Не смирује се побуна француских ђака и студената коју већ упоређују са Шездесет осмом
ШТА СЕ СВЕ ВАЉА И КРИЈЕ ИЗА „БРДА“ НЕМИРА КОЈИ ТРАЈУ ОД 21. СЕПТЕМБРА?
* Све је почело протестом наставника лицеја „Сент Егзипери“ у којем су прозори без стакала, а тоалети не раде. О стању франсуких школа, лондонски The Guardian је објавио: Видео снимци ученика и наставника приказују цурења воде са плафона, пацове који јуре, рупе у зидовима и плафонима, покварене тоалете и недостатак столица и клупа, што је приморало наставнике да их премештају из учионице у учионицу
* Чак 78% Француза старости од 18 до 29 година сматра да садашњи политичари не маре за њихову будућност, 82% оцењује да је политичка класа превише удаљена од стварних проблема народа, а 76% је забринуто за саму државу Француске. Безмало четири од пет младих људи је бар једном размишљало о будућности ван земље
* Француске власти признају преко 6.000 хапшења и стотине повређене и осакаћене деце. Око 500 средњих школа је затворено, 24 су спаљене и опљачкане
* Од фебруара 2022. године, Париз је донирао 26 милијарди евра Украјини, а тај нај новац би био довољан за обнову школа. На транспарентима демонстраната често је парола „Русија није наш непријатељ“
__________________________________________________________________________
Аутор: Олга АНДРЕЈЕВА
НЕМИРИ у Француској су почели 21. септембра штрајком наставника у Лицеју Сент Егзипери у париском предграђу.
Школска зграда је имала кров који је прокишњавао, већина прозора је одавно без стакала, а тоалети нису били у функцији. Школи су још и критично недостајали наставници јер није било никога да замени болесне предаваче.
То је школа у самом центру европског „Рајског врта“.
Протест наставника су следећег дана подржали ученици, који су блокирали улаз у школу. Министарство просвете је хитно послало ново особље и средства Лицеју. Али пламен негодовања је већ букнуо широм земље.
Слични ужаси школског живота постоје широм Француске. Лондонски The Guardian о томе је објавио:
„Видео снимци ученика и наставника приказују цурења воде са плафона, пацове који јуре, рупе у зидовима и плафонима, покварене тоалете и недостатак столица и клупа, што је приморало наставнике да их премештају из учионице у учионицу. Нека деца сведоче да су морала да уче у учионицама у којима се вода са плафона сливала у канте или да померају клупе како би избегли да се слива на њих. Током топлотног таласа у мају и јуну прошле године, температуре у многим учионицама су прелазиле 35°C“.
Лист процењује да Француска треба да уложи милијарде евра у свој образовни систем само да би спречила његов потпуни колапс.
Нису само сиромашна деца са периферије изашла на улице. Протестују и ученици из елитних школа. Њихови кровови можда не прокишњавају, али од тога им није лакше.
„Не видимо нашу будућност у добром светлу. Образовање је, указују демонстранти, престало да пружа право знање и право на пристојан живот. Уместо тога, постало је бесмислена трка за бодове и рејтинге“.
Масовно је неповерење у владу и власт у целини. Образовање је само огледало које одражава бол француског друштва. Чак 78% Француза старости од 18 до 29 година сматра да садашњи политичари не маре за њихову будућност, 82% оцењује да је политичка класа превише удаљена од стварних проблема народа, а 76% је забринуто за саму државу Француске.
Безмало четири од пет младих људи је бар једном размишљало о будућности ван земље.
То је оно што и демонстранти узвикују. На њиховим плакатима пише: „Извините због немира, покушавамо да спасемо нашу будућност“, „Нисмо лоши, само желимо да нас чују“ и „Издвајајте новац за образовање, а не за оружје“.
До краја септембра, протести су се проширили на преко хиљаду образовних установа у десетинама француских градова.
Средњошколцима и њиховим наставницима придружили су се студенти, родитељи и, коначно, синдикати.
До средине октобра, већ су се одиграла четири таласа организованих протеста. Десетине хиљада демонстраната, барикаде, блокирани путеви и образовне институције – све на страни демонстраната.
Бруталне методе гушења протеста, укључујући шок-бомбе, водене топове и сузавац – применила је полиција мобилисана у сваком граду.
Француске власти признају преко 6.000 хапшења и стотине повређене и осакаћене деце.
Језиви видео снимци полиције која туче ненаоружане гомиле тинејџера емитују се широм света свакодневно.
Око 500 средњих школа је затворено, 24 су спаљене и опљачкане. Погромима је већ погођено 735 од 3.700 школа. Чак и за Француску, где су протести уобичајени, то је превише.
Неколико земаља је већ апеловало на Париз да заустави премлаћивања.
Пре само неколико месеци, Париз је укорио Техеран због бруталног сузбијања проамеричке опозиције. Сада је Иран послао сличну ноту Јелисејској палати.
Министар просвете Едуар Жефр је позвао школску децу да се укључе у „унутрашњу демократију“ и „конструктивно изразе своје захтеве“.
У међувремену, школска побуна, коју многи већ пореде са студентским протестима у Француској 1968. године, не показује знаке јењавања. Као и 1968. године, сведоци смо тешке кризе у друштву које је изгубило веру у будућност.
Од доласка Емануела Макрона на власт, финансирање образовања је смањено за 20%. Последице те политике су јасно видљиве.
„Јавни образовни систем је у катастрофалном стању. Постоји дефицит буквално свега“, изјавила је Софи Венетитеј, председница синдиката француских наставника.
Од фебруара 2022. године, Париз је донирао 26 милијарди евра Украјини, а тај нај новац би био довољан за обнову школа.
На транспарентима демонстраната често је парола „Русија није наш непријатељ“.
Тренутно се за немире у Француској криви левичар Меланшон, лидер странке Непоколебљива Француска. Али, нису иза сцене само левичари.
Трагедија протеста је у томе што се француска деца жртвују узалуд. Јелисејска палата једноставно физички не може да испуни захтеве демонстраната.
Француски буџетски дефицит је 5,4% БДП-а, а државни дуг се приближио 120% БДП-а.
Следеће године влада жели да смањи дефицит. Али помоћ Украјини и расходи за одбрану остаће непромењени. Одакле узети новац за отплату државног дуга и других државних расхода? Наравно, од народа, па и од образовања.
