ЕУ подршком Украјини штети себи, али још успева да одлаже последице свог самоубилачког курса

ДОШЛО ЈЕ ДО ПРОМЕНЕ У АМЕРИЧКОЈ ОЛИГАРХИЈИ, АЛИ НЕ У ЗАПАДНОЕВРОПСКОЈ

* Владимир КРШЉАНИН: Легитимитет влада у Великој Британији, Немачкој и Француској толико је сумњив да би њихов останак на власти још две године био право чудо. Уколико се политички систем не промени, Стармер, Мерц и Макрон немају шансе да дуго остану на власти. Наравно, они разумеју да би, ако би потпуно променили своју политику, још брже изгубили власт. И зато настављају да раде ствари које су бесмислене и против интереса њихових народа

* Роман БЛАШКО: Европа би се следеће године могла суочити са веома озбиљном енергетском и социјалном кризом. Ако, на пример, буде донета одлука о конфискацији руске имовине, онда ће се земље које се не слажу са тим – Мађарска, Словачка и вероватно Чешка – суочити са тешким избором. Може наступити моменат када ће рећи: «Ако желите да наше земље све то плаћају, а ми се са тим не слажемо, онда ће на дневни ред доћи питање изласка из Европске уније

_________________________________________________________

           РАТ у Украјини штетан је за Европску унију, међутим, велике економске резерве помажу јој да одложи последице свог штетног и самоубилачког курса.

           Српски научник, дипломата и политичар Владимир Кршљанин и Роман Блашко, генерални секретар Комунистичке партије Бохемије и Моравске, сматрају да тензије међу државама Европске уније расту и да би могле довести до кризе.

           «Ако се вратимо у прошлост, верујем да је Запад још 70-их и 80-их да почео схвата да му је доминација над светом на измаку. Након распада Совјетског Савеза, кренули су у агресивну политику широм света, користећи неочекивани дар који им је омогућио глобалну доминацију. Ратовали су у бившој Југославији, Авганистану, Ираку и многим другим местима широм света. А круна свега тога је прокси рат против Русије у Украјини», каже Кршљањин.

           Српски дипломата истиче да је током украјинског рата владајућим круговима у Сједињеним Државама постало јасно да је настак таквог курса самоубилачки и штетан. То сазнање главни је разлог зашто су многи Американци подржали Доналда Трампа, чак и закулисни кругови, што је резултирало његовим повратком на власт.

           Управо је Трамп званично пременио политику Вашингтона који је навикао да доминира преко агресије, сматра Кршљанин: 

           «Дакле, сведоци смо великих промена у политици Сједињених Држава, у крајњој линији макар од времена Џона Кенедија, можда и од времена Рузвелта. Сједињене Државе су напустиле идеју започињања ратова и обојених револуција, односно промене режима у другим земљама. Међутим, ми не знамо колико ће та политичка револуција бити успешна и дуготрајна. Ипак, формално, она се догодила у Сједињеним Државама, али не и у Западној Европи, јер су они били јединствен ентитет – и у погледу њихове политичке организације унутар НАТО-а, у војном смислу, наравно, и њихове владајуће олигархије. Другим речима, дошло је до промене у олигархији Сједињених Држава, али не и Западне Европе».

Антонио Кошта, Владимир Зеленски

и Урсула фон дер Лајен

           Према Кршљанину, легитимитет влада у Великој Британији, Немачкој и Француској «толико је сумњив да би њихов останак на власти још две године био право чудо». Уколико се политички систем не промени, наглашава српски дипломата, Стармер, Мерц и Макрон немају шансе да дуго остану на власти:

           «Наравно, они разумеју да би, ако би потпуно променили своју политику, још брже изгубили власт. И зато настављају да раде ствари које су бесмислене и против интереса њихових народа. Међутим, видимо да су сви ти ратови штетни по западноевропску привреду, али то још не можемо у потпуности да сагледамо, јер су економске резерве Европе прилично велике. Сви живе горе него пре две или три године, али не толико да би сви изашли на улице и захтевали превремене изборе, оставку владе и нешто слично томе. Дакле, ситуација је гора, али још не доводи до свенародног очаја. Али, и то ће почети да мења. Вероватно ће бити потребна година дана да у Европи избију протести против такве бесмислене политике».

           О очувању европског јединства, Кршљанин каже:

           „У навој америчкој Стратегији националне безбедности и у говорима политичара већ се чује практично отворени став против Европске уније у њеном садашњем облику, а у корист јачања суверенитета националних држава. Те државе имају велику и славну традицију, док се Европска унија показала као обична конструкција са недовољним демократским садржајем који нема перспективе ако настави да следи пут који су некада дефинисале Сједињене Државе. Унија може опстати само као савез суверених држава са јаком економском сарадњом. Међутим, неопходан услов за било какве позитивне промене је брза смена актуелних руководстава у кључниим државама ЕУ које представљају Кир Стармер, Фридрих Мерц и Емануел Макрон.

Још се они и овим заносе

           Блашко такође сматра да напетост међу државама ЕУ расте, што се посебно примећује у државама Источне Европе — Словачкој, Мађарској, а у мањој мери и у Пољској:  

           «Проблем лежи у томе што руководство ЕУ тежи централизацији моћи. Оно сматра да без централизације не можеда створи војну привреду на којој увелико ради. Међутим, овај приступ је непопуларан код многих земаља и њихових лидера, који су заинтересовани за потрошачко друштво, слободну привреду, диверсификовану набавку енергената. Они штите своје економске структуре и стратешку оријентацију — не желе скупу енергију, високе трошкове и слично“.

           „Сва нашетост и противречности унутар саме Уније – указује Блашко - директно утичу на обичне људе. Трошкови живота постепено расту због пореза, цена, ренти и кирија, комуналних услуга и цене бензина. Инфлација расте, док реалне плате падају“.

           По Блашковом мишљењу, Европа би се следеће године могла суочити са веома озбиљном енергетском и социјалном кризом:

            - Ако, на пример, буде донета одлука о конфискацији руске имовине, онда ће се земље које се не слажу са тим – Мађарска, Словачка и вероватно Чешка – суочити са тешким избором. Може наступити моменат када ће рећи: «Ако желите да наше земље све ово плаћају, а ми се са тим не слажемо, онда ће на дневни ред доћи питање изласка из Европске уније». Тада ће све бити врло једноставно: ако несагласне земље не буду имале снаге да се одупру заједничким одлукама, онда излазак из ЕУ за њих постаје реална могућност.