Педесет милиона Американаца има сталне проблеме са недостатком хране или страхује да ће их имати

У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ПОСТОЈИ ИЗРАЗ „НЕСИГУРНОСТ У ХРАНИ“

Један од хиљада редова

за пакете са храном

* Мању или већу несигурност поводом хране данас доживљава више од половине америчких породица са децом

* Глад и сиромаштво у најбогатијој земљи на свету изгледају парадоксално. На пример, у редовима за бесплатне пакете намирница често су људи који су ту стигли у својим аутомобилима који су за већину Американаца једини начин да стигну на посао, до супермаркета или болнице

* Потхрањени у земљама „златне милијарде“ често имају вишак килограма. Тиме и пратећим болестима плаћају деценије потрошње јефтиних намирница пуних заслађивача, конзерванса и других хемикалија

_______________________________________________________________

       ДАН захвалности је америчка верзија фестивала жетве. Породица се окупља за једним столом, који би требало да је препун разних јела и са обавезном ћуретином.

       Међутим, ове године то за многе није био празник.

       Док је шеф државе Доналд Трамп опраштао `председничкој ћурки`, стотине хиљада Американаца широм земље стајале су у километарским редовима за бесплатне пакете хране. Водећи медији су оно што се дешава у земљи назвали „кризом глади“.

       Уочи главног америчког празника, статистика је открила да педесет милиона Американаца има сталне проблеме са недостатком хране и да страхују да следеће године неће моћи да избегну глад.

       У САД постоји израз „несигурност у храни“.

       Означава несигурност појединца да у блиској будућности моћи да купи себи храну.

       То не значи да неко брине да уопште неће имати ни гроша. То може бити страх да ће сав новац можда трошити на плаћање „комуналног стана“ или на лекове и зато често гладан одлазити у кревет.

       Овакву „несигурност поводом хране“ данас доживљава више од половине америчких породица са децом.

       Сиромаштво у САД није равномерно распоређени по државама.

       Постоје просперитетне регије, али су нека подручја у сиромаштву, типичном за земље трећег света. На пример, у јужном граду Албукуеркуеу, свако треће дете редовно је гладно.

       Глад и сиромаштво у најбогатијој земљи на свету изгледају парадоксално. На пример, у редовима за бесплатне пакете намирница често су људи који су ту стигли у својим аутомобилима. Они и даље верују да је поседовање аутомобила симбол богатства.

       За већину Американаца аутомобил није луксуз, већ једини начин да стигну на посао, до супермаркета или болнице. Ако га продају, тај новац се потроши за неколико месеци, а онда - шта даље?

       Потхрањени у земљама „златне милијарде“ често имају вишак килограма. Тиме и пратећим болестима плаћају деценије потрошње јефтиних намирница пуних заслађивача, конзерванса и других хемикалија. Чиста, органска храна кошта бар дупло више и луксуз је за богате људе.

Амерички парадокс: Колона оних који у Даласу својим

аутомобилима долазе по државну помоћ у храни

       Све ово даје поклоницима „блиставог града на брду“ прилику да тврде да у Сједињеним Државама нема глади. Међутим, сами Американци тако не мисле и озбиљно су забринути.

       Заправо, америчка пандемија постала је само погодно објашњење колапса животног стандарда многих просечних Американаца.

       Милиони продаваца, спремачица, благајница изгубили су посао и нашли се практично без средстава за живот. На њихов рачун данас расту редови пред „банкама хране“.

       У САД се доста ради на помоћи тим људима. Американци обилно донирају храну „банкама хране“, волонтери проводе читаве дане сипајући им бесплатну супу и достављајући храну старима у њиховим становима и кућама. У неким државама и Национална гарда помаже у дистрибуцији хране. Добротворне организације раде буквално даноноћно.

       Држава плаћа бенефиције онима који су остали без посла и породице. Истина, ово се не односи на оне десетине милиона људи који су одавно изгубили наду да ће наћи посао и нису пријављени на берзи рада.

       У касном СССР, вештачке несташице - укључујући прехрамбене производе – постале су пролог за колапс читавог економског система и велику прерасподелу имовине. Изгледа да се Американцима спрема нешто слично.

       Џо Бајден и његов тим намеравају да промовишу тему глобалног загревања и да обезбеде смањење потрошње меса и млека. То може резултирати монструозним растом цене хране за Американце, а након тога и ценама свега осталог.