Financial Times: Урсула почела формирање још једне обавештајне структуре ЕУ

НЕКИ ЗАЗИРУ ДА ЋЕ ТО УГРОЗИТИ ПОСТОЈЕЋИ ЦЕНТАР ЗА ОБАВЕШТАЈНЕ ПОСЛОВЕ И АНАЛИЗЕ

* Извор близак Европској комисији: „Потребан нам је бољи начин да објединимо све обавештајне податке и да будемо ефикасни и корисни за партнере. У обавештајним пословима морате нешто дати да бисте нешто добили“

* Нова структура ће регрутовати сараднике из обавештајних служби унутар ЕУ у форми „привременог запошљавања“

_______________________________________________________________

           ЕВРОПСКА комисија почела је формира своју обавештајну структуру у оквиру Генералног секретаријата Европске уније (ЕУ), која ће прикупљати и анализирати информације добијене од националних обавештајних служби земаља чланица.

           Иницијатива се спроводи под непосредним руководством шефице ЕК Урсуле фон дер Лајен.

           Financial Times (FT) је ово објавио 11. новембра, позивајући се на „сопствене изворе“.

           Један од њих је наводно све објаснио овако:

           „Потребан нам је бољи начин да објединимо све обавештајне податке и да будемо ефикасни и корисни за партнере. У обавештајним пословима морате нешто дати да бисте нешто добили“.

           Нова структура ће регрутовати сараднике из обавештајних служби унутар ЕУ у форми „привременог запошљавања“.

           Иницијатива је већ наишла на отпор Европске службе за спољне послове (ЕЕСА), која надгледа постојећи Центар за обавештајне послове и анализу ситуације (Intcen).

           Дипломатска служба се плаши дуплирања функција и могућег смањења овлашћења постојеће структуре.

           Портпарол ЕК је потврдио да Комисија „разматра како да ојача своје безбедносне и обавештајне капацитете“.

           Концепт је још увек у развоју и није одређен конкретан временски оквир за његову реализацију. Наглашава се једино да ће ново тело тесно сарађивати са Европском службом за спољне послове (EEAS) и да неће бити укључено у теренске операције.

           Стварање обавештајног тела долази усред забринутости око ефикасности постојећег система размене обавештајних података у суочавању са хибридним претњама, указао је FT.

           На одлуку је утицало и могуће смањење обавештајне подршке САД након привремене обуставе помоћи Украјини.

            План још није формално представљен свим  државама чланицама ЕУ (27), које су традиционално биле скептичне према проширењу обавештајних овлашћења Брисела.