Мерц у Минхену открио због чега жели да Русија буде присиљена да капитулира

НАВЕО ДА СУ ЕВРОПА И НЕМАЧКА СХВАТИЛЕ ДА СЕ ЗАВРШИО ЊИХОВ „ДУГИ ОДМОР ОД СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ“

* Прво рекао да су претензије САД на вођство „оспорене и могуће изгубљене“, да су Кинези, генерално, уплашили Американце који су „схватили да заостају за Кином“ и извукли „радикалне закључке“ на начин који је убрзао колапс старог светског поретка

* Да ли је хтео да каже Европа изазива САД и намерава да самостално брани своје место у свету? Aли не, не – Мерц је на енглеском апеловао на „америчке пријатеље Европе“ да „врате и оживе трансатлантско поверење“. Јер „у ери ривалства великих сила, чак ни Сједињене Државе неће бити довољно јаке да делују саме“. Дакле, Европа жели да ствари остану какве јесу: да уједињени Запад, предвођен САД, влада светом

* Мерцова објава да је започео поверљиве разговоре са Макроном о европском нуклеарном одвраћању не би требало да заварава. Он жели атомску бомбу не због истинске европске независности, већ да би ЕУ стекла веће поштовање Сједињених Држава као млађи партнер у сукобу са Русијом и Кином

* Немачки канцелар је у Минхену изгооворио и ово: „Видимо да Русија још није спремна за пуне мировне преговоре. Рат ће се завршити тек када се Русија нађе у стању економског и војног колапса. Русија мора да престане да се бори – и да капитулира“

_______________________________________________________________

             Aутор: Петар АКОПОВ

             ФРИДРИХ Мерц је одржао свој говор у Минхену са којим неће ући у историју као Владимир Путин са својим од пре 19 година, али ће остати пример модерне немачке митологије. И то упркос чињеници да је Мерц прогласио за приоритет Европе „разумевање наше нове стварности“.

             Након што је изјавио да се стари светски поредак – онај заснован на закону и правилима – распада и више не постоји, немачки канцелар је признао свитање нове ере: отворене употребе силе од стране великих сила.

             Русија и Кина су, наравно, криве: прва због „руског ревизионизма и бруталног рата против Украјине“, а друга зато што „тврди да обликује свет“. Испоставља се да Кинези већ дуго раде на томе „на основу стратешког стрпљења“ и, какав ужас над ужасима, да ће Пекинг „у догледној будућности моћи да се војно такмичи са Сједињеним Државама под једнаким условима“.

             Додао је: „Кина систематски експлоатише зависности других земаља и редефинише међународни поредак у своју корист“.

             Ах, дакле, ето ко је крив! На крају крајева, претензије САД на вођство „биле су оспорене и могуће изгубљене“, а Кинези су, генерално, уплашили САД које су „схватиле да заостају за Кином“ и извукле „радикалне закључке“, на начин који је убрзао колапс старог светског поретка.

             Тако је Европа схватила да „наша слобода више није заштићена, да је под претњом“. Завршила је свој „дуги одмор од светске историје“ – и „потребне су јој чврстина и воља, спремност за нове почетке, па чак и жртве, и то не некада, већ сада“.

             Ово је Мерцова анализа, какве закључке он из ње извлачи?

             Можда Европа изазива САД и намерава да самостално брани своје место у свету? На крају крајева, Мерц је рекао да ће и Европа предузети мере да се супротстави новом светском поретку, па чак и да је „дошла до другачијих резултата и закључака од САД“, и да постоји „дубоки јаз“ између њих.

             Aли не, не – Мерц је на енглеском језику апеловао на „америчке пријатеље Европе“ да „врате и оживе трансатлантско поверење“. Јер „у ери ривалства великих сила, чак ни Сједињене Државе неће бити довољно јаке да делују саме“.

             Дакле, Европа жели да ствари остану какве јесу: уједињени Запад, предвођен Сједињеним Државама, који влада светом. Чак је спремна да више допринесе заједничком циљу – и у том смислу, Мерцова објава да је започео поверљиве разговоре са Макроном о европском нуклеарном одвраћању не би требало да заварава. Немачка жели атомску бомбу не због истинске европске независности, већ да би стекла веће поштовање Сједињених Држава као млађи партнер у сукобу са Русијом и Кином.

             Москва и Пекинг прете Европи, зар не?

             Замислите само шта ће се десити када Кина буде у могућности да се „војно такмичи са Америком под једнаким условима“: каква ће то бити ноћна мора за цео свет – а посебно за Европу. Кина ће бомбардовати и окупирати земље у Азији, Африци и Латинској Америци, мењати њихове режиме, наметати блокаде и уводити санкције свима. Наметнуће неправедне уговоре Европи, све ће навући на дрогу и окупирати Солун и Ротердам. Ужасно, зар не?

             Само, то је оно што је Европа урадила Кини — и остатку света такође. Ах, да, све је то било у прошлости, па се не рачуна. Сада Европа једноставно жели да се заштити од кинеске претње.

             Немојте говорити Европљанима да Кина не планира да створи сопствени кинески светски поредак који би заменио амерички, већ једноставно жели могућности у светском поретку сразмерне свом месту и утицају. Сложила би се и да једноставно повећа свој удео (на праведан ниво) у постојећем, западном светском поретку, али сам Запад није био вољан да дели „удео“ и приступ центрима доношења одлука.

             Дакле, Кини није остало ништа друго него да почне да ради на реорганизацији света по новим, постзападним правилима. Исто важи и за Русију, а заправо и за остатак незападног света — невољност Запада да дозволи другима да формулишу глобална правила је главни разлог колапса западноцентричног светског поретка. А ту је и потцењивање свих тих „варвара“ од стране Запада, што води уверењу да је увек могуће поделити и освојити, „напасати народе“.

             То је посебно видљиво у ставу Европе према Русији. Ево, на пример, како је Мерц говорио о Русији након свог говора (у којем је са жаљењем навео да је БДП Европе десет пута већи од руског, али да Европа није десет пута јача од Русије), одговарајући на питање да ли је потребно успоставити контакте са Москвом: „Видимо да Русија још није спремна за пуне мировне преговоре. Рат ће се завршити тек када се Русија нађе у стању економског и војног колапса. Русија мора да престане да се бори – и да капитулира.“

             Дакле, немачки канцелар жели да Русија капитулира.

             То је нешто до бола познато – из историје коју су данашњи европски атлантисти заборавили и желе да сви остали забораве.