Ритер: САД и Европа и даље верују да ће се украјински рат завршити стратешким поразом Русије

ЕВРОПА ЋЕ ПАСТИ - РУСКО ДРУШТВО НАСТАВЉА СВОЈ ДУГИ И БОЛНИ РАЗВОГ ОД ЗАПАДА

* Чудан је став Русије према Сједињеним Државама. Јер, управо су Сједињене Државе деловале као архитекте вишедеценијске политике усмерене на слабљење Русије и поткопавање руске владе до тачке колапса. Упркос томе, Русија је наставила да се нада да ће Сједињене Државе – посебно у Трамповом другом мандату – некако моћи да делују као снага за рационалну стабилност у питањима управљања и у Европи и у Украјини

* А већ неколико месеци касније постало је јасно да је „Дух Енкориџа“ једнако илузоран као и „Дух Минска“ који му је претходио – да је то још један подмукли дипломатски трик осмишљен да купи време Украјини да изгради свој војни потенцијал...

* Запад је сам себе осудио на катастрофу јер се упустио у  вероломна дејства усмерена на уништење Русије. Ово су одлучујући моменти који ће одредити и будућност Русије. Рањивост Украјине пред руским ударима ракетама и дроновима постала је очевидна. Русија ту рањивост треба да искористи за ударе свим својим арсеналом

* Украјина ће претрпити пораз. А Сједињене Државе ће на крају остати без ичега. Нема потребе за руским ударом по Европи

___________________________________________________________________

             Аутор: Скот РИТЕР

             МИНИСТАРСТВО одбране САД дефинише термин „тачка одлуке“ као „географску локацију, специфичан кључни догађај, критични фактор или функцију у оквиру које команданти могу постићи значајну предност над противником или значајно допринети успеху“.

             Сада је Русија достигла одлучујући тренутак у свом сукобу са Западом у целини, укључујући Сједињене Државе и њихов украјински прокси.

             Европљани су одавно доказали да су шарлатани, а њихова перфидност у вези са „Минском“ их је заувек разоткрила као потпуно непоуздане партнере у решавању украјинске кризе, коју су сами изазвали.

             Још је чуднији став Русије према Сједињеним Државама. Управо су Сједињене Државе деловале као архитекте вишедеценијске политике усмерене на слабљење Русије и поткопавање руске владе до тачке колапса.

             Русија је ипак наставила да се нада да ће Сједињене Државе – посебно у Трамповом другом мандату – некако моћи да делују као снага за рационалну стабилност у питањима управљања и у Европи и у Украјини.

             Међутим, већ неколико месеци касније постало је јасно да је „Дух Енкориџа“ једнако илузоран као и „Дух Минска“ који му је претходио – да је то још један подмукли дипломатски трик осмишљен да купи време Украјини да изгради свој војни потенцијал...

             Сједињене Државе, као и Европа, никада нису замишљале да ће се украјински сукоб завршити било чим другим осим стратешким поразом Русије. Руско руководство се коначно, иако са закашњењем, помирило са том непријатном стварношћу. И кључно питање са којим се Москва сада суочава јесте: како да делује на бази тог сазнања.

             Русија се налази у ситуацији у којој поседује значајне стратешке предности над Украјином и њеним западним партнерима у широком спектру области – дипломатској, економској, војној и друштвеној.

Кир Стармер више није британски премијер,

а и Фридрих Мерц може пасти већ најесен

             Упркос усклађеним напорима Запада, Русија није изолована. Напротив, у многим аспектима, Русија данас има бољи геополитички положај него пре Специјалне војне операције, макар само зато што је сукоб разоткрио погубну природу такозваног „међународног поретка заснованог на правилима“ и оних који су га осмислили и спровели – чиме је удахну нови живот концептима мултилатерализма које су Русија и друге земље, посебно Кина, промовисале са различитим степеном успеха.

             Данас, Русија поседује велику, добро обучену, добро опремљену и у борбама прекаљену војску, коју подржава моћна и ефикасна одбрамбена индустрија, која не само да побеђује у дуготрајном рату исцрпљивања против Украјине и целог Запада, већ се и позиционира да брани руске интересе на Балтику, Арктику, Пацифику и широм периферије земље, као и да штити и унапређује руске интересе на Блиском истоку и у Африци.

             Напредак руских технологија, посебно у области балистичких ракета, пружио је квалитативну предност која, у комбинацији са квантитативним предностима, Русију чини веома застрашујућом силом.

             Руско друштво наставља свој дуги и болни развод од Запада. Непотпуност овог раскола, са малим деловима западног либерализма који задржавају свој значај усред ширег друштвеног тренда ка формирању новог руског националног идентитета, пружила је Западу једину прилику да поткопа предности које је Русија акумулирала дипломатски, економски и војно.

             Западне обавештајне агенције, заједно са Кијевом, створиле су наратив о отпору, издржљивости и значају Украјине, са истовременим тврдњама о слабости Русије, које су лансиране у време лажних надања у мировне преговоре које је Русија прихватила у Минску, Енкориџу и Анкориџу.

             Али „дух компромиса“ није био ништа више од вука у јагњећој кожи, маске осмишљене да сакрије од Руса чињеницу да Запад у целини тражи капитулацију Русије.

             Последњих недеља западне обавештајне агенције воде једну од највећих информативних операција у историји, преплављујући западну штампу и друштвене медије бескрајним низом прича осмишљених да промовишу наратив о украјинској победи и руском поразу.

             Стигли до одлучујућег момента јер су ту операцију против Русије подржали са три споредне кампање.

             Прва: Украјина и њени западни спонзори прешли су са традиционалног бојног поља, којим је доминирала Русија, на рат дроновима осмишљен да створи утисак украјинске снаге и, самим тим, изгледа за њену победу.

             Кампања са дроновима послужила је као катализатор за састанак Г7 у јуну, где су дата обећања о економској подршци Кијеву, и за самит НАТО-а у Анкари, где су дата слична обећања о војној подршци.

             Али, уместо да се постави чврст темељ на којем би се изградила одржива украјинска противтежа Русији, сви западни напори резултирали су само бледом сенком онога што је било замишљено – правом кулом од карата, склоном да се сруши при најмањем поветарцу.

             Чињеница је да је могућност испуњења обећања Г7 и НАТО-а једнако илузорна као и кампања дроновима за коју је везана.

             Европску „Велику тројку“ – Немачку, Француску и Уједињено Краљевство – воде лидери чија се политичка одрживост мери месецима. Сједињене Државе су ометене губитничком војном кампањом на Блиском истоку и истинским недостатком добре воље између америчког председника Трампа и његових европских партнера.

             Једино што би могло да уједини овај неефикасни америчко-европски савез је претерана реакција Русије на притисак изазван украјинском кампањом дроновима.

             Руско руководство се томе опире, зато што би напад на Европу поништио све предности које је Русија акумулирала дипломатски, економски и војно, и тиме потенцијално покренуо управо онај колапс руског друштва који Запад дуго тражи.

             Руски напад на Европу је управо оно што западне обавештајне агенције траже. Међутим, данас се Русија суочава са сплетом околности које су јој отвориле стратешке прилике.

             Украјинска кампања дронова је пропала. Овај закључак се одразио на политичке превирања у Украјини: председник Зеленски је отпустио човека одговорног за кампању, министра одбране Михаила Федорова.

             Украјинска јавност, која је теорију о супериорности украјинских дронова доживела као магичну формулу за окончање сукоба, изашла је на улице у знак протеста, стварајући невиђену политичку кризу за украјинског председника.

             У међувремену, Европа и Сједињене Државе се боре да испуне обећања дата на самитима Г7 и НАТО-а.

Скот Ритер, бивши инспектор УН за оружје у Ираку

             Јаз између украјинске теорије победе и способности Украјине и њених западних партнера да је постигну никада није био већи.

             Једино што може спасити украјински пројекат су - руска неодлучност или руска претерана реакција.

             Дошло је време да Русија делује. Русија је покренула масовну кампању бомбардовања Украјине користећи ракете и дронове.

             Украјина нема одбрану. И ни Европа ни Сједињене Државе не могу ускоро променити ту ситуацију.

             Сваки руски ракетни напад открива немоћ Европе.

             Сваки руски ракетни напад истиче неефикасност НАТО-а и Сједињених Држава.

             И сваки руски ракетни напад поткопава кредибилитет преостале руске либералне елите.

             Руси треба да наставе са ракетирањем Украјине. Да показују украјинском народу неизбежност њего ве колективне погибије ако продужи борбу.

             И да свом народу предочавају неизбежност и неопходност одлучујуће победе Русије.

             Запад је сам себе осудио на катастрофу јер се упустио у  вероломна дејства усмерена на уништење Русије.

             Русија је раскринкала лаж и обмане Запада. Сада јој је само остало да се осмели да дејствује.

             Ово су одлучујући моменти који ће одредити и будућност Русије.

             Рањивост Украјине пред руским ударима ракетама и дроновима постала је очевидна.

             Русија ту рањивост треба да искористи за ударе свим својим арсеналом.

             Украјина ће претрпити пораз.

             Европа ће пасти.

             А Сједињене Државе ће на крају остати без ичега.

             Нема потребе да се наноси удар по Европи.