Суслов: Тренутна ескалација убрзава крај кијевског режима

ТО, МЕЂУТИМ, ЈОШ НЕ СХВАТАЈУ ЛИДЕРИ ЕВРОПСКЕ ПАРТИЈЕ РАТА – НИСУ СПРЕМНИ ДА ПРИЗНАЈУ ПОРАЗ

Један од руских удара по одеској луци

* Трамп сада говори о посети Москви зато што САД желе да Русију наведу на уступке. Сада говоре да Русија мора да пристане на тренутни и безусловни прекид ватре дуж тренутне линије фронта без икаквог ослобађања Донбаса, и да одустане од противљења распоређивању снага европске коалиције вољних на украјинској територији

* Штета од наших напада на украјинској територији далеко премашује штету коју нам наносе Украјина и европске чланице партије рата. То јест, однос штете и исцрпљивања и даље је у нашу корист. Прозор за дипломатију ће се отворити тек када Трампова администрација схвати да је однос штете и даље у корист Русије

* До тада, Вашингтон ће тражити додатне уступке од Русије кроз политички и психолошки притисак и бесциљно причање о безграничним перспективама трговинске и економске сарадње

* Било би добро да разумевање узалудности присиљавања Русије на уступке дође пре него касније. Тада ће се тренутна фаза ескалације завршити и отвориће се нови прозор могућности за преговоре

_________________________________________________________________________

           МНОГИ се питају: хоће ли Запад заменити Зеленског погоднијим политичарем?

           Главна креатура САД у Кијеву је Кирил Буданов, шеф кабинета Зеленског, терориста кога су саме САД одгајиле. Обучавала га је ЦИА. Смена Јермака и именовање Буданова за шефа председничког кабинета већ је велики ударац Зеленском.

           Европљани подржавају генерала Залужног и смењеног министра одбране Фјодорова, који би могли да буду тандем за формирање европске странке која би заменила Зеленског. Али, постаје јасно да и САД и Европа желе да га се реше.

           Енди Бернам је постао нови британски премијер, а то политику Лондона на краћи и средњи рок неће променити. Бернам је то већ јасно ставио до знања. Позвао је Зеленског и уверио га у непроменљивост британског курса.

           Исти људи остају у британској влади. Ед Милибанд је млађи брат Дејвида Милибанда, који је био отворено груб према Сергеју Лаврову крајем 2000-их. Породица Милибанд има веома снажне антируске ставове. Ед је нови британски министар спољних послова. А и бивши министар одбране Џон Хили је остао у влади, мада не као министар одбране. И бивша министарка спољних послова Ивет Купер је такође остала у влади.

           Али, на дужи рок очекујем значајне промене. Британско друштво захтева да се влада не фокусира на борбу против Русије, већ на решавање домаћих проблема који се гомилају. Бернам је изабран за новог лидера лабуриста јер није имао везе са спољном политиком. Његова популарност је била повезана управо са чињеницом да је у Манчестеру био фокусиран на домаћу политику.

Украјински удар по руском

складишту горива

           Ако настави Стармеровим курсом, изгубиће популарност и завршиће као његов претходник. Британци желе фундаментално другачију политику Даунинг стрита. Није случајно што Лабуристичка партија обара негативне рекорде, а Реформска партија Најџела Фаража, која се  залаже за другачију спољну политику Лондона, постала је најпопуларнија странка у Британији.

           Трамп сада говори о посети Москви зато што САД желе да Русију наведу на уступке. Прво на прекид ватре у Украјини.

           Искористивши ескалацију терористичких напада кијевског режима и Европе на цивилне циљеве унутар Русије, Сједињене Државе су почеле отворено да захтевају даље уступке од Москве. Сада говоре да Русија мора да пристане на тренутни и безусловни прекид ватре дуж тренутне линије фронта без икаквог ослобађања Донбаса, и да одустане од свог противљења распоређивању снага европске коалиције вољних на украјинској територији.

           А да би подстакле Русију на ове уступке, САД повећавају политички и реторички притисак на Русију. Управо зато се у Вашингтону тренутно активно расправља о „предлогу закона из пакла“ сенатора Линдсија Грејама, иако се он сада налази у паклу. Зато и Марко Рубио говори да су терористички напади на енергетска постројења унутар Русије корисни јер могу натерати Москву на уступке.

           С друге стране, САД нуде шаргарепу у виду баснословне трговинске и економске сарадње, која ће, кажу, почети одмах чим Русија пристане на прекид ватре дуж тренутне линије фронта и одустане чак и од оних споразума на које је пристала на подстицај самих САД на самиту у Енкориџу.

           Са Американцима смо тренутно у фази ескалације. Русија одговара изнуђеном контраескалацијом. Недавно смо значајно повећали интензитет напада на војне, војно-енергетске, војно-економске и војно-логистичке објекте у Украјини, укључујући Кијев и Одесу.

Дмитриј Суслов

           Штета од наших напада на украјинској територији далеко премашује штету коју нам наносе Украјина и европске чланице партије рата. То јест, однос штете и исцрпљивања и даље је у нашу корист.

           Прозор за дипломатију ће се отворити тек када Трампова администрација схвати да је однос штете и даље у корист Русије. И Биће спремна да се врати разумевању ситуације која је настала прошле године.

           До тада, Вашингтон ће тражити додатне уступке од Русије кроз политички и психолошки притисак и бесциљно причање о безграничним перспективама трговинске и економске сарадње.

           Било би добро да разумевање узалудности присиљавања Русије на уступке дође пре него касније. Тада ће се тренутна фаза ескалације завршити и отвориће се нови прозор могућности за преговоре.

           Тренутна ескалација убрзава крај кијевског режима. Али разумевање тога још није стигло до лидера европске партије рата. Европљани још нису спремни да признају пораз.

            Пре или касније, мораће то да прихвате. Било би им мудрије да су пристали на споразуме из Енкориџа, јер су чинили пораз европске партије рата мање потпуним и омогућили би Европљанима да сачувају образ.