Трамп ће у америчкој и светској историји остати као – велики рушитељ
УНИШТИО ЈЕ У САД ВЕЋИНСКА ПРОИЗРАЕЛСКА РАСПОЛОЖЕЊА – ТЕК МАЊИНА ЈЕ НА СТРАНИ ЈЕВРЕЈСКЕ ДРЖАВЕ
* Није да је уништавање Трампова јача страна; он заиста жели да ствара. Међутим, он је бољи у уништавању не само зато што је добар у томе, већ и зато што је све труло. Пример је источно крило Беле куће, које је срушио да би на његовом месту изградио луксузну палату. Ново здање моћи ће да користе наследници
* Имаће и прилику да користе плодове Трамповог рушења – у систему америчких савеза, у Европи, у НАТО-у, на Блиском истоку, у глобалној трговини, у америчкој унутрашњој политици. Велики рушитељ ће рашчистити терен колико год је то могуће, а шта ће се на њему градити зависиће од његових наследника и следбеника. Хоће ли покушати да обнове оно што је уништено? Узалудно, па чак и опасно, укључујући и саму Америку
* Хоће ли изградити нешто ново, стратешки осмишљено, поготово узимајући у обзир интересе других, а било би идеално да се то одвија чак и усклађено са њима (ако говоримо о глобалној арени)? Тада би Америка заиста могла постати „поново велика“ и избећи поделу и колапс
* Оно што Трамп толико жели - биће остварено. Он је човек који има визију шта треба срушити, па чак и сан о томе шта треба изградити на том месту. Али дата му је само припремна фаза — до темеља. А даље...
__________________________________________________________________
Aутор: Петар АКОПОВ
ДOНАЛД Трамп је напунио 80 година. Респектабилне године за лидера једне земље, мада далеко од горње границе.
Махатхир Мохамад је поднео оставку на место премијера Малезије у 95. години а у јулу ће прославити свој 101. рођендан.
Трамп би, с обзиром на просечну старост у којој су његови претходници умирали (током последњих пола века), врло лако могао да доживи не само 90. рођендан већ и 100-ти. Али, у Белој кући су му остале још само две и по године – све његове приче о трећем мандату не треба схватати озбиљно (не због њега, већ због немогућности укидања забране трећег мандата).
И док се много тога још може постићи чак и у том времену, већ је јасно како ће Трамп остати запамћен у америчкој и светској историји.
Као велики рушитељ.
Постоји много стваралаца и рушитеља, али великих је заиста мало. Трамп је један од њих, а његова деструктивност није ни мана ни врлина; то је - стварност.
Трамп је потпуно нетипичан амерички политичар и председник.
У америчку политику је ушао са 70 година и одмах постао председник. А онда, након што је изгубио следеће изборе, успео је да се врати у Белу кућу, нешто што је само једном од његових претходника успело. Али, његова главна јединственост није у томе, већ у томе како и шта уништава.
Трамп јесте грађевински предузетник, али није само градитељ.
Грађевински предузетник прво мора да купи, заплени и сруши оно што се налазило на одређеној парцели на коју је бацио око, па тек онда да гради оно што жели.
Као грађевински предузетник познат је по својим готово авантуристичким пројектима - и својој способности да се дочека на ноге након неуспеха, односно банкротирања и неуспеха.
Био је звезда америчких телевизијских емисија и медијска звезда – и са тим „супербрендом“ ушао је у политику.
У року од годину дана, разбио је двопартијски систем, прво потчињавањем Републиканске странке себи, а затим наношењем пораза демократском кандидату. То је било његово прво велико уништавање, али далеко од последњег.
Био је лишен Беле куће, али се вратио, ојачавши свој утицај на Републиканску партију.
Чудом је преживео покушај атентата и - с обзиром на мржњу већег дела америчке елите - изненађујуће је да је још увек жив.
Током свог првог мандата, покушао је да уништи америчку управљачку машинерију коју контролише елита – то се звало „исушивање вашингтонске мочваре“. Није успео, али ју је темељно дестабилизовао.
Чинило се да ће искористити свој други мандат да настави „велику чистку“ и реструктурира елиту, али се уместо тога фокусирао на спољну арену.
Прво је кренуо у царинске ратове са целим светом, затим у рат са Ираном, али му ни један није донело успех. Штавише, иранска авантура је била разарајући ударац глобалној позицији САД.
Убиством Рахбара Хамнеија и покретањем рата против Ирана, Трамп је отворио Пандорину кутију и нанео колосалну штету америчком утицају у свету.
Дакле, да ли је он уништио амерички углед? Да, али, као и у случају „Вашингтонске мочваре“, не потпуно и не неповратно.
Трамп у овом случају делује само као инструмент неке промисли, као „бич Божји“. Истовремено, он сам не разуме увек шта ради: док је његова жеља да протресе америчку политичку елиту и систем била свесна и искрена, у случају Ирана, није тежио да поткопа америчку позицију у свету. Напротив, мислио је (након операције хватања Мадура) да је ухватио талас — и да ће брзи, победоносни рат ојачати САД и његов лични утицај.
Али, све је испало управо супротно — не толико зато што је Трамп игнорисао реалисте у свом кругу, већ зато што су америчке претензије на глобалну хегемонију одавно ван додира са стварношћу.
Америка се преоптеретила — не физички (финансијски и војно), већ геополитички: није у стању да пружи оно што тврди јер је свет више не слуша.
Трамп је делимично схватио погубност хегемонистичких амбиција, али се нашао заробљен у истој мочвари — чак не у вашингтонској, већ у глобалистичкој.
Трамп је желео да згњечи Иран како би изградио нови Блиски исток, али уместо тога је уништио сам темељ америчког утицаја у региону. Уместо институција Исламске Републике, Трампов булдожер је срушио остатке поверења у САД и страх према Американцима у региону, посебно међу земљама које се сматрају савезницима САД.
Са којим циљем?
Да изгради нови Блиски исток под америчким вођством? Али то је већ било нереално, а након рата - Американци ће морати да размотре потпуно напуштање региона.
Подједнако ван додира са стварношћу био је покушај током његовог првог мандата да да Арапима наметне „Аврамске споразуме“ са циљем да помири Израел са Арапима наводним решавањем палестинског питања изневши у свом другом мандату план изградње „нове ривијере“ на месту Газе, коју Израел уништава.
Тај план је циничан колико и неизводљив. Трамп није срушио Газу (а до 80 одсто кућа и инфраструктуре тамо је заправо уништено), али Нетањаху јесте коме је Бајден дао мандат да то чини, а Трампу му га само продужио.
Амерички ставови према Израелу практично су уништени: по први пут су у америчком друштву, прожетом произраелским расположењима, негативни ставови према поступцима јеврејске државе надмашили су позитивне.
Није да је уништење Трампова јача страна; он заиста жели да ствара. Међутим, он је бољи у уништавању не само зато што је добар у томе, већ и зато што је све труло. Чак и у источном крилу Беле куће, које је срушио да би на његовом месту изградио луксузну палату.
У томе ће успети - иако ће само његови наследници моћи да користе нову зграду.
Имаће и прилику да користе последице Трамповог рушења – у систему америчких савеза, у Европи, у НАТО-у, на Блиском истоку, у глобалној трговини, у америчкој унутрашњој политици. Велики рушитељ ће рашчистити терен колико год је то могуће, а шта ће се на њему градити зависиће од његових наследника и следбеника.
Хоће ли покушати да обнове оно што је уништено? Узалудно, па чак и опасно, укључујући и саму Америку.
Хоће ли изградити нешто ново, стратешки осмишљено, поготово узимајући у обзир интересе других, а било би идеално да се то одвија чак и усклађено са њима (ако говоримо о глобалној арени)?
Тада би Америка заиста могла постати „поново велика“ и избећи поделу и колапс. Другим речима, оно што Доналд Трамп толико жели - биће остварено.
Трамп је човек који има визију шта треба срушити, па чак и сан о томе шта треба изградити на том месту. Али дата му је само припремна фаза — до темеља.
А даље...
