„У песку времена“ – књига Соње Лапатанов о чарима седам афричких земаља

АУТОРКА ЈЕ ДО КРАЈА КАРИЈЕРЕ БИЛА ПРИМАБАЛЕРИНА БЕОГРАДСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

* Збирка путописа Лапатанове, која је до сада посетила око 100 држава, доноси утиске драгоцене за свакога ко се спрема да посети Либију, Јужноафричку Републику, Намибију, Зимбабве, Алжир, Етиопију и Судан

* Поседује прелепе плаже али и можда најбоље сачуван један римски град - Лептис Магма у коме су све битне грађевине од купатила и позоришта до раскошних вила прекривених мозаицима, изузетно добро сачуване

* Савремени Судан у античко време је био легендарна  Нубија из које су на египатске дворове стизали злато, слоновача, крзна скупоцених и ретких животиња, а фараони су се често женили нубијским принцезама. Током једног кратког периода, Нубија је чак владала Египтом

______________________________________________________

             ИЗДАВАЧКА кућа"Дерета "објавила је књигу "У песку времена" познате српске глобтротерке Соње Лапатанов (1948.) која је у поднаслову веома кратко објаснила њен садржај, написавши да је то дело о "Африци - магичном континенту тајни, разноликости и предрасуда виђену од 2011. до 2017. године"

         Ова збирка путописа Лапатанове, која је до сада посетила око 100 држава, поседује више квалитета: доноси утиске ауторке о седам афричких земаља, драгоцене за свакога ко се спрема да посети Либију, Јужноафричку Републику, Намибију, Зимбабве, Алжир, Етиопију и Судан.

         Такође, пише о значајним историјским споменицима, људима, народима које је сретала а сви текстови су веома информативни, уобличени једном лирском нотом да би свему што види дала један лични опис као "стопе у песку

         Лапатанова је овога пута одабрала да посети афричке државе које поседују веће или мање делове Сахаре, највеће пустиње на свету, јер се од претходних посета Африци вратила кући одушевљена Сахаром па је као "нови задатак" одабрала да путописе посвети том делу наше планете.

         Одабрала је државе, народе и њихове културе које су тешко доступне"обичним путницима", било да се ради о њиховим властима или  тешкој доступности важних места на том њеном путу.

         Ауторка је представила себе читаоцима у својој белешци на крају књиге, откривши "да је од ране младости волела да путује и да се то претворило у страст". Прилика да путује указала јој се већ захваљујући професији балерине. Омогућено јој је да се усавршава у Русији а наступала је као примабалерина београдског Народног позоришта све до краја своје каријере.

Соња Лапатанов

         Према њеним речима, већ тада је записивала своје утиске са путовања и објављивала их у домаћим часописима и  тв емисијама, да би почела да пише и путописне књиге којима припада и најновија "У песку времена".

         За мене су били најзанимљивији делови књиге у којима описује афричке земље до којих се тешко стиже ако сте  "обични смртници" као што је Либија.

         Ова држава није била спремна да издаје визе ако  нису биле службене а поготово није отворила врата за туристе иако поседује све важне елементе да их привуче. Поседује прелепе плаже али и можда најбоље сачуван један римски град - Лептис Магма у коме су све битне грађевине од купатила и позоришта до раскошних вила прекривених мозаицима, изузетно добро сачуване.

         Иако нема више Гадафија, и данас је тешко да се уђе у Либију и из текста Лапатанове се види да је само захваљујући томе да се негде изван Либије спријатељила са неком породицом из те земље није имала проблема да у њу уђе.

         У тексту посвећеном посети Јужноафричкој Републици, списатељица се потрудила да исприча историјат те државе од насељавања Холанђана (Бура) до увођења апартхејда и борбе против њега од стране домородаца.

         Занимљиво је и да се прочита како је од Немачке Југозападне Африке 1884 та једна од ретких немачких колонија у свету постала независна Намибија 1990. а да се њен део Сахаре  сматра за најстарији део те бескрајне пустиње.

         Савремени Зимбабве који је био британска колонија има на својој територији најлепше водопаде назване према британској краљици Викторијини водопади, они се сматрају да су међу највећим у Африци.

         Лапатанова је, пишући о свом боравку у Алжиру, детаљно испричала његову прошлост  и како је бивша Југославија активно учествовала у његовом рату за независност од француске колонијалне власти.

         Иако је већ једном боравила у Етиопији, Лапатанова се одлучила да је поново посети, али само њен јужни део јер тамо живе племена која се још увек држе обичаја од пре више стотина година.

         Судан је држава која се надовезује на Египат и вреди га посетити јер се надовезао путем Нила на древну египатску културу.

         Савремени Судан у античко време је био легендарна  Нубија из које су на египатске дворове стизали злато, слоновача, крзна скупоцених и ретких животиња, а фараони су се често женили нубијским принцезама. Током једног кратког периода, Нубија је чак владала Египтом.

         Сачувајте ову књигу путописа јер ће вам бити веома корисна ако вам се некада пружи прилика да посетите неке од споменика (има их пуно) који су се нашли на листи драгоцених трагова  култура афричких народа.

             Вера Кондев