НОБЕЛОВАЦ ДИТОН: У току је нагли пораст смртности међу белим Американцима
ФАКТОРИ СУ: ГУБИТАК ЖИВОТНОГ СМИСЛА, УПОТРЕБА АНАЛГЕТИКА-ОПИЈАТА И НАРКОТИКА...
Ангус Дитон
- Ниво тровања таквим аналгетицима растао је лудачким темпом. Већи део смртних исхода повезан је са употребом прописаних лекова, а готово три четвртине са анелгетицима-опијатима
- Ангус ДИТОН указује: „Изгледа да је бело становништво подложније очајању и да је тај проблем масовније покушавало да реши помоћу алкохола или наркотика, поготово људи са нижим образовањем”
- Највиши ниво смртности и даље је међу америчким црнцима, а бели Американци су – одмах иза њих. На трећем месту су амерички Латиноси, а на четвртом – Американци азијског порекла. Дитон указује и да бели Американци живе боље од црнаца, али не тако добро као Латиноси и Амери азијског порекла
АМЕРИЧКИ Нобеловац Ангус Дитон објавио је резултате свог истраживања чији је резултат био да покаже: шта је разлог наглог пораста смртности – који траје од 1999. године до данас – међу белим становништвом Америке.
Дитону је партнер у истраживању била његова супруга – економсита са Принстонског универзитета Ен Кејс.
Пар Дитон-Кејс прво је указао да се код мањинских етничких група у САД смртност и даље смањује, а да се у свету – чак ни у земљама са високим дохотком по глави становника – нигде не повећава.
Њих двоје још немају поуздан одоговор шта је тачно довело до наглог скока смртности међу америчким белцима, али је изнео ова сазнања и преспоставке:
Прво: раст смртности није последица хроничних болсти срца, дијабетеса и рака, нити повећаног броја убистава и несрећних случајева.
Друго: дошло је до наглог порста броја самоубистава међу белим мушкарцима и женама средњих година.
Треће: од краја 1990. дошло је до приметног раста зависности белог становништва САД од анелгетика-опијата, са негативним последицама по здравље и смртним исходима.
Овоме је Дитон, који је Нобелову награду добио за економију, додао свој коментар: „Ниво тровања таквим аналгетицима растао је лудачким темпом. Већи део смртних исхода повезан је са употребом прописаних лекова, а готово три четвртине са анелгетицима-опијатима”.
Дитон је ипак трагао даље, посебно за одговором на питање: шта стоји иза повећања броја самоубистава?
Његов закључак је: Американци средњих година „губе смисао живота”.
По његовој процени, један од могућих фактора је то што се та демграфска група суочила са појачаном економском неизвесошћу због економске кризе и затварања фабрика.
Дитон ипак сматра да то није пресудно јер раста смртности у тој групи нема у земљама Европе које имају економске проблеме и падроизводње праћен затварањем фабрика.
Овоме је додао: „Мој пријатељ антрополог мисли да су Американци средњих година изгубили смисао живота јер су изгубиле нуду у очекивању прогреса”.
Афроамериканци су у тежој економској ситуацији од белих Американаца средњих година, али се њихов животни ниво подизао протеклих деценија. Хиспаноамериканци, опет, добро знају да су њихови родитељи живели горе.
Дитон допушта могућност да су бели Американци средњих година имали већа очекивања и да су зато губитак наде теже подносили:
„Изгледа да је бело становништво подложније очајању и да је тај проблем масовније покушавало да реши помоћу алкохола или наркотика, поготово људи са нижим образовањем”.
Дитон је посебно указао да је ниво смртности повезан са употребом наркотика и алкохола, и са самоубиствима, порастао међу свим групама америчког становништва, независно од нивоа образовања. Он ову чињеницу сматра „правом бомбом”
Пораст смртности је забележен и код студената са високим оценама.
Његово истраживање је показало да у САД смртност од тровања и самоубистава расте у свим категоријама становништва са свим нивоима образовања.
Највиши ниво смртности и даље је међу америчким црнцима, а бели Американци су – одмах иза њих.
На трећем месту су амерички Латиноси, а на четвртом – Американци азијског порекла.
Дитон је указао и да бели Американци живе боље од црнаца, али не тако добро као Латиноси и Амери азијског порекла.
