Трамп поставио Кини царински зид од 104 одсто, Пекинг одмах одговорио са – 84 одсто

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ОПТЕРЕТИЋЕ ОД 16. АПРИЛА АМЕРИЧКИ ИЗВОЗ СА 21 МИЛИЈАРДОМ  ДОЛАРА

* Портпаролка Беле куће Керолајн ЛИВИТ: „Позивамо све земље света да нам пошаљу своје најбоље предлоге и председник Трамп ће их размотрити. Договори ће бити могући само ако су од користи америчким радницима. Седамдесет земаља већ се обратило Белој кући са предлогом да отпочну преговоре о смањењу царинских стопа уз уступке које председник Трамп буде сматрао корисним за САД“

* Неки експерти процењују да амерички председник покушава да разбије Европску унију и да на том плану ништа не мења његова понуда да земље ЕУ за износ суфицита који имају у трговини са САД (350 милијарди долара) купују америчку нафту и течни гас

* У САД је индекс С&П 500, који представља најшире тржиште, пао за 14% за мање од три дана. То је више него у октобру 2008. године, када је светска финансијска криза била у пуном јеку. Последњи пут је такав пад забележен током Црног понедељка 1987-ме. Укупно, америчка берза изгубила је због царинског рата око 5 трилиона долара тржишне капитализације

________________________________________________________________

          ПЕКИНГ се, бар засад, није уплашио: није опозвао својих 34 одсто царина на америчку робу као одговор на Трампових 34 одсто антикинеских царина.

          Није устукнуо ни пред Трамповом претњом да ће Кини подићи царински зид за још 50 одсто. А ни пред реализацијем те претње дизањем царина Кинезима на 104 одсто. Јер, Пекинг је одговорио повећањем царина на робу увезену из Сједињених Држава на 84%.

          Уз објашњење: „Одлука САД да подигну царине на кинеску робу је последица прављења грешака за грешкама. То озбиљно нарушава легитимна права и интересе Кине и озбиљно подрива мултилатерални трговински систем заснован на правилима".

          Америчке царине на кинеску робу од 104 одсто на снази су од 9. априла. Кинеска контра Трампу (84 одсто) ступа на снагу 10. априла.

          Портпаролка Беле куће Керолајн Ливит је поводом свега саопштила:

          „Позивамо све земље света да нам пошаљу своје најбоље предлоге и председник Трамп ће их размотрити. Договори ће бити могући само ако су од користи америчким радницима. Седамдесет земаља већ се обратило Белој кући са предлогом да отпочну преговоре о смањењу царинских стопа уз уступке које председник Трамп буде сматрао корисним за САД“.

          Неки експерти процењују да амерички председник покушава да разбије Европску унију и да на том плану ништа не мења његова понуда да земље ЕУ за износ суфицита који имају у трговини са САД (350 милијарди долара) купују америчку нафту и течни гас.

          Земље ЕУ одобриле су „трговинске тарифе против САД“ које ће бити уведене од 16. априла.

          Медији из Брисела преносе да ће то бити царине 10 до 25% на пољопривредне производе, целулозу, мотоцикле и другу америчку робу. Такође: да ће то ударити по експорту САД у земље ЕУ у укупном износу 21 милијарда евро.

          Највеће губитке од ескалације трговинских ратова претрпели су котизације компанија.

          У САД је индекс С&П 500, који представља најшире тржиште, пао за 14% за мање од три дана. То је више него у октобру 2008. године, када је светска финансијска криза била у пуном јеку. Последњи пут је такав пад забележен током Црног понедељка 1987-ме.

          Укупно, америчка берза изгубила је око 5 трилиона долара тржишне капитализације.

          Пад је погодио безмало сваку компанију и сваку богату особу у Сједињеним Државама.

           Илон Маск је, на пример, изгубио десетине милијарди долара.