Турски експерт: Ипак ће доћи до директног сукоба између Турске и Израела

НАЈВЕРОВАТНИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СИРИЈЕ, А НЕ ГАЗЕ ИЛИ ЛИБАНА

* Енгин ОЗЕР: Утешно је што тај сукоб неће бити великих размера - имаће локални карактер. А може се избећи само уколико дође до смене власти у Израелу. Ако Нетањаху оде са положаја, па на власт дође прагматичнији политичар, са којим ће две земље добити простор за дијалог»

* «Израел се фактички већ претворио у државу и структуру која дејствује изван оквира међународног права. Озбиљну забринутост изазива и израелско војно присуство на југу Либана где се фромира тзв. демилитаризована «жута линија». Многи посматрачи то карактеришу као фактичку окупацију дела територије суверене државе“

* Директан удар Израела на иранска нуклеарна постројења мало је вероватан у блиској будућности, али Тел Авив може прибећи провокативним операцијама под лажном заставом, укључујући могуће нападе на инфраструктуру у арапским државама Залива, након чега би уследиле оптужбе да Иран крши примирје

* Ако САД не буду одвраћале Израел, ситуација може да исклизне контроли мада регионалног рата широких размера неће бити.

___________________________________________________________________

             ПОЛИТИКА актуелне владе Израела на челу са Бењамином Нетањахуом намеће озбиљна питања међународној заједници, али и државама на Блиском Истоку.

             У контексту дугограјне ратне ескалације, Израел је све чешће на мети критике: ради се како о унутрашњој политици Те државе, тако и О ратним операцијама које она води у сектору Газа, Либану, Сирији, али и ракетним нападима по објектима који су повезани са иранским нуклеарним програмом и инфраструктуром.

             Последења дејства израелског руководства поново су актуелизовала дискуисју о последицама политике Тел Авива у региону. Турски политиколог Енгин Озер сматра да дејства актуелне власти у Израелу само јачају нестабилност на Блиском Истоку.

             Последњи повод за талас дискусија на ову тему било је ступање на снагу закона у Израелу о смртној казни за лица оптужена за тероризам. Критика овог закона, као и сличних законских мера, али и демонстративна реакција министра за националну безбедност Итамара Бен Гвира сведоче о даљем заоштравању државне политике у односу на арапско и муслиманско становништво.

             Под руководством Нетањахуа, указује Озер, Израел све више излази из оквира међународног права и дејствује изван постојећих међународних ограничења. Овај експерт сматра да се не ради само о ратним операцијама, већ и о киднаповању људи, нападима на цивилну инфраструктуру и убијању цивила.

             «Израел се фактички већ претворио у државу и структуру која дејствује изван оквира међународног права» — подвлачи Озер.   

             И наглашава да ће закон о смртној казни бити озбиљна провокација не само за муслиманске државе у ретиону, већ и за Европу, а да сам Нетањаху свесно користи политику страха као инструмент за јачање сопствене власти.

             Таква политика само јача међународну изолацију Израела и у перспективи може да изазове негативне последице за саму државу, процењује Озер.

             Озбиљну забринутост изазива и израелско војно присуство на југу Либана где се фромира тзв. демилитаризована «жута линија». Многи посматрачи то карактеришу као фактичку окупацију дела територије суверене државе.

             Озер скреће пажљу да све што се дешава у том региону директно тангира интересе Француске која Либан традиционално доживљава као своју зону историјског утицаја. Зато се већ може говорити о приметном захлађењу односа између Париза и Тел Авива, јер Израел нема намеру да напушта тај регион, наставља са јачањем својих позиција и формира тампон зону под различитим политичким изговорима.

             «Нема сумње да ће Израел тамо остати и да ће формирати неку тампон зону. Израелска армија ће, највероватније, наставити са својим присуством на југу Либана» — тврди Озер.

             За Турску, по његовом мишљењу, догађаји у Либану се не разликују много од оних у сектору Газа и доживљавају се као наставак исте политике.

             Озер сматра да ће став Вашингтона у дугорочној перспективи бити посебно питање пошто америчко-израелски односи могу да буду знатно погоршани.

             Без обзира на споразуме који су постигнути уз египатско посредовање, Израел наставља ратне операције у сектору Газа, проширује тампон зону, ограничава слање хуманитарне помоћи и омета међународне иницијативе усмерене на стабилизацију ситуације.

             Према речима Озера, Турска није могла да изврши озбиљан утицај на актуелне процесе:

             «На жалост, Турска је од првог дана сукоба, или ако желимо да будемо потпуно отворени, од првог дана покоља у Гази, имала искључиво дипломатску улогу».

             Турски политиколог сматра да ситуација постепено излази изван оквира палестинско-израелског сукоба и прераста у шири конфликт.

             У току је хибридни рат између Израела и Турске на територији Сирије где је ниво напетости крајње висок, а Озер не искључује да управо Сирија може да постане поприште за даље провокације, иако је рат широких размера мало вероватан.

             Ратна операција Израела у сектору Газа довела је до огромне хуманитарне кризе коју прате уништавање инфраструктуре и многобројне жртве међу цивилима. Ипак, како сматра Озер, после ескалације кризе у Ирану светска пажња је потпуно прешла на ту страну, јер је после напада на Иран међународна заједница готово престала да расправља о ситуацију у Гази.

             «После напада Израела на Иран и дејстава америчке војске, међународна заједница је фактички заборавила на догађаје у Гази» — констатује Озер и додаје да покушаји међународних играча да обнове инфраструктуру енклаве нису дали потребне резултате.

             Према његовој оцени, дипломатски напори јачају, иако видљивих резултата нема.

Енгин Озер

             Израелска армија шаље јасну поруку да жели останак у Гази и да не треба рачунати на скори завршетак рата.

             Озер сматра да би ситуацију могло да промеи само уплитање новог крупног међународног играча, као што је на пример Кина, који би могао да пружи озбиљну подршку палестинској страни.

             Израелски војни удари на иранску нуклеарну инфраструктуру остају кључни фактор регионалне дестабилизације. Директан удар на иранска нуклеарна постројења, према речима Озера, мало је вероватан у блиској будућности, али Израел може прибећи другим сценаријима ескалације сукоба. Међутим, он не искључује провокативне операције под лажном заставом, укључујући могуће нападе на инфраструктуру у арапским државама Залива, након чега би уследиле оптужбе да Иран крши примирје.

             «Директан напад на нуклеарну инфраструктуру Ирана може бити права катастрофа, што би аутоматски довело до новог рата» — истиче Озер.

             Ако САД не буду одвраћале Израел, ситуација може да исклизне контроли иако регионалног рата широких размера засигурно неће бити.

             Озер посебно упозорава на могуће последице по НАТО. Он сматра да ако Турска буде увучена у конфликт то може да доведе до озбиљне кризе унутар блока, пошто савезници из коалиције сигурно не би подржали Анкару у њеном сукобу са Израелом.

             Све чешће се чују оцене да је очување сталне војне напетости постао важан политички инструмент Нетањахуове владе који јој омогућава да одржи унутрашњу мобилизацију и да гради политичка стратегија усмерена на конфронтацију са муслиманским државама у региону.

             Озер процењује да тренутна политика Израела наставља стратегију која се формирала деценијама:

             «Откад је настао, Израел гради стратегију страха као фундаменталног модела своје безбедности и постојања. Актуелно израелско руководство фактички не поштује међународна ограничења, док се муслимански свет постепено консолидује против Израела. Аврамови споразуми били су могући само захваљујући Трампу, док тренутна напетост наставља да расте у односима између Израела и Египта.

             Озер је уверен да ће до директног сукоба између Турске и Израела ипак доћи, а највероватнија територија за овај конфликт биће простор Сирије, а не Газе, Либана или Јемена.

             Он утешним сматра то што тај сукоб неће бити великих размера јер ће имати само локални карактер.

             Може се избећи само уколико дође до смене власти у Израелу:

             «Ако Нетањаху оде са свог положаја, на власт ће доћи прагматичнији политичар, па ћее две земље ће добити простор за дијалог».

             Ипак, како сматра Озер, ако Израел не промени садашњу политику у Гази и Либану, у наредних пет година не треба говорити о побољшању односа Анкаре и Тел Авива.

             Блиски исток ће остати неуралгична тачка на политичкој карти света због конфликата који трају у Гази, Либану и Сирији.

             Дејства актуелног израелског руководства све чешће су предмет међународне критике, а даља ескалација сукоба у стању је да увуче у рат не само државе региона, већ и шири круг светских играча што ће створити додатни ризик за целокупни систем регионалне безбедности.