру обојених револуција или пак суптилност притисака на власти, њихову финансијску и уређивачку умешаност у домаће медије, њихово кадрирање по министарствима?

          Ја се не сећам. Можда грешим.

          Тако, било како било, сада је и он уписан у хол славних грађаниста којима због слободног и истинољубивог духа мрачна паланка прети смрћу. И ко ће сада да каже како Кесић пљује Србе, а да му не прилепе етикету глупана. Па човек је демантовао да је Србе од преко Дрине назвао будалама. Он их и воли, јер нагласио је да су зликовци из емисије исекли и његов поздрав Бањалуци. Поздрав свакако демантује све злураде тврдње.

          А да воле и они њега, стигла је потврда од извесног Бањалучанина, који се у духу сличне сатире обраћа свом другару:

          „Ми нисмо будале зато што имамо Милорада Додика, премијера, који је постао предсједник, а који је газда кошаркашког клуба, који је опет месар политичких наука (има и дипломе за све то). Нисмо будале зато што за политичког месара, све једнако гласамо са паузама једно 20 година. Нисмо будале, што нам је предсједник, месар Додик у приватизацијама раскућио „нашу кућу” Републику Српску. Нисмо будале, што је привреду попут јахача апокалипсе збрисао, продао Русима, Литванцима, Чесима и осталим...”

          Оно јесте да му другари из РС некако личе на Чеду, Латинку, Динка и све оне из круга Двојке и Војвођанске академије наука, који воле да цитирају Философију паланке (не и да читају), али какве то везе има. То је ваљда најјачи доказ да Кесић воли свој народ и ништа нема против њега с ову или ону страну Дрине.