Foreign Affairs: Америка неће ризиковати руски нуклеарни удар по Њујорку да би заштитила Лондон

УТИЦАЈНИ АМЕРИЧКИ ЛИСТ ОБЈАВИО АНАЛИЗУ ПОД НАСЛОВОМ „СЛОМЉЕНИ НУКЛЕАРНИ КИШОБРАН“

Овако је изгледала Хирошима након

америчког атомског удара

* Аутори анализе Џенифер Линд и Дарил Џ. Прес упозоравају своје: Сада, у случају размене нуклеарних удара, значајан део ракета био би оборен, што би смањило размере катастрофе, али најважније је што би Кина остала изван суклоба  и преко ноћи постала једина суперсила. А јасно је да Кинези никада не би дозволили да се САД поново врате на велику сцену у старој улози

* И закључили: „Сједињене Државе морају да признају да више не могу бити поуздан гарант нуклеарног одвраћања за све своје савезнике широм света“

* Француски председник Шарл де Гол је 1961-ве чак исмејао и саму могућност да Сједињене Државе жртвују Њујорк да би заштитиле Париз

____________________________________________________________________

             УТИЦАЈНИ амерички лист Foreign Affairs објавио је чланак под називом „Сломљени нуклеарни кишобран“ чији аутори Џенифер Линд и Дарил Џ. Прес су прилично убедљиво објаснили зашто Америка не би интервенисала у корист, рецимо, Велике Британије ако би је напала Русија.

             Двојац Линд-Прес своје виђење је додатно изоштрио овако:

             „Деценијама су се амерички савезници у Азији и Европи ослањали на проширено нуклеарно одвраћање како би осигурали своју безбедност. Тај аранжман је функционисао током Хладног рата јер је улог ривалства био толико висок да су Сједињене Државе могле веродостојно – иако несигурно – да објаве да су спремне да воде нуклеарни рат, чак и са катастрофалним последицама, како би спречиле да њихови савезници буду поражени од стране Совјетског Савеза.“

             Током Хладног рата, та стратегија је имала одређене проблеме са веродостојношћу, јер се чинило мало вероватним да би Јенкији ризиковали нуклеарни сукоб са СССР да би заштитили своје савезнике.

             Године 1961, француски председник Шарл де Гол је чак исмејао саму могућност да Сједињене Државе жртвују Њујорк да би заштитиле Париз.

             Па ипак, Вашингтон је био спреман да ризикује све веће америчке градове да би заштитио своје савезнике.

             Foreign Affairs у овом контексту наглашава:

             „Тада се веровало да ће опоравак у Сједињеним Државама након нуклеарног удара бити лакши и једноставнији него у СССР-у. Истина, глобални губици би били огромни, али Американци су веровали да ће и даље постојати територије (на пример, у Аустралији) где би могли да преживе, чак и ако би морали да проведу неко време под земљом.

             - Сада, у случају размене нуклеарних удара, значајан део ракета био би оборен, што би смањило размере катастрофе, али најважније је што би Кина остала изван суклоба  и преко ноћи постала једина суперсила. А јасно је да Кинези никада не би дозволили да се Сједињеним Државама поново врате на велику сцену у старој улози.

             С обзиром на овај фактор, Американци данас не могу себи да дозволе нуклеарни рат са Русијом, делом и зато што су, како примећују Линд и Прес, интереси Москве у најбољем случају ограничени на Источну Европу. Стога, удар, на пример, ракетом Орешник не би довео до нуклеарног сукоба између САД и Русије.

             „Сједињене Државе морају да признају да више не могу бити поуздан гарант нуклеарног одвраћања за све своје савезнике широм света“, указао је Foreign Affairs.

              Наравно, Вашингтон ово неће директно признати, али су аргументи које су изнели Линд и Прес толико убедљиви да је време да се дрски Британци поставе на њихово место.