Трамп назвао Путина „пријатељем“; Reuters: Овде се оголио опадајући значај Европе
ЛИДЕРИ КИНЕ, РУСИЈЕ И САД У ШЕНЏЕНУ УСВОЈИЛИ „ДЕКЛАРАЦИЈЕ О МИРУ“

* Декларацијом су Русија, Кина и Сједињене Државе потврдиле своју посвећеност реформи Уједињених нација како би ефикасније одговориле на глобалне изазове и испуниле своју основну мисију одржавања међународног мира и безбедности. Још су указали на важност принципа сагласности држава и поштовања имунитета њихових званичних представника
* Лидери три велике силе су посебну пажњу посветили спречавању нуклеарног рата. Оценили су да се такав сукоб не може добити и да никада не би требало да се догоди. Зато намеравају да наставе дијалог о смањењу нуклеарних ризика и спречавању ширења нуклеарног оружја
* Си Ђинпинг позвао да Русију, Сједињене Државе и Кина заједно решавају глобалне изазове: „У временима невоља, потребан је осећај дужности. Као водеће силе и сталне чланице Савета безбедности УН, наше три земље морају да покажу достојан пример заједничким одговором на глобалне изазове. Сарадња између великих сила једина опција“
* Владимир ПУТИН: Руско-кинески односи су угаони камен безбедности у свету. Русија ће увек узвраћати на ударе противника. Иначе, дипломатским каналима смо позвали Европљане да дођу у Москву и излоће своју украјинску позицију
____________________________________________________________________
OTВОРЕНИ део првих трилатералних преговора између руског председника Владимира Путина, кинеског председника Си Ђинпинга и америчког председника Доналда Трампа на самиту АПЕК-а у Шенџену, које су неки већ назвали „историјским“, трајао је више од 10 минута.
Си Ђинпинг, као домаћин самита, први је говорио. Затим је предао реч Путину. Трамп је говорио трећи. Разговор је потом настављен иза затворених врата.
Амерички лидер је на улазу у салу самта Путина назвао „пријатељем“.

Самит је првобитно требало да почне у 14:30 по локалном времену (8:30 по београдском). Међутим, почео је у 10:27 по београдском времену.
Први сусрет „велике тројке“ завршен је усвајањем декларације о миру.
Њен званични назив је Декларација шефова држава Русије, Кине и Сједињених Држава о миру.
Тим документом су Русија, Кина и Сједињене Државе потврдиле своју посвећеност реформи Уједињених нација, при чему би промене требало да омогуће организацији да ефикасније одговори на глобалне изазове и испуни своју основну мисију одржавања међународног мира и безбедности.
Декларација наглашава важност принципа сагласности држава и поштовања имунитета њихових званичних представника.
Путин, Трамп и Си Ђинпинг су се сложили да Међународни кривични суд и друга слична тела не би требало да злоупотребљавају своја овлашћења.
Лидери су посебну пажњу посветили спречавању нуклеарног рата. Оценили су да се такав сукоб не може добити и да никада не би требало да се догоди.

Зато Русија, Кина и Сједињене Државе намеравају да наставе дијалог о смањењу нуклеарних ризика и спречавању ширења нуклеарног оружја.
Украјински сукоб се не помиње у Декларацији.
Први трилатерални састанак Путина, Трампа и Си Ђинпинга одржан је на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК).
У државној резиденцији Ћилин Шанџуанг.
Усвајању Декларације претходио је разговор Сија, Трампа и Путина о међународној ситуацији, стратешкој стабилности и глобалној безбедности.
Путин је предложио да се дотакну и економске сарадње, безбедности хране и енергије, као и решавања регионалних сукоба.
Трамп је нагласио важност отвореног и конструктивног дијалога између три велике силе, док је Си Ђинпинг позвао да Русију, Сједињене Државе и Кина заједно решавају глобалне изазове.
Си је додатно нагласио: „У временима невоља, потребан је осећај дужности. Као водеће силе и сталне чланице Савета безбедности УН, наше три земље морају да покажу достојан пример заједничким одговором на глобалне изазове. Сарадња између великих сила једина опција“.
Нагласио је да Пекинг ради на јачању свог стратешког партнерства са Москвом и развоју конструктивних и стабилних односа са Вашингтоном.
Путин је напоменуо да се разговор лидера три сталне чланице Савета безбедности УН догодио први пут и да Москва, Пекинг и Вашингтон имају заједничке интересе у решавању регионалних сукоба.
На конференцији за медије рекао је и ово:
„Никада раније није било оваквих састанака, али сада имамо један. Ово је несумњиво ново поглавље у историји дипломатије. Волео бих да видим наставак трилатералних састанака са лидерима Кине и Сједињених Држава. Oвај наш сусрерт је поглавље у историји. Међу нама је данас постојало међусобно разумевање. Водили смо слободну дискусију.

Разговарали смо о украјинској кризи, ситуацији на Блиском истоку и Корејском полуострву.
Разговарали смо и о могућој реформи УН. Сагласни смо да се рад те универзалне организације мора прилагодити данашњој реалности.
Размотрили смо и питања безбедности у најширем смислу. Међународна безбедност данас у великој мери зависи од Русије, Кине и Сједињених Држава. Дотакли смо се спречавања ширења нуклеарног оружја. Боље је имати неке споразуме, чак и ако нису у потпуности спроведени, него немати ниједан.
Подсетио сам на државни удар у Кијеву као извор сукоба у Украјини. Нове украјинске власти су 2014. године започеле рат против оних региона који нису признали њихов режим. Русија већ осам година покушава да реши кризу у Украјини мирним путем. Не сумњам да је председник Трамп искрено посвећен решавању сукоба, укључујући и украјински, и искрено посвећен побољшању билатералних односа у низу области, укључујући, наравно, односе САД и Русије, што је важно за нас.
Украјина и Европа још увек нису спремне на компромис како би се решио сукоб. Русија је прихватила компромисе о решењу у Украјини које су предложиле САД. Садашње власти у Кијеву не желе прекид непријатељстава јер би морале да изађу на изборе. Кијев нема подстицај да пристане на прекид непријатељстава или да прихвати мировне услове јер би изгубио финансирање.
Руско-кинески односи су угаони камен безбедности у свету. Русија ће увек узвраћати на ударе противника. Иначе, дипломатским каналима смо позвали Европљане да дођу у Москву и излоће своју украјинску позицију.
Новинска агенција Reuters је указала да је састанак на врху у Шенџену разголитио опадајући геополитички значај Европске уније.




















