Односи Индије и Кине коначно „на путу побољшања“ – шта то мења у свету?

ОТОПЉАВАЊЕ ЈЕ СТИГЛО И ДО БОЛИВУДА ГДЕ ЈЕ ОБУСТАВЉЕНО СНИМАЊЕ ДВА АНТИКИНЕСКА ФИЛМА

Ванг Ји са Нарендром Модијем

* Након састанка у Њу Делхију са индијским саветником за националну безбедност Аџитом Довалом, кинески министар спољних послова Ванг Ји изјавио: „Билатерални односи се постепено враћају се на пут опоравка и побољшања“

* Индију је бринуло што је Кина годинама око ње  градила мрежу поморских лука, база и финансијских тачака око Индије. Плус: ширила пријатељство са Пакистаном, ојачано Кинеско-пакистанским економским коридором, узела у 99-годишњи закуп луке Хамбантота у Шри Ланки и дубоководну луку Гвадар у Персијском заливу. Па  још појачавала утицај на Малдивима, у Непалу и Бангладешу...

* Индија је, заузврат, снабдевала оружјем кинеске непријатеље (на пример, Филипине) и показала спремност да учествује у америчким шемама за обуздавање Кине (QUAD). Још је блокирала стотине кинеских апликација, укључујући WeChat и TikTok, и ограничила је кинеске инвестиције

* Али, током протекле две године, Кина и Индија су постигле значајан напредак у обнављању веза. Године 2025, хиндуистичка ходочашћа на њихова света места у Тибету су настављена, а обновљени су и директни летови између две земље. Трговина између Кине и Индије достигла је 151 милијарду долара у 2026. години. Кина је постала највећи трговински партнер Њу Делхија, престигавши Сједињене Државе

_____________________________________________________________

             Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

             ОДНОСИ између Индије и Кине - према речима званичника обе земље - „враћају се на пут побољшања“.

             У Њу Делхију је одржан састанак саветника за националну безбедност и високих представника за безбедност земаља чланица БРИКС-а. У оквиру припрема за самит организације у септембру.

             На маргинама састанка одиграо се значајан догађај: састанак између кинеског министра спољних послова Ванг Јија и индијског саветника за националну безбедност Аџита Довала. „Билатерални односи се постепено враћају се на пут опоравка и побољшања“, изјавио је кинески министар након састанка.

             Заиста, иако су Индија и Кина међу оснивачима БРИКС-а, односи између тих земаља су последњих година били далеко од идеалних. „Индија Кину посматра као геополитичког ривала, плашећи се кинеске хегемоније у југоисточној Азији и стратешког окружења од стране играча пријатељских према Кини“, наглашава Дмитриј Суслов, заменик директора московског Центра за свеобухватне европске и међународне студије.

             Те забринутости су основане. „Годинама је Кина градила оно што стратези називају 'ниском бисера': мрежом поморских лука, база и финансијских тачака око Индије. Та мрежа је укључивала пријатељство Кине са Пакистаном, ојачано Кинеско-пакистанским економским коридором, 99-годишњим закупом луке Хамбантота у Шри Ланки и дубоководне луке Гвадар у Персијском заливу. А  растао је и кинески утицај на Малдивима, у Непалу и Бангладешу.

             „Све је то угрожавало традиционалну сферу утицаја Индије која је опкољавана без директног сукоба“, пише Japan Times.

             Индија је, заузврат, снабдевала оружјем кинеске непријатеље (на пример, Филипине), а такође је показала спремност да учествује у америчким шемама за обуздавање Кине (Квадрилатерални безбедносни дијалог, или QUAD).

             Најболнији аспект односа Пекинга и Њу Делхија била су гранична питања – Индија и Кина се споре око знатног дела заједничке границе.

             Године 2020-те, на једном делу те линије одиграла се права битка између граничара две земље, што је резултирало смрћу 20 индијских и четири кинеска војника.

             Индија је блокирала стотине кинеских апликација, укључујући WeChat и TikTok, и ограничила је кинеске инвестиције.

             Али, током протекле две године, Кина и Индија су постигле значајан напредак у обнављању веза. Године 2025, хиндуистичка ходочашћа на њихова света места у Тибету су настављена, а обновљени су и директни летови између две земље.

Аџит Довал и Ванг Ји

             Трговина између Кине и Индије достигла је 151 милијарду долара у 2026. години. Кина је постала највећи трговински партнер Њу Делхија, престигавши Сједињене Државе.

             Отопљавање је стигло и до Боливуда, снимање два антикинеска филма је обустављено. А крајем маја, две стране су се сложиле да одрже мир дуж Контролне линије, што су сада потврдили Ванг Ји и Аџит Довал.

             Зашто су Индија и Кина кренуле путем помирења? У великој мери, захваљујући напорима америчког председника Доналда Трампа – не његовом миротворству.

             Сједињене Државе су учиниле све што су могле да прошире сукоб између два лидера Глобалног Југа.

             Суслов наглашава: „Индо-кинеско ривалство активно су подстицале Сједињене Државе, које настоје да се приближе Индији на антикинеској основи. Од краја Бушове администрације, Сједињене Државе Индију сматрају главном противтежом Кини и гарантују јој безбедност и помоћ у економском развоју.

             Међутим, Вашингтон је – посебно под Трампом – желео превише од Индије, а давао је врло мало. Посебно је желео да Индија буде активније укључена у антикинеске шеме у региону, у антикинески колективни систем безбедности, на шта је Индија одбила да пристане. Индијска страна је била задовољна само необавезујућим форматом дијалога, без обавезе да, на пример, уђе у рат на страни Тајвана (на шта је Јапан пристао).

             Трамп се према Индији односио са недовољним поштовањем, редовно јој претећи санкцијама (због трговине са Ираном и Русијом). Сада, Трампова администрација поново прети Индији царинама (овај пут од 12,5%).

             „САД више нису спремне да буду добронамерни хегемон и не желе да унапреде економски развој других земаља, већ воде предаторску политику и покушавају да извуку највећу корист из односа на рачун других земаља. Зато индијској елити постаје апсолутно јасно да партнерство са Сједињеним Државама не може да им обезбеди ни безбедност ни економски развој“ – указује Суслов.

             То постаје јасно и обичним Индијцима. На пример, индијско друштво је незадовољно што САД нису чак ни изразиле саучешће након што су три индијска морнара погинула у јунском нападу на комерцијални брод у Ормуском мореузу. Њу Делхи сматра такво понашање арогантним и понижавајућим.

             „Плашући се кинеске доминације, Индија је блокирала многе иницијативе унутар БРИКС и ШОС, све које је доживљавала као кинеске, синоцентричне или као јачање кинеског утицаја.

             Углавном на подстицај Сједињених Држава и у нади за даље зближавање са Сједињеним Државама, Индија је у оквиру БРИКС ометала стварање екосистема трговинских и економских односа независних од Запада, укључујући и стварање нових система плаћања.

             Индија се противила свим иницијативама везаним за политику заједничке валуте у оквиру БРИКС-а. Такође је била хладна према разним трговинским и инфраструктурним иницијативама на евроазијском простору (пошто је такозвани „Нови путеви свиле“ створио додатне трговинске могућности за Пекинг заобилазећи поморске руте које контролише Њу Делхи). Другим речима, ефикасно се дистанцирала од кључних процеса будућег мултиполарног света. То је, заузврат, ометало интересе Русије у изградњи глобалног система плаћања алтернативног Западу.

             Русија је препознала сложеност односа између Кине и Индије, али се није мешала. Није покушавала да држи предавања Индији и Кини, већ је уместо тога обављала компетентан дипломатски рад и чекала да Њу Делхи и Пекинг среде своје приоритете.

             И сада, очигледно, средили су ствари – што ствара низ нових могућности за Москву, пре свега у оквиру БРИКС-а и ШОС-а. Русија ове структуре види као кључне инструменте руске дипломатије у изградњи мултиполарног света.

             Ако Кина и Индија нормализују билатералне односе (и буде смањен утицај САД на процес доношења одлука у Индији), онда ће препреке за јачање интеграционих процеса унутар БРИКС-а почети да нестају.