Поповић: Додик не може бити кандидат за председника Српске, за све друге изборне функције - може

АКАДЕМИК УВЕРЕН ДА ЗА ТО ПОСТОЈЕ „ОЗБИЉНИ ПРАВНИ АРГУМЕНТИ“

Витомир Поповић

* Витомир ПОПОВИЋ: Тачно је да одређене законске одредбе предвиђају да правне последице осуде наступају по сили закона. Међутим, моје правно становиште одувек је било да правно дејство могже производити само оно што је јасно наведено у диспозитиву, односно изреци пресуде. Ништа што ту није наведено - не може само по себи обавезивати

* Члан 203а прописује врсте правних последица, али не прописује њихово трајање. Истовремено, суд у изреци пресуде није одредио временски период у којем би те последице трајале. Да је закон прописао тачно одређено трајање правних последица, њихово навођење у изреци не би било неопходно. Међутим, пошто трајање није одређено законом, суд је, по мом мишљењу, био дужан да га прецизира у изреци пресуде. Како то није учињено, отвара се питање да ли су те последице уопште могле наступити

________________________________________________________________________

             АKАДЕМИК, универзитетски професор и доктор правних наука -Витомир Поповић - сматра да постоје озбиљни правни аргументи за став да Милорад Додик може бити кандидат за све изборне функције осим за функцију председника Републике Српске, јер је управо та забрана једина изричито наведена у изреци пресуде.

             - Тачно је да одређене законске одредбе предвиђају да правне последице осуде наступају по сили закона. Међутим, моје правно становиште одувек је било да правно дејство могу производити само оне последице које су јасно садржане у диспозитиву, односно изреци пресуде. Ништа што није наведено у изреци не може само по себи обавезивати - истиче Поповић.

             Према његовим речима, свака пресуда представља посебан правни акт и због тога све битне правне последице морају бити прецизно наведене како не би било простора за различита тумачења и правну несигурност.

             - У конкретном случају, постоје два супротстављена правна становишта. Према првом, правне последице производи само оно што је наведено у изреци пресуде. Како правне последице осуде нису наведене у диспозитиву, може се аргументовано тврдити да нису ни наступиле. Друго становиште полази од одредаба чланова 113, 114, 115. и 203а Кривичног закона БиХ и заступа став да правне последице осуде наступају аутоматски, по сили закона, даном правоснажности пресуде - наводи Поповић.

             Он сматра да постоји озбиљан правни аргумент који иде у прилог првом становишту.

             - Члан 203а прописује врсте правних последица, али не прописује њихово трајање. Истовремено, суд у изреци пресуде није одредио временски период у којем би те последице трајале. Да је закон прописао тачно одређено трајање правних последица, њихово навођење у изреци не би било неопходно. Међутим, пошто трајање није одређено законом, суд је, по мом мишљењу, био дужан да га прецизира у изреци пресуде. Како то није учињено, отвара се питање да ли су те последице уопште могле наступити - појашњава Поповић.

             Додаје да се у кривичном праву свака нејасноћа мора тумачити у корист осуђеног.

             - Због тога се може заступати став да правне последице нису ни наступиле или да су евентуално трајале најкраћи могући период, будући да закон не прописује њихово минимално трајање. Сматрам да је циљ тужилаштва и суда био да се забрани обављање функције председника Републике Српске, а не неодређен број других јавних функција - наводи Поповић.

             - Због свега наведеног, сматрам да постоје озбиљни правни аргументи за став да Милорад Додик може бити кандидат за све функције осим за председника Републике Српске, јер је једино та забрана изричито садржана у изреци пресуде, док остале евентуалне правне последице нису јасно одређене ни у погледу садржаја ни у погледу њиховог трајања - закључио је академик Поповић.

             https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=648626