Суслов: Европа ће још само неколико месеци бити у стању да даје велике суме Кијеву

АМЕРИКА НE МОЖЕ ДА ОБИЧНИМ ОРУЖЈЕМ ПОБЕДИ ИРАН, А НЕ ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ ТРАМП ПОЋИ НА НУКЛЕАРНЕ УДАРЕ

Украјински преговарачи на челу са Кирилом Будановом

и Рустемом Умеровом (трећи и четврти слева)

* Обнављање ракетних и бомбардерских удара по Ирану, неће стратешки променити ништа. Само ће изазвати оштар одговор Техерана, нанети огромну штету арапским државама Персијског залива и паралисати снабдевање енергентима. Ограничени удари неће приморати Иран да склопи мир под америчким условима нити ће довести до промене режима у Техерану

* Паневропски протести указују на дубоку социоекономску кризу. Тренутни економски модел ЕУ је очигледно престао да функционише. Одрекавши се јефтиног руског гаса, Европа губи конкуренцију са Кином. Више не може да извози своју робу у истим количинама као раније, а истовремено купује све више кинеских производа: од аутомобила до електричних возила, која су једноставно јефтинија и конкурентнија од европских

* Ле Пен, чак и ако победи на изборима, суочиће се са огромним притиском Брисела и других чланица ЕУ. Париз у великој мери зависи од буџета ЕУ и један је од главних прималаца пољопривредних субвенција. Француска још има огроман спољни дуг и витално јој је потребна економска помоћ партнера, пре свега Немачке. Та помоћ ће неизбежно и даље бити повезана са одржавањем антируског курса

_____________________________________________________________________________

             Аутор: Дмитриј СУСЛОВ, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије

             СЈЕДИЊЕНЕ Државе нису у стању да победе Иран конвенционалним оружјем, а Европска унија физички нема новац за решавање својих домаћих проблема због колосалних трошкова на милитаризацију.

             Амерички ТВ водитељ Такер Карлсон изазвао је буру тврдећи да би Сједињене Државе могле да покрену нуклеарни напад на Иран кроз неколико дана како би уништиле подземно нуклеарно постројење испод планине Пикакс. Према његовим речима, израелски премијер Бењамин Нетањаху активно подстиче Доналда Трампа да предузме тај корак.

             Много дискутована ескалација, са обнављањем интензивних ракетних и бомбардерских удара по Ирану, неће ништа стратешки постићи. Само ће изазвати оштар одговор Техерана, нанети огромну штету арапским државама Персијског залива и паралисати снабдевање енергентима. Ограничени удари неће приморати Иран ни да склопи мир под америчким условима нити ће довести до промене режима у Техерану.

             Ситуација је у ћорсокаку. Америчка администрација рачуна на комбинацију економске блокаде и циљане употребе силе како би иранско руководство натерала на уступке који би били кориснији за САД од Исламабадског меморандума. Али ,у стварности, та рачуница неће функционисати.

             Иначе, не мислим да Бела кућа озбиљно разматра нуклеарни удар. Трамп се позиционира као противник тако радикалног корака и стално говори о денуклеаризацији. Штавише, сви разумеју да би то отворило Пандорину кутију и покренуло ширење нуклеарног оружја широм света. Ипак, овај сценарио се не може ни потпуно искључити.

Шеф руске делегације Владимир Медински

             Паневропски протести указују на дубоку социоекономску кризу. Тренутни економски модел ЕУ је очигледно престао да функционише. Њен колапс се значајно убрзао након одрицања од јефтиног руског гаса, који је дуги низ година служио као један од главних ослонаца европске индустрије.

             Изгубивши ту предност, Европа губи конкуренцију са Кином. Више не може да извози своју робу у истим количинама као раније, а истовремено купује све више кинеских производа: од аутомобила до електричних возила, која су једноставно јефтинија и конкурентнија од европских.

             Ситуацију погоршавају дугови који расту од времена пандемије, као и колосални расходи за финансијску и војну помоћ Украјини. Додајте томе демографску кризу (старење становништва и прилив миграната) и добићете слику коју видимо на улицама европских градова.

             Многи се питају да ли је овај талас протеста способан да сруши тренутне европске елите и до чега ће криза политички довести?

             Дешавања јачају позиције десничарских снага: странке Марин Ле Пен у Француској и Алтернативе за Немачку (АфД) у Немачкој. Међутим, да ли ће то довести до праве победе и фундаменталне промене курса - велико је питање. У Немачкој су шансе АфД на савезном нивоу још увек мале, а сами протести су мањег обима него у Француској или Италији.

             Што се тиче Ле Пенове, чак и ако победи на изборима, суочиће се са огромним притиском Брисела и других чланица ЕУ. Париз у великој мери зависи од буџета ЕУ и један је од главних прималаца пољопривредних субвенција. Штавише, Француска има огроман спољни дуг и витално јој је потребна економска помоћ партнера, пре свега Немачке.

             Та помоћ ће неизбежно и даље бити повезана са одржавањем антируског курса. Ле Пен ће једноставно бити приморана да настави тренутну политику, мада у мање одвратном облику него што Макрон спроводи.

             Зеленски тражи нових 70 милијарди евра, а европски званичници већ разговарају о још једном зајму од приближно 45 милијарди евра - уз постојећих 90 милијарди. Журе да финализују споразуме о томе. А то додатно надувава укупни спољни дуг ЕУ, обезбеђен њеним заједничким буџетом.

             Европа сигурно неће моћи да спонзорише Украјину на неодређено време. Физички јој недостају средства за решавање домаћих проблема: образовања, социјалног осигурања и одржавања школа и универзитета.

             ЕУ има огромне обавезе због сопствене милитаризације и повећања војних издатака. Немогуће је комбиновати надуване социјалне програме, војно-индустријски комплекс и вишемилијардну помоћ Украјини у једном буџету. Стога, у основи, сада гледамо последњих неколико месеци када је Европа још увек способна да издвоји заиста велике суме Кијеву.“