Ишћенко: Трговински рат са Кином може бити кобан за Трампа, трампизам и трамписте

УКРАЈИНА ЈЕ ПОСУСТАЛА, СИСТЕМСКА КРИЗА ЗАПАДА СЕ ПРОДУБЉУЈЕ, АУТОРИТЕТ САД ПАДА...

* Американци нису били у стању да организују велики рат на кинеским границама. Индијско-пакистански сукоб је замро због немогућности индијског ваздухопловства да адекватно парира пакистанском. Сукоб западних авијацијских флота, технологија и техника ваздушне борбе (Индија) и кинеских (Пакистан) показао је убедљиву супериорност потоњих

* Резултат: раније колебљива оријентација Индије ка БРИКС-у и ШОС-у је ојачала. Њу Делхи, наравно, покушава да одржи неутралност, али ако је раније та неутралност била више у корист Запада, сада је тај нагиб изједначен, што одговара интересима Русије и Кине

* Вашингтон не може рачунати на брзу катастрофу коју вари Пекингу. Може уследити дуг економски рат исцрпљивања, који представља реалну претњу за Трампа да изгуби на међуизборима 2026. и да трамписти буду поражени на председничким изборима 2028-ме

* За рат са Кином, Сједињене Државе окупљају блок пацифичких земаља. Блок се формализује и чине га Аустралија, Тајван, Филипини и Јапан, а Сједињене Државе активно сарађују и са другим земљама Индо-пацифичког региона. Али тренутно, иако имају прилично моћну поморску компоненту, САД нису у стању да створе копнени мостобран против Кине који би могао бити искоришћен за прокси-рат, попут рата Украјине против Русије

_______________________________________________________________________

           Аутор: Ростислав ИШЋЕНКО

           ПРЕТЊА драконским санкцијама за трговину са Русијом изазвала је оштар одговор Кине.

           Сада САД морају или да се праве да је то била лоша шала. Јер, цела грађевина трамповске спољне политике се распада: Украјина је посустала, Кина није поражена, системска криза Запада се продубљује, ауторитет САД пада, конгресни међуизбори се приближавају, судбина трампизма постаје све нејаснија.

           Ако се све не сведе на „лошу шалу“, Трамп мора ући у санкциони рат са Кином, који ће, према америчким прорачунима, дефинитивно бити двосекли и нанеће САД барем исту штету као и Пекинг.

           Али, постоји нијанса. Американци нису били у стању да блокирају кинеске трговачке путеве у Централној Азији и Индијском океану.

           Уосталом, Американци нису били у стању да организују велики рат на кинеским границама. Индијско-пакистански сукоб је замро због немогућности индијског ваздухопловства да адекватно парира пакистанском. Сукоб западних авијацијских флота, технологија и техника ваздушне борбе (Индија) и кинеских (Пакистан) показао је убедљиву супериорност потоњих.

           Резултат: раније колебљива оријентација Индије ка БРИКС-у и ШОС-у је ојачала. Њу Делхи, наравно, покушава да одржи неутралност, али ако је раније та неутралност била више у корист Запада, сада је тај нагиб изједначен, што одговара интересима Русије и Кине.

           Трају борбе са побуњеницима у Мјанмару, трају и немири и сукоби на тајландско-камбоџанској граници, али генерално - те кризе нису довољно озбиљне да представљају директну претњу Кини.

           САД нису успеле да створе критичне проблеме Кини у региону и на трговинским путевима, што значи да САД нису оствариле опипљиву предност у потенцијалном трговинском рату.

           Вашингтон не може рачунати на брзу катастрофу коју вари Пекингу. Може уследити дуг економски рат исцрпљивања, који представља реалну претњу за Трампа да изгуби на међуизборима 2026. и да трамписти буду поражени на председничким изборима 2028-ме.

           Проблем је што ће економски рат довести до акутне несташице робе на америчком потрошачком тржишту, а многа америчка предузећа ће изгубити залихе делова и сиривина. Ни Индија (којој САД такође прете санкционим ратом, гурајући је тиме ка ближем савезу са Русијом и Кином), нити било ко други неће моћи у потпуности да замени Кину на америчком тржишту.

           У Вашингтону се у почетку претпостављало да се Кина може брзо сломити организовањем трговинске блокаде против ње, а брза стратешка победа за САД би засенила краткорочне тешкоће. Сада је јасно да брзе победе неће бити, а домаће економске тешкоће, које ће трговински рат са Кином изазвати, могле би бити кобне за Трампа, трампизам и трамписте.

           Већ смо видели на иранском примеру да у тешкој ситуацији „миротворац“ Трамп, као и његови претходници у Белој кући, бира рат.

           Европа мора да се бори против Русије и спрема се, а Израел, који је покушао блиц-криг против Ирана, није успео и спрема се за другу рунду јер процењује да мора да настави борбу.

           За рат са Кином, Сједињене Државе окупљају блок пацифичких земаља.

           Блок се формализује и чине га Аустралија, Тајван, Филипини и Јапан, а Сједињене Државе активно сарађују и са другим земљама Индо-пацифичког региона. Али тренутно, иако имају прилично моћну поморску компоненту, Сједињене Државе нису у стању да створе копнени мостобран против Кине који би могао бити искоришћен за прокси-рат, попут рата Украјине против Русије.

           У међувремену, у случају рата на мору, америчка морнарица ће готово сигурно бити укључена у војне сукобе (барем током пружања војне помоћи својим савезницима, без које се они неће дуго борити).

           Кина поседује нуклеарни арсенал (иако није импресиван као руски, али је ипак трећи у свету) и Вашингтон уопште не жели да искушава судбину.

           Република Кореја се однедавно разматра као потенцијална копнена база са које би се могао започети прокси-рат против Кине због неуспеха других опција. Са амбицијом да се, успут, Ким Џонг Ун казни због помагања Русији у СВО.

           Ова опција није идеална, али за сада нема друге.

           Судећи по томе што су САД последњих недеља нагло појачале притисак на Сеул, „убеђујући“ га да се придружи јапанској иницијативи, коју активно подржавају САД, о стварању „Заједничког театра војних операција“ у Источном кинеском и Јужном кинеском мору, коју су већ подржали Филипини, Аустралија и Тајван, Вашингтон жури да примора Кину, ако не миром, онда претњом ратом, на велике уступке.

           Трампу је по сваку цену потребна  бар нека „победа“ пре конгресних међуизбора, иначе ризикује да изгуби контролу над Конгресом (једним или оба дома).

            Узгред, руско-кинеске и руско-корејске вежбе (и копнене и поморске) одржавају се са веома конкретним циљем – да се потенцијалном агресору покаже да Кина није сама.