Трамп нема на Блиском истоку довољну војну силу за нови напад на Иран
САДА У ТОМ ДЕЛУ СВЕТА ИМА 30.000 ВОЈНИКА – ЗНАТНО МАЊЕ НЕГО ПРОШЛОГ ЛЕТА
USS Abraham Lincoln (CVN-72)
* До почетка 2026. године, америчка морнарица није имала ниједан носач авиона у Персијском заливу. А без њих, Јенкији су одавно заборавили како да нападну било кога (чак и неког слабијег од Ирана).
* Све што америчка морнарица данас има на тим географским ширинама су три миноловца: Канбера, Талса и Санта Барбара. А они нису за ударне мисије. Једино је ракетни разарач УСС Рузвелт, наоружан десетинама крстарећих ракета Томахавк, а он је у близини - у Црвеном мору
* Пентагон има 11 носача авиона на нуклеарни погон. Зашто није на време распоредио ниједан од њих уз обале Персијског залива? Све је једноставно и банално: Пентагон нема шта да тамо пошаље. USS George Washington (CVN-73) служи у Јокосуки, у Јапану, од средине јануара. И USS Abraham Lincoln (CVN-72) и његови пратећи бродови такође крстарили у отприлике истом подручју, у Јужном кинеском мору. А у Карибима, USS Gerald R. Ford (CVN-78) наставља да блокира Венецуелу
* Удар на Иран може ипак уследити јер је Пентагон одлучио да повуче носач авиона на нуклеарни погон „Абрахам Линколн“ из Јужног кинеског мора. Хоће ли му то бити довољно? Изгледа да Вашингтон није сигуран. Прошлог лета у Сједињене Државе распоредиле три таква огромна ратна брода у Средоземном мору, Црвеном мору и Индијском океану током операција против Ирана, са стотинама јуришних и других авиона и хеликоптера
___________________________________________________________________
АМЕРИКАНЦИ и њихови савезници на Блиском истоку тренутно немају снаге за сигурну победу у муњевитој операцији против Иранаца.
Пред почетак могућег следећег сукоба на Блиском истоку, Сједињене Државе тамо имају само 30.000 војника.
То је знатно мање него што је Пентагон имао на располагању прошлог лета, на почетку израелске операције чији је циљ био уништавање иранског нуклеарног програма.
Осим тога, америчка ваздушна одбрана на Блиском истоку је значајно ослабљена. Оба система „Патриот“, која су Американци до јуна 2025. године хитно послали ка Ирану из Јужне Кореје и Јапана, враћена су кући након завршетка поменуте операције.
А без моћне противваздушне заштите, одбијање напада иранских балистичких ракета, који су веома вероватни у случају избијања активних непријатељстава, претешко је за америчку војску.
Озбиљни губици били би неизбежни.
И коначно, и најважније: до почетка 2026. године, америчка морнарица није имала ниједан носач авиона у Персијском заливу. А без њих, Јенкији су одавно заборавили како да нападну било кога (чак и неког слабијег од Ирана).
Све што америчка морнарица данас има на тим географским ширинама су три миноловца: Канбера, Талса и Санта Барбара. А они нису за ударне мисије.
Једино је ракетни разарач УСС Рузвелт, наоружан десетинама крстарећих ракета Томахавк, а он је у близини - у Црвеном мору.
Американцима је хитно потребно појачање: пожељно - што импресивније.
Пентагон има 11 носача авиона на нуклеарни погон.
Зашто није на време распоредио ниједан од њих уз обале Персијског залива?
Све је једноставно и банално: Пентагон нема шта да тамо пошаље. Његови адмирали су одавно наредили да сви носачи авиона буду у служби и у одговарајућим фазама борбене готовости.
Тачније, нуклеарни брод USS George Washington (CVN-73) служи у Јокосуки, у Јапану, од средине јануара.
Донедавно су USS Abraham Lincoln (CVN-72) и његови пратећи бродови такође крстарили у отприлике истом подручју, у Јужном кинеском мору.
У Карибима, USS Gerald R. Ford (CVN-78) наставља да блокира Венецуелу.
Вашингтон би очигледно мрзео да по сваку цену уклони прва два из Тихог океана. Зато што се брзо растућа кинеска морнарица налази у близини, а Американци већ дуго сматрају да ће им она бити главни супарник у океанима за наредне деценије.
Пекинг већ има три своја носача авиона који плове. А најављено је да ће их до 2035. године морнарица НОАК имати чак девет (!). Другим речима, скоро колико и САД. А Вашингтон још увек није схватио како да се носи са овом растућом претњом...
Међутим, вратимо се на изгледе за нови оружани сукоб између САД и Ирана, за који многи верују да Вашингтон од њега није одустао.
Удар на Иран може ипак уследити јер је Пентагон одлучио да повуче носач авиона на нуклеарни погон „Абрахам Линколн“ из Јужног кинеског мора.
Хоће ли ово бити довољно? Изгледа да Вашингтон није сигуран. На крају крајева, прошлог лета, Сједињене Државе су распоредиле три таква огромна ратна брода у Средоземном мору, Црвеном мору и Индијском океану током операција против Ирана, са стотинама јуришних и других авиона и хеликоптера.
Изгледа да је Пентагон донедавно размишљао о хитном распоређивању Џералда Р. Форда“ на Блиски исток.
Ово произлази из недавног разговора између адмирала Дарила Кодла, шефа поморских операција, и групе америчких новинара.
Како је недавно објавио портал USNI News, адмирал Кодл је изјавио да није одушевљен предлогом својих претпостављених. Његов главни, и у суштини једини, аргумент: дотични носач авиона је напустио своју матичну луку Норфок 24. јуна 2025. године. То значи да је у седмом месецу континуиране пловидбе.
Ако се распоређивање „Форда“ продужи на неодређено време, а истовремено буде усмерен ка Ирану, Кодл верује да посада можда неће моћи да поднесе толико оптерећење.
Али, као што се може претпоставити, можда је новинарима рекао истину, али не целу истину. Јер, очекивани одлазак Форда и његових пратећих бродова (разарача са вођеним ракетама USS Winston S. Churchill, USS Bainbridge и USS Mahan) од венецуеланске обале значио би крај америчке операције „Јужно копље“.
Ако се то деси, блокада Венецуеле ће бити укинута. Тада ће већ неизвесни изгледи земље након отмице њеног председника Николаса Мадура од стране Американаца нестати у ваздуху.
