Студија Небојше Јовановића о Карађорђевом сину Александру који је Србијом владао 16 година и 4 месеца

У БЕОГРАД СТИГАО СА 33 ГОДИНЕ - СА ЖЕНОМ, ТРОЈЕ ДЕЦОМ И МАЈКОМ

* Аутор: „Он је први наш модерни владар који је барем десетак година владао по уставу“

* Књига је пуна података о Србији, посебно Београду који је током владавине другог од укупно пет Карађорђевића који су владали Србијом и доцније Југославијом, тежио да постане европски град. Аутор дочарава архитектуру, моду, социјалне прилике, техничке новитете, културне прилике тадашњег Београда 

___________________________________________________________

          „АЛЕКСАНДАР Карађорђевић је приспео у Србију 1839. године, као необичан путник, бар из више разлога: био је син предводника Првог српског устанка, једна веома утицајна група политичара гледала га је као свог кандидата за кнежевски престо, није видео бедеме Београда 26 година, а до Србије је путовао са променљивом срећом последњих осам година.

          Сада када је коначно приспео имао је 33 године, жену, троје деце и мајку која је стицајем околности ушла несметано у Београд.

          У невеликом пртљагу који су узели из лађе, необични путник је као најважнију легитимацију стезао у рукама велики урамљени портрет свог оца. Локална штампа није најавила долазак тако угледне личности већ је доцније јавила да је дошао по наредби Правитељства.

          Сам Александар, осим породице и породичног имена и неких веза унутар земље,  није имао готово ништа да понуди Србији, а није ни нудио јер његова жеља је била место да се скраси у отаџбини и да обезбеди леп живот за своју породицу.

          Није имао ни новца ни посебног образовања, није стекао политичке идеје и само је био један измучен млад човек коме је судбина задата већ самим рођењем.

          Ношење портрета "Великог оца" као метафоричне слике било је све што је желео да покаже и да само жели да одживи свој век у рођеној земљи", написао је у Прологу историчар Небојша Јовановић,  аутор биографије Александра Карађорђевића, јединог скрајнутог члана породице која је претендовала да постане нова династија у уставобранитељској Србији.

          Ово је увод у књигу о "Владару у сенци историје и научне историографије" - како је писац насловио своју научну студију - у којој је "дао документовану, убедљиву и живописну слику животног пута Александра Карађорђевића (1806-1885) који је у бурно време био на челу Србије 16 година и четири месеца"

          Књига је пуна података о Србији, посебно Београду који је током владавине другог од укупно пет Карађорђевића који су владали Србијом и доцније Југославијом, тежио да постане европски град. Аутор дочарава архитектуру, моду, социјалне прилике, техничке новитете, културне прилике тадашњег Београда. 

          Према речима уредника овог дела  Војислава Несторовића, кроз књигу дефилује цео низ важних историјских личности који пролазе кроз свет политичких идеја које стварају државу, модерно друштво као и институције које постоје и данас.

          Писац је - да би се читалац лакше снашао -поделио целу књигу на неколико основних тематских целина: "Александрова младост и долазак на престо", "Кнежева крсна слава, његово бављење Тополом", "Кнежева породица", "Утицај породице Ненадовић", "Свакодневни живот на двору кнеза Александра", "Кнез и друштвена елита", "Поново живот у изгнанству (1859-1885)",

          У закључку књиге писац одбија да прихвати да је Александар Карађорђевић био слаб владар.

          „Једино се доба његове владавине, за разлику од свих нововековних владара чије се доба назива по њима, назива по режиму, уставобранитељском, констатује Небојша Јовановић.

          „Он је први наш модерни владар који је барем десетак година владао по уставу" - истакао  је Јовановић и закључио да је "заједо са престолом кнеза Александра струшен и  уставобранитељски режим".

          Вера Кондев