Џерми: Ако Немачка, Британија и Француска ударе на Русију – Америка неће ући у рат

АКО ПУТИН ОДЛУЧИ ДА УДАРИ ПО ТРИ КЉУЧНЕ ЗЕМЉЕ ЕУ – О ТОМЕ ЋЕ ПРВО ОБАВЕСТИТИ БЕЛУ КУЋУ

* Британски војни експерт Стив ЏЕРМИ: Запад не схвата да Руси у Украјини воде свој егзистенцијални рат. Боре се да сачувају Русију. А када људи попут Каје Калас кажу да Русију треба распарчати, ко може да их криви?

* Прво ми је постало јасно да ово није рат нити специјална војна операција усмерена на инвазију на Украјину. Разлог је био једноставан: Москва за то није имала довољно војника. Украјина је отприлике упола мања од Европе и не можете је запосести са 190.000 војника. Не могу ни на тренутак да поверујем да је руски Генералштаб рекао Путину да имају довољно војника за инвазију на Украјину. Увек се радило само о Донбасу

* Кад је Русији постало јасно да ће морати да се бори, вероватно и против НАТО, догодило се оно што бих назвао повлачењем у борбеним условима. Руси су се повукли на Суровикинову линију и прешли на одбрану исцрпљивањем. Ми смо убедили Украјинце да баце не једну, већ две армије на ту одбрамбену линију. И ниједна од њих није успела да је пробије

* Трећа фаза је офанзивно исцрпљивање. Не нужно са циљем заузимања територије, већ да додатно исцрпе људство и опрему украјинске војске. Полако напредујући, Руси су почели да коригују своје крајње циљеве. Минимални циљ им је задржавање Донбаса, четири источна региона и Крима. Максимални циљ је можда успостављање контроле над целом Новоросијом, што укључује Одеску област и четири региона на западу

* Европљани претпостављају да ћемо наставити да нападамо Русију оружјем дугог домета и да она неће узвратити. Кажу да Руси немају црвене линије. А ја им увек кажем: „Чекајте. Руси су нам рекли да би покушај проширења НАТО-а на Грузију или Украјину довео до рата. И, чудно, када смо покушали да то урадимо, избио је рат. Дакле, Русија има црвене линије

_________________________________________________________________

             СВЕТСКИ познати амерички тв-новинар и коментатор Такер Карлсон направио је мега-интервју са бившим комодором британске Краљевске морнарице Стивом Џермијем

             Он је признати војни експерт. Борио се у Фокландском рату, био је у БиХ и на Косову, а служио је у Авганистану као главни за стратегију у британској амбасади у Кабулу.

             Ево, у нешто сажетој форми, шта је све рекао Карлсону:

             На Западу је широко распрострањено веровање да Русија губи на бојном пољу и да је руска економија пред колапсом. Нема доказа који би поткрепили било који од ових ставова.

             Ситуација на бојном пољу је слабо схваћена. А мислим да је разлог тај што људи не разумеју мотиве Русије ни њену стратегију.

             Запад не схвата да Руси у Украјини воде свој егзистенцијални рат. Боре се да сачувају Русију. А када људи попут Каје Калас кажу да Русију треба распарчати, ко може да их криви?

             Русија има јасну стратегију. Када сам почео да схватам шта се дешава, прво што ми је постало јасно било је да ово није рат нити специјална војна операција усмерена на инвазију на Украјину. Разлог је био једноставан: Москва за то није имала довољно војника.

             Украјина је отприлике упола мања од Европе и не можете је запосести са 190.000 војника. Не могу ни на тренутак да поверујем да је руски Генералштаб рекао Путину да имају довољно војника за инвазију на Украјину. Увек се радило само о Донбасу.

             Прва фаза њене стратегије била је - употреба војне силе за подршку дипломатском ангажману. Руси су започели преговоре са Украјинцима након првог дана Специјалне операције. До марта 2022-ге, обе стране су биле спремне да потпишу споразум којим би се окончао рат. Он је предвиђао неприступање Украјине НАТО-у, њену неутралност и самоопредељење за Донбас.

             Борис Џонсон, несумњиво делујући уз Бајденову подршку, интервенисао је. Стигао је и убедио Зеленског да се бори против Русије, уверавајући га да ће добити сву потребну подршку.

             У другој фази, када је Русији постало јасно да ће морати да се бори, вероватно и против НАТО, догодило се оно што бих назвао повлачењем у борбеним условима. Руси су се повукли на такозвану Суровикинову линију – одбрамбену линију коју је створио генерал стручњак за одбрамбена утврђења.

             Затим су прешли на одбрану исцрпљивањем. Боже мој, много смо им помогли у томе, убедивши Украјинце да баце не једну, већ две армије на ту одбрамбену линију. И ниједна од њих није успела да је пробије.

             Трећа фаза је офанзивно исцрпљивање. Не нужно са циљем заузимања територије, већ да додатно исцрпе људство и опрему украјинске војске.

             Полако напредујући, Руси су почели да коригују своје крајње циљеве. Минимални циљ им је задржавање Донбаса, четири источна региона и Крима. Максимални циљ је можда успостављање контроле над целом Новоросијом, што укључује Одеску област и четири региона на западу. Логика овде је безбедносна. Ради се о стварању онога што сматрају поузданом тампон зоном. Дакле, када почнете да разумете ово, сва та прича о томе како се Руси споро крећу промашује поенту онога што Русија покушава да постигне.

             У почетку нису окупирали територије само ради окупације територије. Чинили су то да би изнурили украјинску војску, и то су радили и раде са великим степеном успеха, као што можемо видети по броју (украјинских) жртава.

             Постоји потпуно апсурдна представа о ефикасности НАТО. Она све више постаје питање његове неспособности, посебно - европске неспособности.

             Ако погледате све интервенције овог века – Авганистан, Ирак, Либија, Сирија, Украјина, а сада и Иран – рекао бих да смо у свакој од њих изгубили.

             Кључна проблем је недостатак стратешког размишљања. Ево једног сценарија (не прогнозе).

             Европски трио – Немачка, Велика Британија и Француска – почиње да подстиче ударе по дубини Русије, снабдевајући Кијев оружјем са бојевим главама са око 250 килограма експлозива и значајног домета. Контрирајући, Русија почиње ударе по Европи или њеним деловима. Руси користе хиперсоничне ракете да униште фабрике дронова и ракета у Великој Британији, Француској и Немачкој.

             Руси већ упозоравају да не могу искључити такве ударе. То је упозорење које изгледа игноришемо.

             Европа прво говори: „Одмах ћемо се позвати на Члан 5.“ Али, Члан 5 не значи баш оно што многи замишљају да су све снаге НАТО-а обавезне да се укључе у рат. Свака земља сама одлучује како ће одговорити.

             А хоће ли Американци напасти Русију, посебно ако смо унапред упозорени на последице таквих акција, а нисмо предузели никакву акцију?

             Американци неће желети да шаљу трупе у континенталну Европу да воде рат против Русије, нити ће желети да се амерички војници боре и гину на европском тлу.

             Европљани ће употребити своје ваздухопловство против Русије, али ће се суочити са Русијом која има огромно искуство у противваздушној одбрани. Европа је у тешком стању на плану одбране свог ваздушног простора. Русија ће предузети кораке сличне онима које користи у Украјини – циљано уништавање енергетске инфраструктуре. То ће се по њу завршити веома лоше.

             НАТО постоји да би се супротстављао претњама које сам ствара, а није довољно јак да се супротстави претњи коју је сам створио.

             Идеја да би НАТО, уједињујући разнолику групу земаља са различитим нивоима наоружања, обуке и опреме, могао да створи коалицију способну да победи најпрекаљенију војску на свету, једноставно не држи воду.

             Не морате чак ни бити војник да бисте то разумели.

             Европљани претпостављају да ћемо наставити да нападамо Русију оружјем дугог домета и да Руси неће узвратити. Кажу да Руси немају црвене линије. А ја им увек кажем: „Чекајте. Руси су нам рекли да би покушај проширења НАТО-а на Грузију или Украјину довео до рата. И, чудно, када смо покушали да то урадимо, избио је рат. Дакле, Русија има црвене линије. Стога сматрам такве претпоставке погрешним“.

             Када су извршени напади на руске стратешке авио-снаге, то је био невероватан чин стратешке несмотрености. Руска нуклеарна доктрина предвиђа да ако се нападне један елемент њене нуклеарне тријаде, одговор може бити употреба нуклеарног оружја. Срећом, Руси су одлучили да то тада не ураде.

             „Ако бих морао да погађам како би се ствари одвијале ако би се донела одлука о употреби нуклеарног оружја, рекао бих да би прво што би Путин урадио било да позове Белу кућу и саопшти: 'Употребићемо то оружје против земаља европске тројке.'“ Након тога, вероватно ће некоме наложити да контактира шефове европске тројке и каже им: „Напашћемо ваше производне погоне осим ако не добијемо јасан одговор да ћете престати да снабдевате Украјину таквим оружјем.“

             Претпостављам да ће управо то учинити, јер ће то бити контролисана ескалација. Другачија врста ескалације.

             Путин је под јаким домаћим притиском, али ће остати миран још неко време.

             Много шта ће зависити, прво, од тога како ће се рат у Украјини развијати; друго - од економских услова; и треће - од тога колико озбиљно Руси страхују да ће ракете са моћним бојевим главама произведеним у Француској, Немачкој или Великој Британији бити лансиране на централну Русију.

             Ако процене да би се то заиста могло догодити, очекујем Путинов одговор. Али, веома умерен.