САД ће са Трампом прећи на нови модел доминирања - он ће покушати да буде нови Реган

ТРАМП НЕ ПРЕДСТАВЉА НИКАКАВ ПРЕВРАТ - СВЕТ НИ ДО ЊЕГОВЕ ПОЈАВЕ НИЈЕ ВИШЕ БИО ГЛОБАЛАН

• Победа Трампа не значи крах америчких глобалних тежњи, већ је плод нагон самоодржања политичког система САД. Америка неће напустити светску политику, 65 билиона долара не можеш да отпишеш на име неуспелог пословног пројекта
• Данашња финансијска надмоћ Америке заснива се на дужничком моделу, где је унутрашњи дуг Америке ресурс за спољно кредитирање. Принцип тог модела састоји се у замени унутрашњег дуга других земаља за амерички, а са америчким новцем долазе и америчка јурисдикција и америчке „топовњаче“
• Трамп не значи повлачење у себе, већ цртање одбрамбених спољних контура такозваног Великог Запада. Генерални циљ је обуздавање Кине. Нагло повећање броја бродова америчке Ратне морнарице (на 350) значи да азијско-пацифички регион постаје кључни после Блиског Истока и Русије
• Главно питање је: да ли дужнички модел САД може да постоји без тржишта Кине, Индије и Русије? Да ли програм нове индустријализације Великог Запада, који је прогласио Трамп, може макар привремено да закрпи финансијске мехуре који расту већ 15 година?
• Америка намерава да дограђује себе у глобалној конкуренцији, обнављајући на територији коју контролише производни и сировински сектор привреде. У таквим условима, кључни изазов за земље у развоју (условни BRICS) биће стварање заједничког финансијског система. Ако успеју - свет ће прећи на биполарни систем са исцрпљујућом борбом два модела. Ако не успеју - мораће појединачно да мењају свој суверенитет за благостање у оквиру Великог Запада

Пише: Леонид КРУТАКОВ

 

        ПОБЕДА Доналда Трампа на председничким изборима у САД је по свом ефекту превазишла терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку 11. септембра 2001. године.

        Уврежене представе о будућности, испланиране каријере и стратегије, представе о праведности, добру и злу… Све се то срушило у тренутку.

        Америка је упркос канонима либерализма прогласила примат националних интереса над интересима човечанства, уцвеливши своје многобројне следбенике и присталице. Заокрет САД унутар себе који је свету објавио Трамп (нова индустријализација и стављање акцента на традиционалну енергетику) срушио је глобални свет, толико удобан за „креативну класу“.

        Процес преформатирања светског поретка постао је политички очигледан, и његове последице су ужаснуле поборнике либералног тржишта. Владимира Путина, Си Ђинпинга, Асада и Ердогана они су доживљавали као аномалију, одступање од генералне линије, рудимент старог система вредности.

        А онда се појавио Трамп.

        Са свих страна чујемо стењање: „Америко, сишла си с ума“.

        Иза дубинског унутрашњег противљења Трампу представника старог модела (како унутар САД, тако и споља) крије се рушење темеља, страх од будућности и одласка у политичку историју.

        Проблем сопственог доживљавања стварности либерали свих земаља пребацују на један од најјачих политичких система на свету. Ништа чудно: одраставши у униполарном свету, ти људи су навикли да Америка одлучује о свему.

        А заправо, Трамп не представља никакав преврат. Свет већ одавно није глобалан, убрзано се распада на регионе.

        Блиски Исток је у пламену. Континенталне тежње Европе подрио је сукоб у Украјини. Кина брзим темпом напредује у дубину Евроазије. Француска је блокирала нови споразум ЕУ. Немачкој више дефинитивно није потреба ЕУ, бар у њеном садашњем облику. А Британија ју је ионако већ напустила.

        У последње време се константно одвијао процес формирања нове политичке карте планете. Једино што је и даље одржавало свет у претходном (релативно стабилном) стању су старе елите које су изрежирале финансијску глобализацију, а наставиле су да верују да је учење о глобализму свемоћно зато што је истинито.

        Главна кочница на путу неизбежних промена била је управо америчка елита, која је више од других финансијски уложила у глобализацију, повећавши државни дуг на невероватних 20 билиона долара (по процени бившег шефа америчке Државне канцеларије за рачуноводство Дејва Вокера, на 65 билиона.).

        Победа Хилари Клинтон на протеклим изборима значила би наставак политике униполарности у њеном неизмењеном формату, уз јачање војне компоненте. Једноставно, глобализација није више имала на располагању никакве друге компоненте. Светла представа о Храму на гори одавно је и сама разорена.

        Трамп је нови модел глобалне владавине САД, модел преласка са експанзионизма на политику обуздавања стратешких конкурената по моделу реганомике (поређење Трампа и Регана је све актуелније).

Роналд Реган

        Победа Трампа не значи крах америчких глобалних тежњи, већ је плод нагон самоодржања политичког система САД. Америка неће напустити светску политику, 65 билиона долара не можеш да отпишеш на име неуспелог пословног пројекта.

        Уосталом, Трамп се већ јавно одрекао принципа немешања. Ручна кочница је повучена, свет је на прагу великих промена.

        Промене модела су толико дубоке да је немогуће процењивати их користећи стару логику. Сви ранији развојни програми падају у воду, све методологије такође.

        Старе поделе (републиканци - демократе, индустријски и финансијски капитал, Рокфелери - Ротшилди) више нису актуелне, не омогућавају да се формира јасна слика промена.

        Мењаће се не само принципи и приступи, већ и актери новог светског поретка: политички гласници, финансијски пројектанти и индустријски оператери.

        Свеопшти раст привреде више не може да игра улогу фактора интеграције глобалног ланца производње вредности.

        Ранији услови поделе профита многима (готово свима) више не одговарају.

        „Земље-светске пумпе“ и „земље-извознице радне снаге“ исказале су политички субјективитет и истакле своје право на самостални пројекат будућности.

        Једином сигурном референтном тачком предстојећих промена може се сматрати статус долара као светске резервне валуте. То је за Америку црвена линија. Чак и за Америку која се окренула себи.

        Ту ће бити рата. Ево једног примера из прошлости.

        Године 1830. Француска и Русија су се изједначиле са Британијом по БДП, а до 1913-те и САД и Немачка су се такође сврстале међу светске суперсиле, али нико није могао да оспори доминацију Енглеске због њене финансијске надмоћи.

        Данашња финансијска надмоћ Америке заснива се на дужничком моделу, где је унутрашњи дуг Америке ресурс за спољно кредитирање. Принцип тог модела састоји се у замени унутрашњег дуга других земаља за амерички, а са америчким новцем долазе и америчка јурисдикција и америчке „топовњаче“.

        Без спољних тржишта, амерички дужнички модел не може да постоји. Одрицање од глобалне доминације неизбежно ће водити економском и политичком колапсу САД.

        Инвестициони модел штедљивих економија (Индија, Кина, Русија) је органске природе, заснива се на унутрашњој штедњи. А Кина - највећа штедљива економија - по свом обиму, временском хоризонту планирања и инфраструктури већ може да се пореди са САД. То је нерешива претња за амерички дужнички модел.

        Штедљиве земље су после дугих преговора у оквиру СТО одбиле да отворе своја унутрашња тржишта Сједињеним Државама. Покушај да се то питање реши насртљиво (санкције, демократизација и демонстрација војне силе) такође није дала резултата. Дошло је време за одбрамбене битке и унутрашњу консолидацију заједничког простора који се налази под контролом америчког финансијског система.

        Трамп не значи повлачење у себе, већ цртање одбрамбених спољних контура такозваног Великог Запада. Генерални циљ је обуздавање Кине. Нагло повећање броја бродова америчке Ратне морнарице на 350 значи да азијско-пацифички регион постаје кључни после Блиског Истока и Русије.

        Велики Запад би требало да чине Северна Америка, обједињена споразумом NAFTA, као и Јужна, после преврата у Бразилу. Потписивање споразума СЕТА није оставило избор ни Европи. СЕТА садржи обавезни протокол претходног важења, који процедуру ратификације споразума од стране националних парламената (укључујући Европски парламент) чини сувишном формалношћу.

        Нови регулаторни режими искључују либералне приступе. Ништа од једнаких могућности и слободне конкуренције. Ништа од заједничког света. Све је стриктно прописано и стављено под контролу једног заједничког финансијског центра.

        Отуд и неумерена (на ивици хистерије) реакција Европе на промену реторике ново газде Беле куће и његовог тоналитета. То је оно што се у народу каже „а пољубац“.

        Разлика између Трампа и Обаме или Клинтонове је у томе што он мачку назива мачком.

        Главно питање је: да ли дужнички модел САД може да постоји без тржишта Кине, Индије и Русије? Да ли програм нове индустријализације Великог Запада, који је прогласио Трамп, може макар привремено да закрпи финансијски мехуре који расту већ 15 година?

        А ако не може, да ли ће онда морати да се капитализује нетрадиционална актива, као што су екологија, комуналне услуге, образовање, људски капитал и како ће се то одвијати? Да ли је могуће спровести нову приватизацију у свету који је подељен на блокове?

        Неспорно је за сада само то да Америка намерава да дограђује себе у глобалној конкуренцији, обнављајући на територији коју контролише производни и сировински сектор привреде. У таквим условима, кључни изазов за земље у развоју (условни BRICS) биће стварање заједничког финансијског система.

        Ако успеју - свет ће прећи на биполарни систем са исцрпљујућом борбом два модела. Ако не успеју - мораће појединачно да мењају свој суверенитет за благостање у оквиру Великог Запада.

        А одатле произлазе две различите стратегије деловања. Велики Запад је заинтересован за даљу хаотизацију и потпуно анулирање простора ван својих граница, а условни BRICS - за његову структуризацију и стварање новог концерна држава (нова Јалта).

        Све у свему: ништа ново.