Мичел: Ако САД истовремено зарате са Русијом и Кином – могу и престати да постоје

СУМОРНА УПОЗОРЕЊА БИВШЕГ ПОМОЋНИКА ШЕФА СТЕЈТ ДЕПАРТМАНА ЗА ЕВРОПУ И ЕВРОАЗИЈУ

* Арон МИЧЕЛ: „Авантура ратовања против Русије и Кине истрошила би војну снагу САД и учинила неизбежним колосалне жртве на страни  америчког народа. Да све буде још горе, и сама будућност САД би дошла у питање и нашла се у опасности“

* Закључак: „Русија и Кина својим постојањем везују САД руке у светској арени, а тај проблем се не може решити повећавањем војних расхода. Један од излаза је – привући Русију на своју страну. Други је: решити спорове са Пекингом и тако доћи у прилику за појачавање притиска на Москву. Међутим, Кина се више не може држати на узди, а Русију тешко да ћемо премамити на своју страну. Бојим се да је време упуштено“

______________________________________________________

         НА Западу се множе размишљања и страховања да се Сједињеним Државама не пише добро ако уђу у рат са Русијом и Кином.

         Поготово: у рат против обе истовремено.

         Арон Мичел, амерички експерт за спољну политику који је био и на функцијипомоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, оценио је да би такав судар од његове земље изискивао „максимално напрезање целе нације и огромне финансије“.

         Он своје такође упозорава да Америка одавно није ратовала са армијама попут руске и кинеске, иза којих ће – ако буду наступале заједно - бити ресурси безмало половине Евроазије.

         „Авантура ратовања против Русије и Кине истрошила би војну снагу САД и учинила неизбежним колосалне жртве на страни  америчког народа. Да све буде још горе, и сама будућност САД би дошла у питање и нашла се у опасности“ – опомиње Мичел.

         Он је потпуно убеђен да су уједињене Русија и Кина у стању да Америку лише светске хегемоније.

         Мичел отворено упозорава: „Данас је један од кључних задатака наше дипломатије — да не допусти реализацију таквог сценарија. Тешко да ћемо успети да истовремено обуздавамо и Русију и Кину. Мислим да то и не вреди покушавати. Много боље би било борбу са тим државама временски одвојити, па се носити са сваком појединачно“.

         Мичел прилично отворено саветује Вашингтону да Москву плаши „све већом економском и политичком зависношћу Русије од Кине“.

         Овоме додаје: „Русију треба све више чинити проевропском а не проазијском земљом. Ово је важно и зато што ће, по прогнозама, економија Кине до 2030-те бити 1,5–2 пута већа од  америчке, а Оружане снаге Кине биће јаче од америчких“.

         Мичел указује да Русија „има проблеме у економији и демографији“, али и опомиње да је уопште не треба потцењивати јер има огромну територију, прилично велико становништво и један од најмоћнијих нуклеарних арсенала у свету.

         Његов закључак је: „Русија и Кина својим постојањем везују САД руке у светској арени, а тај проблем се не може решити повећавањем војних расхода. Један од излаза је – привући Русију на своју страну. Други је: решити спорове са Пекингом и тако доћи у прилику за појачавање притиска на Москву. Међутим, Кина се више не може држати на узди, а Русију тешко да ћемо премамити на своју страну. Бојим се да је време упуштено“.