Први билион дуга Американци правили 205 година, а 18-ти само 403 дана

ДРЖАВНИ ДУГ САД У МИНУЛИ ПЕТАК ПОПОДНЕ ПРЕМАШИО ФАНТАСТИЧНИХ

18 БИЛИОНА ДОЛАРА

Сат државног дуга

• Последњи пут је дуг САД у једној финансијској години био смањен у односу на претходну још 1957. године. Било је то под администрацијом Двајта Ајзенхауера
• Лаж је да влада САД може објавити „селективни дефолт“ поводом државног дуга. Јер, то би значило да влада САД може „нагазити“ Кину, на пример, и објавити да се дефолт односи на њена два билиона  долара. То би био добар потез, али би потресао светска финансијска тржишта и разорио и остатке поверења које још постоји према САД
• Министарство финансија је у петак ујутро имало на рачунима само 71,9 милијарди долара, односно - тек 0,39 одсто од укупне суме дуга. Корпорација Apple има више новца него Министарство финансија САД!

Пише: Сајмон БЛЕК

        ДУГ владе САД достигао је 22. октобра 1981. године поражавајући један билион долара.

        Тај дуг је растао 74 984 дана, односно - дуже од 205 година. А да би дуг федералне владе био повећан за нови, други билион - биле довољно мање од 5 година.

        У минули петак - у другој половини дана - дуг америчке владе стигао је до 18 билиона долара. При том је последњи билион био „нагомилан“ за једва 403 дана!

        Последњи пут је дуг САД у једној финансијској години био смањен у односу на претходну још 1957. године. Било је то под администрацијом Двајта Ајзенхауера.

        Током неколико протеклих година, влада САД 90 одсто свих пореза троши на отплату обавезних компензационих програма и камата на дугове.

        Лаж је да владин дуг није страшан јер углавном дугујемо - самима себи.

        То је огромна лаж. Само два фонда социјалног осигурања (OASI and DI и Old-Age and  Survivors Insurance и Trust Fund и Disability Insurance Trust Fund) држе 2,72 билиона долара државног дуга. Федерална влада тај новац дугује фактички сваком америчком грађанину, а у томе нема ничег доброг. Јер, у чему је разлика ако влада САД себе прогласи банктором пред грађанима, а не пред банкама?

        Лаж је и да влада може објавити „селективни дефолт“ поводом државног дуга.

        Јер, значи ли то да влада САД може „нагазити“ Кину, на пример, и објавити да се дефолт односи на њена два билиона  долара. То би био добар потез, али би потресао светска финансијска тржишта и разорио и остатке поверења које још постоји према САД.

        Неки верују да влада може такав „селективни дефолт“ објавити поводом дуга од 2,46 билиона долара које држе Федералне резерве (централна банка САД). Да, и то је могуће, али су Федералне резерве емитент долара, а то би их одмах учинило банкротом, па би нова криза била апсолутно катастрофална.

        Проблем је и у томе што америчка влада нема новац.

        Министарство финансија је у петак ујутро имало на рачунима само 71,9 милијарди долара, односно - само 0,39 одсто од укупне суме дуга.

        Корпорација Apple има више новца него Министарство финансија САД!

        Велике државе често сматрају да им богатство и успеси дају право да непромишљено троше новац на бескрајне ратове. Тако су поступали Римљани, Отоманска империја и Британија.

        Дугови слабе земљу, слабе нацију.

        Све у свему: ми нећемо успети да избегнемо последице...