Део америчких Јевреја више не жели да подршка Израелу одређује њихов идентитет

ЧАК СПРЕМАЈУ КОНТРАЦИОНИСТИЧКИ ПОТЕЗ – ПРЕСЕЉАВАЊЕ ЈЕВРЕЈА СА БЛИСКОГ ИСТОКА У САД И КАНАДУ

* Јеврејски дијаспорски покрет (ЈДМ) формиран је 18. маја, а уједињује десетине верских заједница, културних организација и активистичких група, првенствено из Северне Америке, међе којима су: Јеврејски глас за мир, Рабини за прекид ватре, Ако није сада, Јевреји за расну и економску правду и Амерички савет за јудаизам

* Одбацујући „ционистичке тврдње“ да јеврејски идентитет мора бити усредсређен на Израел, покрет је саопштио да намерава да уједини културне и духовне организације које „одбацују етнонационализам“ и потврђују „светост живота“. Такође је навео да одбацује „претпоставку да Јеврејима треба затворена култура и милитаризована национална држава“ (мисли се на Израел)

*  Ово би могло да значи да огромна америчка јеврејска заједница од 6-8 милиона своју будућност везује за антиционистичке и неционистичке фракције и групе. На изборима за градоначелника Њујорка, приближно 33% градских Јевреја гласало је за левичарског демократу, антиционисту и муслимана Зохрана Мамданија, укључујући и прогресивну омладину и изузетно конзервативне групе попут Сатмар Хасида (чија заједница у Њујорку броји приближно 100.000)

* Приближно половина америчких Јевреја се не самоидентификује као ционисти, а око 5% подржава укидање „ционистичке државе“

____________________________________________________________________

               ДУБОКА криза потреса америчку јеврејску заједницу.

               Десетине северноамеричких јеврејских организација формирале су Јеврејски дијаспорски покрет (ЈДМ), отворено се супротстављајући званичним институцијама дијаспоре.

               Чак су објавиле да подршка Израелу више не дефинише њихов идентитет.

               Под покровитељством Јеврејског дијаспорског покрета (ЈДМ), формирана је коалиција организација која промовише визију живота шире од граница израелске државне власти и отворено одбацује јеврејски етнички национализам.

               Формиран је 18. маја, ауједињује десетине верских заједница, културних организација и активистичких група, првенствено из Северне Америке, међе којима су: Јеврејски глас за мир, Рабини за прекид ватре, Ако није сада, Јевреји за расну и економску правду и Амерички савет за јудаизам. На веб-сајту покрета се наводи да тренутно обједињује 46 организација.

               ЈДМ се позиционира као „партиципативна мрежа за изградњу етичке будућности за Јевреје, јеврејство и јудаизам“, а наглашава да баштини традиције дијаспоре, солидарности и универзалне слободе.

               Одбацујући „ционистичке тврдње“ да јеврејски идентитет мора бити усредсређен на Израел, покрет је саопштио да намерава да уједини културне и духовне организације које „одбацују етнонационализам“ и потврђују „светост живота“. Такође је навео да одбацује „претпоставку да Јеврејима треба затворена култура и милитаризована национална држава“ (мисли се на Израел).

               У саопштењу се такође наводи да је солидарност са угњетаваним народима, „укључујући и оне у Палестини“, кључна за разумевање јеврејства.

               Појава овог покрета произлази из неспремности великог и све већег броја Јевреја да се идентификују са израелском политиком и савезом Трамп-Нетањаху.

               Различити фактори су у томе одиграли улогу. Прво, шок који су многи амерички Јевреји осетили због дешавања у Гази, док су УН признале израелске акције у региону као геноцид.

               Још један разлог за стварање покрета био је бес који су Американци осетили због рата Трампа и Нетањахуа против Ирана. Многи верују да је Израел увукао Сједињене Државе у крвави сукоб, док се 60% Американаца противи рату са Ираном.

               Напросто, многи Јевреји не желе да се идентификују са Израелом, који постаје све непопуларнији у Сједињеним Државама.

               Америчка јеврејска заједница је дубоко подељена, а та подела је и демографска.

               Млади људи су све критичнији према Израелу и ако се овај тренд настави - то би могло да значи да огромна америчка јеврејска заједница од 6-8 милиона своју будућност везује за антиционистичке и неционистичке фракције и групе.

               Ово је било посебно очигледно током избора за градоначелника Њујорка, када је приближно 33% градских Јевреја гласало за левичарског демократу, антиционисту и муслимана Зохрана Мамданија, укључујући и прогресивну омладину и изузетно конзервативне групе попут Сатмар Хасида (чија заједница у Њујорку броји приближно 100.000).

               Према анкетама јавног мњења, приближно половина америчких Јевреја се не идентификује као ционисти, а приближно 5% подржава укидање „ционистичке државе“.

               Антиционистички и неционистички тренд обухвата и секуларне и верске групе, укључујући присталице реформистичког јудаизма и неке од највећих ултраортодоксних заједница.

               Занимљиво је да ове групе намеравају да у будућности организују контрационистички покрет како би Јевреје из Блиског истока доводио у Северну Америку, Сједињене Државе и Канаду, што би живот Јевреја могло учинити сигурнијим.

                      Донедавно су произраелски лобисти имали огромну већину међу америчким Јеврејима и стога, последњих деценија, нису снажно подржавали јеврејску имиграцију у иностранству, чиме су помагали ционистима у њиховој жељи да усмере имиграционе токове ка Израелу. Али, то се може променити.

               Догађаји у Сједињеним Државама могли би касније утицати на јеврејске заједнице у другим земљама, укључујући и Велику Британију у којој постоје сличне тензије унутар јеврејске дијаспоре од 300.000 људи.

               Многи државу Израел, уплетену у бескрајне ратове на Блиском истоку, виде као гигантску замку, најопасније место за њих на планети.

               Произраелска расположења остају јасно присутна у старијој генерацији, али млађи Јевреји ствари виде другачије.