Богданов: Демократе ће прво покушати да смене шефа Пентагона Пита Хегсета

АМЕРИЧКИ ЛИДЕР ИПАК НЕМА НАМЕРУ ДА СЕ ПРЕДА ПОБЕДНИЧКИМ ДЕМОКРАТАМА

* Financial Times: Демократе већ спремају нови пакетувојне помоћи Украјини вредан 15 милијарди долара. Покушаће да обезбеде и средства за обнову украјинског енергетског сектора

* Са Израелом ствари стоје супротно. Први пут у америчкој историји, муслиман је изабран у горњи дом Конгреса САД. Абдул Ел-Сајед је противник безусловне војне помоћи Израелу. Четрдесет од 47 демократских сенатора гласало је још пролетос за обустављање продаје оружја Тел Авиву. Трамп је на дан избора објавио да ће годишња помоћ Израелу од 4 милијарде долара престати крајем ове године

* Да ли ће Техеран желети да спасава Трампа пристајањем на његов темпо преговора? Техеран нема разлог да сада попушта, поготово што касније може мирно користити поделе унутар Сједињених Држава

* Актери удара на Трампа су већ познати. Одбором Представничког дома за спољне послове вероватно ће поново председавати Грегори Микс, један од главних лобиста за помоћ Кијеву. Буџет за одбрану биће у рукама Адама Смита. У Сенату, Одбор за спољне послове ће вероватно припасти Крису Кунсу, Бајденовом човеку и ватреном заговорнику Украјине. Одбор за оружане снаге вратиће се Џеку Риду, који је захтевао истрагу против Маска због гашења Старлинка због Крима

________________________________________________________________________

             Аутор: Валентин БОГДАНОВ

             ВЕЋ током првог мандата Доналда Трампа, док су му везивали руке и ноге „руским мешањем у изборе“, демократе су схватиле да је спољна политика најзгоднија да председнику САД подмећу клипове.

             Недавни пораз републиканаца на конгресним изборима даје за ту игру непријатељима шефа Беле куће још боље изгледе.

             Трамп ће на домаћем плану одсад моћи мало шта да прогура кроз непријатељски настројени Конгрес, што значи да ће се неизбежно фокусирати на области у којима амерички председници имају слободне руке: на ратове, преговоре и велике дилове.

             Стартовали су без загревања, односно без чекања 3. јануара, када 120. сазив Конгреса САД полаже заклетву.

             Позивајући се на службеника демократа у Одбору за спољне послове Представничког дома, Financial Times је објавио да демократе већ разговарају о новом пакету војне помоћи Украјини вредном приближно 15 милијарди долара. Такође: да покушавају да обезбеде средства за обнову украјинског енергетског сектора.

             Кијев је одмах схватио ситуацију.

             У интервјуу CNN, Владимир Зеленски је оценио да су нови чланови Конгреса и Демократске странке у целини на страни Украјине и да „не покушавају да балансирају“ између Кијева и Москве, што значи да ће имати још већу подршку.

             Са Израелом ствари стоје супротно: двостраначки консензус је престао. То одражава опште расположење у Сједињеним Државама.

             Први пут у америчкој историји, муслиман је изабран у горњи дом Конгреса САД. Абдул Ел-Сајед је противник безусловне војне помоћи Израелу. Четрдесет од 47 демократских сенатора гласало је још пролетос за обустављање продаје оружја Тел Авиву.

             Трамп је схваттио у ком правцу ветар дува, па је - баш на дан избора објавио да ће годишња помоћ Израелу од 4 милијарде долара престати крајем ове године. Ни то му није помогло.

             Међутим, главна тема предстојећих битака биће Иран.

             Управо је операција „Незаустављиви бес“ изазвала бес бирача због цена бензина и инфлације.

             На овој основи Трампови противници сада планирају да граде своју стратегију до 2028. године.

             Очекује се да ће шеф Пентагона Пит Хегсет бити њихова прва жртва. Да ће се суочити са импичментом пре јануара.

             Штавише, осам тачака оптужнице против њега не припрема демократа, већ републиканац Томас Маси.

             Да ли ће Техеран, при садашњим околностима, желети да спасава Трампа пристајањем на његов темпо преговора?

             Техеран нема разлог да сада попушта, поготово што касније може мирно користити поделе унутар Сједињених Држава.

             Што се тиче Латинске Америке, демократе прете да ће преиспитати нафтни споразум са Венецуелом и позабавити се ударима на „флоту дроге“, који су однели 240 живота.

             Међутим, ту постоји велики ризик од прекорачења граница. Трамп, за кога Монроова доктрина није празна фраза, могао би да узврати још оштријим деловањем „у свом дворишту“. Куба, коју актуелни председник Беле куће стално помиње, чини се да је најрањивија земља у том погледу.

             Актери удара на Трампа су већ познати.

             Одбором Представничког дома за спољне послове вероватно ће поново председавати Грегори Микс, један од најдоследнијих лобиста за помоћ Кијеву.

             Буџет за одбрану биће у рукама Адама Смита.

             У Сенату, Одбор за спољне послове ће вероватно припасти Крису Кунсу, Бајденовом човеку и ватреном заговорнику Украјине.

             Одбор за оружане снаге вратиће се Џеку Риду, који је пре само неколико година захтевао истрагу против Маска због гашења Старлинка због Крима.

             Латинском Америком ће се у Представничком дому бавити Хоакин Кастро, а Тим Кејн у Сенату, а он је аутор резолуција  против Трампових ратова у Венецуели и Ирану.

             За Белу кућу то значи једно: сваки од њених преговарача суочиће се не само са саслушањима, већ са темељним испитивањем.

             Међутим, Трамп нема намеру да да им се преда.

             Бела кућа је већ припремила терен: у августу је Министарство правде проширило извршну привилегију чак и на приватне комуникације председника, што је директна одбрана за (његовог зета Џареда) Кушнера.

             Осим тога, амерички председник је обећао да ће постати „Mister veto“, а демократе немају двотрећинску већину да их превладају.

             Његов главни адут биће ипак - резултати. Споразум са Ираном или напредак у вези са Украјином пре саслушања (у Конгресу) обесценили би половину оптужби демократа.

             (Председник САД  је у међувремену објавио да неће дозволити смену Хегсета)