Американци на аеродрому Софије због могућег напада на Иран држе 10 „летећих танкера“
ИРАНЦИ РАСПОРЕДИЛИ СВОЈЕ СНАГЕ И ДРЖЕ ИХ У ПУНОЈ БОРБЕНОЈ ПРИПРАВНОСТИ
* Још 15 америчких „летећих танкера“ налази се на Азорима. Они ће „сервисирати“ бомбардере који буду летели из САД преко Атлантика, рутом која је коришћена током операције „Поноћни чекић“ 2025. године
* Још један фактор су ударне групе бродова око носача авиона, укључујући УСС Џералд Форд, који је управо прошао кроз Гибралтар и за два до три дана биће у источном Медитерану. САД и Израел би могли да започну напад на Иран након њиховог доласка, али би то могли да ураде и дан и два раније
* Оно што су Американци сконцентрисали неће бити довољно да Иран униште и постигну потпуну победу ако руководство у Техерану и становништво покажу вољу за борбу. То значи да или САД греше, или имају адут унутар Ирана – неки фактор за који верују да ће окренути ситуацију унутар Ирана у њихову корист током ваздушне кампање или након ње
* Неки вопјни експерти сматрају да би Иран морао први ударити, без чекања да САД концентришу своје снаге у региону. Иранци нису предузели такав самоубилачки корак, и можда су били у праву што су то учинили – напад на Сједињене Државе би имао исти ефекат као јапански напад на Перл Харбур
___________________________________________________________________
СJЕДИЊЕНЕ Државе су у завршној фази припрема за напад на Иран који би се могао догодити већ у наредна 24 сата.
Које су америчке снаге концентрисале против Ирана?
Показатељ је затварање аеродрома Софија (Бугарска) за цивилну авијацију у ноћима 23. и 24. фебруара. На њему је тренутно стационирано десет америчких авиона-танкера.
Њихова улога је да у ваздуху „додају“ керозин америчким бомбардерима који буду летели ка југу са севера и истока Европе.
Још 15 „летећих танкера“ налази се на Азорима. Они ће на исти начин „сервисирати“ бомбардере који буду летели из САД преко Атлантика, рутом која је коришћена током операције „Поноћни чекић“ 2025. године.
Саме САД су током последњих 30 дана испоручивале оружје својим ваздухопловним базама у региону и распоређивале ваздухопловне снаге.
Још један фактор су ударне групе бродова око носача авиона, укључујући УСС Џералд Форд, који је управо прошао кроз Гибралтар и за два до три дана биће у источном Медитерану.
САД и Израел би могли да започну напад на Иран након њиховог доласка, али би то могли да ураде и дан и два раније.
Из политичких разлога, кључно је за САД да спрече Иран да покрене масовне ракетне нападе на Израел.
Прошли пут, одбрану Израела нису обезбеђивали само израелски системи противваздушне одбране „Хец“ већ и амерички разарачи. Тренутно, САД немају бродове у близини Израела, са изузетком разарача „USS Delbert D. Black“ који је у Црвеном мору.
Потребно им је више бродова, а они су део борбене групе коју предводи „USS Gerald Ford“. Три разарача из његове пратње - „USS Mahan“, „USS Bainbridge“ и „USS Winston S. Churchill“ - носе ракете-пресретаче које се могу користити у одбрани Израела.
Сам Израел се такође припрема, али се детаљи скривају. Прошли пут, ту земљу је изневерио традиционални израелски проблем: мале залихе прецизно вођеног оружја. Од тада су имали више од шест месеци да их обнове, а сада се неће борити сами.
Генерално, снаге концентрисане против Ирана су знатно веће него што су биле у лето 2025. године и имају далеко више авиона за подршку.
У међувремену, Велика Британија је формално забранила САД да користе њену базу Диаго Гарсија у Индијском океану. Ово може САД створити неке непријатности, али ништа више. САД су сасвим способне да бомбардују Иран много дана и са својим постојећим снагама.
Само, оно што су сконцентрисали неће бити довољно да Иран униште и постигну потпуну победу ако руководство у Техерану и становништво покажу вољу за борбу. То значи да или САД греше, или имају адут унутар Ирана – неки фактор за који верују да ће окренути ситуацију унутар Ирана у њихову корист током ваздушне кампање или након ње.
Неки војни експерти сматрају да би Иран морао први ударити, без чекања да САД концентришу своје снаге у региону. Иранци нису предузели такав самоубилачки корак, и можда су били у праву што су то учинили – напад на Сједињене Државе би имао исти ефекат као јапански напад на Перл Харбур, а затим догађаји од 11. септембра 2001. Сједињене Државе би једноставно добиле непоколебљив изговор да се бране по члану 51 Повеље УН.
Сматрају такође да је грешка што су Иранци дали Сједињеним Државама време потребно да концентришу своје снаге под маском преговора. Наглашавају да је Техеран требало да избегнњ, јер их Сједињене Државе не користе за постизање споразума, већ као оружје.
Иран би могао да одговори масовним ракетним ударима, али би била грешка напасти Израел уместо америчких база.
Иран може, иако уз велику цену, блокирати Ормуски мореуз минама – и то мора учинити тако да цео свет плати за амерички напад. Иран неће добити локални рат ни под којим околностима, али САД нису нужно спремне за свеопшти рат у овом тренутку.
Тренутно се у Персијском заливу налази шест америчких трговачких бродова – ако не оду пре америчких напада, морају бити уништени или заробљени.
Могуће је да ће Иранци напасти америчке бродове у Ормуском мореузу који се тамо затекну у време америчког напада.
Можда ће ударити и на складишта нафте и нафтне терминале неке од земаља са чије се територије буде нападана територија Ирана. То ће створити глобалну енергетску кризу и неизбежно бити озбиљан политички притисак на Сједињене Државе.
По проценама, избегавање таквих акција - из страха да ће се нове земље придружити САД и Израелу – за Техеран би била грешка.
Америчкој крајњој десници треба показати да је њихова вољена Америка постала „прокси“ малог Израела.
Иначе, Иран тренутно интензивно распршује своје снаге. Припрема их за борбу.
САД ће моћи да их бомбардују прилично дуго, могу покушати и да убију руководство Ирана. Али, ако њихова агентура у Ирану закаже, Американци ће пре или касније бити приморани да се повуку – једноставно зато што неће имати довољно бомби за тако велику земљу.
Да би издржали до тог тренутка, Иранци ће морати да покажу снагу воље и стрпљење.
И да избегну грешке.
