Американци ће морати да сиђу са пиједестала „изабраног народа“
ШТО САД ДУЖЕ БУДУ ХТЕЛЕ ДА ВЛАДАЈУ СВЕТОМ - ТО ЋЕ БИТИ БОЛНИЈИ ЊИХОВ ПОВРАТАК СЕБИ

- Кад је Путин назвао САД једином суперсилом, у суштини им је рекао: можете да останете најјачи на свету, ми, Руси, се с тим слажемо. Али, морате да будете свесни зоне наших виталних интереса - то јест да одустанете од онога што сте радили у својству светског глобализатора и диктатора. Ако сте спремни на такву политику - не представља нам проблем што сте најјачи на свету у војном и економском смислу
- Ово је тачно јер се Русија заиста не супротставља Америци као таквој, већ политици глобализације коју преко САД спроводи наднационална глобална елита. Ако САД одустану од улоге „пендрека глобализације“ - њихова снага и моћ више за Русију неће представљати претњу као сада
- Русије се двапут само у последњих 200 година суочавала са агресијом америчких претходника у „глобализацији“. Трећи пут сигурно не би требало да то дозволи. Између осталог, и зато што би размере новог рата биле катастрофалне и за цело човечанство и за њу. А има, хвала Богу, све могућности за то - и чисто војне и, што је ништа мање битно, вољне
- Стратешка равнотежа нису само нуклеарне снаге, иако је јасно да је Путин говорио управо о њима. Стратешка равнотежа је још и такав систем кочница и противтегова који не дозвољава тренутно јединој суперсили да постане светски хегемон
- То је својеврсни систем осигурања који ће обезбеђивати мир у оном историјском периоду који ће бити потребан САД да сиђу с пиједестала „изабраног народа“
Пише: Петар АКОПОВ
ИЗЈАВА Владимира Путина да су САД једина суперсила изазвала је зачуђујућу реакцију: неки су у томе видели малтене додворавање Вашингтону.
Међутим, председник је само рекао истину, и она уопште није горка за нас. Тим пре што је Русија последњих година практично повратила статус друге велике светске силе - не у привреди, већ по општем утицају на светска питања.
Говорећи у Петрограду на економском форуму, Путин је назвао Америку једином суперилом.
О чему је говорио председник? О томе да су Сједињене Државе најјача земља на свету, и Русија то схвата и спремна је да сарађује са таквом моћном светском силом. Штавише, тако снажна земља је потребна и Русији, и свету. Постоји само један услов за развој наших односа - ми не желимо да се САД мешају у наше унутрашње ствари и да сметају другим земљама и регионалним блоковима да јачају своје везе са Русијом. Шта је у тој изјави зачуђујуће?
САД су постале суперсила током Другог светског рата - у истом периоду када је и СССР постао суперсила. Наше две земље су готово пола века одређивале ток историје човечанства. Међутим, после распада СССР (што је било плод пре свега грешака и глупости нашег тадашњег руководства) - Сједињене Државе су остале једина суперсила.
Штавише, цела конструкција светског поретка је почела нагло да се деформише. Вашингтон је доживео нестанак СССР као своју победу у хладном рату и приступио је изградњи светског поретка на амерички начин у глобалним размерама. То се може назвати униполарним светом, или процесом атлантске глобализације, битно је да су САД почеле себе да сматрају лидером не просто лидером целокупне међународне заједнице, већ и учитељом, судијом и организатором.
Није се све саопштавало отворено, али општи правац кретања је био јасан - Сједињене Државе су биле спремне да у кратком периоду преуреде цео свет како њима одговара. Тако да оне одређују правила у свему - у безбедности, светској трговини, економији, култури, вредностима, чак и у породичним односима. Остале цивилизације требало је да признају америчко лидерство и изабраност - или да се суоче са казненим мачем глобализације.
Очигледна је апсурдност и неостваривост тог плана, али многи атлантски стратези нису тако мислили.
Огромна војна, финансијско-економска и пропагандна предност САД над свим осталим земљама, доживљавање САД као лидера уједињеног Запада плус месијанска убеђеност да су у праву - све је то наводио Англосаксонце да сматрају да су њихови планови о глобалној владавини оствариви.
Успело је Риму, успеће и нама - тим пре што је Рим био угледни образац очева-оснивача и остао је идеал америчке елите. То што је Рим владао само делом света - Средоземљем, и што је ван његових граница остало много цивилизација о чијем постојању Римљани нису ни сањали, као и то што Римско царство није издржало терет освајања, није оптерећивало глобализаторе.
Они су помислили да се историја завршила - нови Рим је победио у светским размерама, потребно је само формализовати његову владавину.
Авганистански и ирачки рат били су кораци у том правцу. Војном силом упасти у центар Евроазије, преформатирати цео Велики Блиски Исток, створити тачке притиска на две главне државе Азије - Русију и Кину.
Управо Кину су САД доживљавале као главну претњу њиховој хегемонији, али чинило се да је њен економски раст могуће држати у геополитичким оквирима.
Међутим, у последњој деценији и голим оком се могло видети да се замисао о америчком свету није реализовала, нити ће се икада реализовати.
Финансијско-економска криза 2008. године до краја је оголила вештачку природу и фрапантне размере спекулативности глобалног финансијског система, који је био срце и мотор глобализације на амерички начин.
Блиски Исток и исламски свет генерално претворили су се у кипећи котао, који више нико од спољних играча не може ни да покуша да контролише.
Русија је почела чврсто да брани своје националне интересе, Иран се није савио под притиском Запада, Кина је постала глобални играч.
Европа и Јапан, који се још увек налазе под америчким протекторатом, показују тежњу ка стицању веће самосталности.
И што је најбитније - само човечанство у свој разноликости својих цивилизација и култура категорички одбија да се потчини правилима „света на амерички начин“.
У таквим условима заоштриле су се и противречја унутар самог америчког друштва и америчких елита. Сигурно је да није цео естаблишмент, а сигурно је да је само мали део народа спреман да принесе САД на олтар глобализације.
Доналд Трамп
Зато што је јасно да што САД буду упорније у тежњи да „владају светом“, то ће потом бити болније по саме Државе да се врате себи. Јер, то ће бити ударац не за елиту, која је наднационална по својој суштини, већ по патриотама Сједињених Држава и то - како међу обичним Американцима, тако и у естаблишменту.
Прекид самоубилачке политике „глобалне хегемоније“, признавање да су САД просто најјача светска сила - то је оно што, у суштини, предлаже Доналд Трамп.
Управо о томе и говори Владимир Путин када назива САД једином суперсилом. Можете да останете најјачи на свету, говори он Американцима - и ми, Руси, се с тим слажемо. Али, ви морате да будете свесни зоне наших виталних интереса - то јест да одустанете од онога што сте радили у својству светског глобализатора и диктатора.
Ако сте спремни на такву политику - не представља нам проблем што сте најјачи на свету у војном и економском смислу.
Јер, Русија се заиста не супротставља Америци као таквој, већ политици глобализације коју преко САД спроводи наднационална глобална елита. Ако САД одустану од улоге „пендрека глобализације“, њихова снага и моћ више њу неће представљати такву претњу као сада.
На крају крајева, и Кина и ЕУ економски нису слабије од САД (ЕУ их чак и превазилази, а Кина је на истом нивоу), али оне на војном и, што је најважније, идеолошком плану не сматрају да су „одговорне за цео свет“.
А садашње САД сматрају - што и изазива природну забринутост Русије, која се двапут само у последњих 200 година суочавала са агресијом америчких претходника у „глобализацији“. Трећи пут сигурно не би требало да то дозволи. Између осталог, и зато што би размере новог рата биле катастрофалне и за цело човечанство и за њу. А има, хвала Богу, све могућности за такво нешто - и чисто војне и, што је ништа мање битно, вољне.
Није случајно што је на том истом Економском форуму у Санкт Петербургу Путин током сусрета с представницима светских информативних агенција, говорећи о руској реакцији на америчку ПРО у Европи, говорио не само о нашем одговору на њу, већ и о равнотежи снага у целом свету:
„До чега ће све довести, то не знам. Али, тачно знам да ћемо ми бити приморани да одговарамо. Унапред знам да ће нас оптуживати за агресивно понашање, иако је то само одговор. Али, јасно је да ћемо морати да заштитимо безбедност, не само своју - за нас је веома важно да обезбедимо стратешку равнотежу у свету…
Управо је стратешка равнотежа обезбедила, гарантовала мир на планети, штитила нас је од великих оружаних сукоба у последњих 70 година.
И то је било добро, иако се, знате, заснивало на узајамној претњи, али нам је узајамна претња обезбедила мир деценијама“.
Стратешка равнотежа нису само нуклеарне снаге, иако је јасно да је Путин говорио управо о њима. Стратешка равнотежа је још и такав систем кочница и противтегова који не дозвољава тренутно јединој суперсили да постане светски хегемон.
То је својеврстан систем осигурања који ће обезбеђивати мир у оном историјском периоду који ће бити потребан САД да сиђу с пиједестала „изабраног народа“.
Да ли ће се у америчком друштву наћи снаге способне да то учине самостално, или ће главну улогу одиграти спољна принуда и ударци судбине је, свакако, такође важно - али ми не би требало да зависимо од тог избора. Русија је у стању да обезбеди мирну транзицију од неуспелог униполарног света ка мултиполарном, избалансираном супарништву-сарадњи неколико најважнијих светских центара моћи.
И та функција „обуздавача“ ће бити кудикамо важнија од статуса „суперсиле“, који Путин у свом говору на прошлогодишњем форуму у Петрограду није случајно назвао „ефемерним“:
„Русија не претендује ни на какву хегемонију, не претендује на некакав ефемерни статус суперсиле, ми никоме не намећемо своје стандарде и моделе понашања и развоја. Ми желимо равноправне, једнаке односе са свим члановима међународне заједнице.
И са Сједињеним Државама, и с нашим европским партнерима, и у Азији ћемо градити односе засноване на равноправности и, још једном понављам, узајамном уважавању“.
Алтернативе томе просто нема - и не само када смо ми у питању, већ и цео остатак света, укључујући још увек „суперсилу САД“.




















