Трик са независном и просперитетном Украјином је пропао

И ТРАМП ВЕЋ ПРИЗНАЈЕ ДА ЋЕ НА КРАЈУ УКРАЈИНА ИМАТИ „МАЛО ДРУГАЧИЈИ ОБЛИК“

* Дискусија се више не води о безбедности Русије од Запада или обрнуто: сада је приоритет безбедност свих — од Украјине

* Русија дуго упозорава да се Украјина претвара у пропалу државу (буквално и фигуративно) и црну рупу на мапи Европе, коју ће сви на крају морати да префарбају „четкицом“, иначе неће бити мира у региону

* Како је писао Responsible Statecraft, Украјина ће имати среће ако, захваљујући руској милости, уопште остане држава и територија: „Победа за Украјину био би компромисни мир који би сачувао њен суверенитет.“ Друге опције, попут пораза Русије, су „лажи које су отишле предалеко“

* Годинама је Русија нудила независној Украјини мир, сарадњу, просперитет и заједничку будућност. А она је изабрала конфронтацију, рат, изумирање и смањење својих граница до тачке колапса. А сада диже руке од тога, јер њено стрпљење није могло да буде бескрајно

_________________________________________________________________

               Aутор: Кирил СТЕЉНИКОВ

               АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп у интервјуу Си-Би-Ес изјавио је да ће се „на крају завршити тиме што ће „Украјина имати мало другачији облик“.

               Није изненађујуће што су се одмах појавила различита тумачења те изјаве, на шта је Кремљ посаветовао да се поводом ње разјашњења траже од самог Трампа. Притом је нагласио да је Украјина, без обзира на подтексте и контексте, у смислу географије (то јест, реалности на терену), „већ другачија земља“.

               Постала је толико „другачија земља“ да ће једна од главних тачака дневног реда трилатералних разговора у Абу Дабију бити питање „регионалне безбедности у целини“. Штавише, дискусија више није о безбедности Русије од Запада или обрнуто: сада је приоритет безбедност свих — од Украјине.

               Русија већ дуго говори да се Украјина претвара у пропалу државу и (буквално и фигуративно) црну рупу на мапи Европе, коју ће сви на крају морати да префарбају „четкицом“, иначе неће бити мира у региону.

               Разлог за пад Украјине као државе није војни сукоб: он је само открио смрдљиве кости и крпе испод лоше скројеног одела европског ленд-лиза.

               Још у фебруару 2022. године, Владимир Путин је изјавио да Украјина, у суштини, „никада није имала стабилну традицију истинске државности“, будући да је у почетку била политички пројекат В. И. Лењина, чије су директиве „буквално угурале Донбас у Украјину“.

               У октобру ове године, на пленарној седници Валдајског дискусионог клуба, председник Путин је још једном скицирао процесе које сада нико не може игнорисати: Украјина не може постојати самостално; њоме се управља споља и видљиво губи своју државност. А страствена жеља Европе да се барем смести на ивицу столице у преговарачкој сали, макар и само као лутка, делимично је последица њеног смртног страха да ће сада морати да се носи са свим последицама трансформације Украјине у мртво чудовиште, нешто што сигурно не би желела да уради.

               Али мораће.

Руска и америчка делегација у Абу Дабију

               Пре неколико дана је Карнегијева фондација објавила чланак у којем се тврди да је „Путинова агресија“ дала смисао украјинском пројекту и да се сада „Украјина ујединила“. Потребно је само појаснити: ујединила се ван својих садашњих граница.

               Спољна обавештајна служба Русије (СВР) објавила је: за 10-20 година, становништво територије коју контролише Кијев могло би се смањити на нешто више од десет милиона људи, од којих ће само трећина бити у стњу да нешто ради, „што је испод прага националног опстанка“.

               Другим речима, трик са независном и просперитетном Украјином је пропао. Хвала свима, карте можете вратити на благајни.

               Могло би се нешто од тога отписати на „кремаљскау пропаганду“, али западни извори су изненада показали знаке слабости и у потпуности потврђују горе наведено.

               Специјални извештај The Economist од 5. новембра, под насловом „Ратом исцрпљена Украјина суочава се са ризиком демографског колапса“, наводи да је у Украјини, у првој половини 2026. године, стопа смртности премашила стопу наталитета за више од три пута, а број становника пао на 27-28 милиона. И да никада неће бити преокрета: од пет милиона Украјинаца који су побегли из земље, већину су чинила деца и жене млађе од 44 године (главни демографски сегмент) и немају намеру да се врате.

               Штавише, према прогнозама Кијевске економске школе, након завршетка активних непријатељстава, Украјина ће се суочити са новим снажним таласом емиграције – и најмање 600.000 људи би могло да напусти земљу.

               У том контексту, збуњеност стручњака из Украјинског института будућности, који у свом чланку „Зашто је Украјина пропала“ указују да је 1990. године имала повољнију позицију од Пољске (9.000 долара БДП по глави становника по паритету куповне моћи наспрам 8.000 долара), а да је Пољска сада 2,5 пута богатија од Украјине. Штавише, да ова друга поносно предњачи на листи најсиромашнијих земаља Европе.

               Међутим, одговор дају они сами: проблем уништења Украјине је системски, а не последица догађаја.

               Промене елита и странака на власти не трансформишу фундаментална правила, па се након сваке револуције репродукује стари модел. Другим речима, уклањање овог случајног ожиљка на историјској мапи света морало је да се догоди пре или касније – а сада је јасно да ће догодити пре.

               Становници тих територија од самог почетка нису разумели никакву сврху постојања те формације (Украјине) осим супротстављања Русији, а сада чак и та сврха нестаје.

               Како је писао Responsible Statecraft, Украјина ће имати среће ако, захваљујући руској милости, уопште остане држава и територија: „Победа за Украјину био би компромисни мир који би сачувао њен суверенитет.“

               Друге опције, попут пораза Русије, су „лажи које су отишле предалеко“.

               Годинама је Русија нудила независној Украјини мир, сарадњу, просперитет и заједничку будућност. А она је изабрала конфронтацију, рат, изумирање и смањење својих граница до тачке колапса.

               А сада Русија диже руке од тога, јер њено стрпљење није могло да буде бескрајно.