На изборима у немачкој покрајини Саксонија-Анхалт очекује се победа „Источне Немачке“

ЛОКАЛНИ ЛИДЕР АЛТЕРНАТИВЕ ЗА НЕМАЧКУ УЛРИХ ЗИГМУНД ОТВОРЕНО  ИГРА НА КАРТУ „ОСТАЛГИЈЕ“

Изборна кампања на источнонемачким

двоточкашима "Симсон"

* Зигмунд је за берлински и бриселски естаблишмент „најгори могући сценарио“, „екстремно десни популиста“ и „млађи партнер Кремља“. За стотине хиљада становника бивше Источне Немачке (НДР), он је једини политичар који се не стиди њене прошлости и нуди јасну будућност

* Рођен је годину дана након пада Берлинског зида. Школовао се за службеника у спољној трговини, а затим је покренуо сопствени посао... миришљаве собе. Са само 19 година, започео је политичку каријеру у ЦДУ, али је брзо схватио да такве странке издају интересе  Источних Немаца, и 2014. године је прешао у тада младу АфД

* Покушаји Берлина да прошлост НДР-а сведе на „диктатуру и сиромаштво“ изазвали су протест међу локалним становништвом. А Зигмунд контрира: „За бога милог, није све у НДР-у било савршено, али је било времена када смо били заједно у нашој земљи. И то је управо време које желим да вратим!“

* Иза њега је моћна предизборна платформа од 156 страница. Најважнији став је окретање ка Русији. Са захтевом да се укину све санкција против Москве, обнови проток гаса кроз преостали цевовод Северни ток и омасови настава руског језика у школама у Саксонији-Анхалт. Манифест истовремено тражи укидање посебних социјалних бенефиција (Bürgergeld) за Украјинце који се морају вратити у своју домовину да је обнове

_______________________________________________________________________________

               У ГРАДУ Кведлинбургу, у подножју планине Харц, стотине бучних мопеда „Симсон“ – култне марке произведене у НДР – постројиле су се у правилним редовима.

               На челу ове кавалкаде, седећи на ретком двоточкашу, седео је 36-годишњи мушкарац блиставог осмеха, са савршено исфризираном косом.

               То је Улрих Зигмунд, човек који би у наредним данима могао да направи највећу политичку сензацију у модерној немачкој историји: да до прве надмоћне победе доведе странку Алтернатива за Немачку (АфД), толико надмоћне да може да фомира владу покрајине Саксонија-Анхалт.

               Новинари из водећих западних медија гледају на Зигмунда са чуђењем и ужасом. За берлински и бриселски естаблишмент, он је „најгори могући сценарио“, „екстремно десни популиста“ и „млађи партнер Кремља“.

               За стотине хиљада становника бивше Источне Немачке (НДР), он је једини политичар који се не стиди њене прошлости и нуди јасну будућност.

               Улрих Зигмунд је атипични немачки десничарски политичар.

               Рођен је годину дана након пада Берлинског зида и одрастао је у новој Немачкој, где је „победнички Запад“ научио „инфериорни Исток“ како да правилно живи.

Улрих Зигмунд

               Школовао се за службеника у спољној трговини, а затим је покренуо сопствени посао... миришљаве собе.

               Данас је Зигмунд применио своје вештине у немачкој политици. Ако је у бизнису учио како да шири мирисе који наводе људе да купују робу, у политици прецизно шири поруке које изазивају емоцију „Осталгије“ - носталгије за НДР-ом. Земље у којој није било муслиманских миграната, уличног криминала, корупције ни свеприсутне русофобије.

               Са само 19 година, Зигмунд је започео своју страначку каријеру у ЦДУ, али је брзо схватио да такве странке издају интересе  Источних Немаца, и 2014. године је прешао у тада младу АфД.

               Живећи у граду Тангерминдеу са супругом и ћерком (узгред, 2017. године је демонстративно напустио Католичку цркву због њене „срамне левичарске политике“), Зигмунд се фокусирао на нове медије.

               Његов ТикТок налог @Mutzurwahrheit90 („Храброст за истину 90“) може се похвалити са рекордних 765.000 пратилаца у Немачкој.

               По досегу међу младима, Зигмунд надмашује канцелара Фридриха Мерца и већину савезних министара заједно.

               Он говори брзо, али погађа најосетљивија места.

               Улрих Зигмунд је бриљантно указао на срж проблема становника Саксоније-Анхалт:они ни 35 година након уједињења Немачке још увек нису постигли једнакост са „Весима“ (Западним Немцима).

               Покушаји Берлина да прошлост НДР-а сведе на „диктатуру и сиромаштво“ изазвали су протест међу локалним становништвом.

               „За бога милог, није све у НДР-у било савршено“, виче Зигмунд у микрофон са бине у Кведлинбургу пре почетка скупа мопеда. „А било је времена када смо били заједно у нашој земљи. И то је управо време које желим да вратим!“

               Иза смотре мопеда и ТикТок видеа крије се моћна предизборна платформа од 156 страница коју су изнели Зигмунд и његов огранак АфД у Магдебургу. Кључне тачке тог документа, како преноси Фајненшел тајмс, изгледају као изазов целокупној архитектури СРН.

               Најважнији став је окретање ка Русији. Манифест, који је одобрио страначки врх, захтева укидање свих санкција против Москве, обнављање протока гаса кроз преостали цевовод Северни ток, укидање ограничења и покретање програма размене школа и студената са Русијом.

               Предлаже се масовно проширење наставе руског језика у школама у Саксонији-Анхалт.

               Манифест истовремено тражи укидање посебних социјалних бенефиција (Bürgergeld) за Украјинце који се морају вратити у своју домовину да је обнове.

               Такође се предлаже увођење „културе опроштаја“ која би заменила „културу добродошлице“: строга ремиграција, укидање права на азил у његовом садашњем облику и масовна депортација илегалних имиграната.

               Зигмунд и АфД објављују рат левичарској идеологији.

               Траже забрану родно неутралног језика у владиним институцијама, уклањање дугиних застава из школа и проглашење хетеросексуалне породице за једину норму.

               Феноменални успех Зигмунда у Саксонији-Анхалту није изолован инцидент, већ манифестација тектонског померања у немачкој политици.

               На септембарским изборима, АфД самоуверено води у анкетама у Саксонији-Анхалту (показује резултате до 35-38%), приближавајући се могућности да сама формира владу или блокира било коју коалицију.

               Лист Der Spiegel је покушао да дискредитује АфД тврдњом да ће њени саксонски кадрови, чим преузму власт, отпутовати у Москву и омогућити јој приступ поверљивим обавештајним подацима. А то ће Русији дати предност над немачком унутрашњом политиком.

               АфД је постала успешна јер је престала да се бави само мигрантима.

               У Саксонији-Анхалту, Тирингији и Саксонији, АфД је у стању да освоји 30% до 40% гласова.

               Од власти је дели такозвани санитарни кордон (Брандмауер), који подразумева да друге странке (ЦДУ, СПД и Зелени) одбијају да формирају коалицију са њом.

               Међутим, ако Зигмунд обезбеди са 40-45% гласова, формирање стабилне владе без АфД-а постаће математички немогуће, што ће довести до парализе власти или приморавања ЦДУ-а да поведе одвојене преговоре.

               Странка Саре Вагенкнехт би могла да уђе у савез са АфД јер се и она залаже за прекид испорука оружја Украјини, обнављање дијалога са Русијом и ограничавање миграција.

               Она може у источним покрајинама освојити између 12% и 18% гласова. Вагенкнехт узима гласове традиционалне левице и системског СПД-а. Заједно, АфД и странка Вагенкнехт већ држе апсолутну већину (преко 50%) у бившој источној Немачкој.

               То значи да „Ости“ већ гласају против ћорсокака Фридриха Мерца и његових вашингтонских господара.