Израел има бомбе које пробијају 30 метара земље или шест метара армираног бетона

Израел амбицизоне припреме за напад на Иран почео још 2003. године – у чему је његова ударна моћ (4)

* Израелска верзија авиона Ф-15Е под називом Ф-15И Ра ам (Гром) полетела је 12. септембра 1997. године, а у наоружање су прве летеице уведене 1998. године. Авион је у односу на америчку верзију Ф-15Е напреднији и урађен је према строгим израелским захтевима

* После борбених авиона, највећа узданица Израела - за напад на Иран - биће кратареће ракете попај турбо лансиране са израелских подморница класе `делфин`

* Тестирања авио-бомбе ГБУ-28 показала су да може да пробије 30 метара земље или 6 матара армираног бетона. Ове бомбе би биле само употребљене за пробој и деловање друге две врсте бомби

* У питању је пробојна авио-бомба намењена за пробијање унутар бетонских склоништа и других грађевинских објеката пре него што експлодира. Тело бомбе је израђено од челика и испуњено је са 240 кг ТНТ

        УЧИНАК израелског борбеног арсенала у операцији против Ирана - поготово ратног ваздухопловства – умногоме ће зависити од две универзалне вишенаменске платформе специјално пројектоване  за Израел.

        Наиме ради се о два авиона Ф-16И позната под именом Суфа (хебр. Олуја) и Ф-15И Ра ам ( хебр. Гром), а као помоћ овим авионима у електронском ратовању приодружиће се авиони специјализовани за електонски рат Г 550 `голфстрим`.

        У систему логистике користиће се летеће авио-цистерне КЦ.130 и КЦ-135.

 

Ф-15И Ра ам ( Гром)

        После рата у Заливу 1991 године, када су израелски градови били засути балистичким ракетама типа `скад`, које су лансиране из Ирака, Израелска влада одлучила да је потребан авион дугог долета који ће бити способан да елиминише  сличну претњу.

        Информације о таквом авиону послате су на адресе два произвођача - Локид Мартина (због његовог вишенаменског авиона Ф-16) и МекДонел Даглас, сада Боинг (због његових  авиона Ф/А-18 и Ф-15). Велике дилеме није било. Брзо је пала одлука да то буде авион Ф-15 са којим је Израел већ имао одлична искуства.

        Израелска влада је 27. јанура 1994. године олдучила да купи 21 авион Ф-15Е за јуришне задатке. Тај уговор је био допуњен са још четири авиона, да би у периоду до 1998. године било испоручено 25 таквих апарата. Каснијом додатном наруџбом тај број је повећан.

        Израелска верзија авиона Ф-15Е под називом Ф-15И Ра ам (Гром) полетела је 12. септембра 1997. године, а у наоружање су прве летеице уведене 1998. године.

        Авион је у односу на америчку верзију Ф-15Е напреднији и урађен је према строгим израелским захтевима. Авиону је - у односу на класични Ф-15 - смањен радарски одраз, а моторима Прат енд Витни Ф100-ПW-299 повећан потисак.  То су, иначе, данас најмоћнији мотори.

        Основ овог авиона чини тактички систем за електронску борбу израелске производње СПС-2100 којег чине активни ометач, сигнализатор радарског снопа, сигнализатор долазећих пројектила и бацач мамаца.

        Додатну опрему авиона чине: систем ЛАТРИН, радар АН/АПГ-70, холографски ХУД, литонов ИНС са ласерским жироскопом, даталинк и контролни рачунар ВХСИЦ.

        Опрема авиона укључује и четири система за планирање задатака

        Од наоружања, Ф-15И носи целу палету ракета ваздух-ваздух израелске производње `питон 3`, `питон 4`, америчке АИМ-9 сајвајндер, АИМ-7 Спаров и АИМ -120 АМРААМ. Летелице имају шетоцевни топ гетлинг конструкције калибра 20 мм.

        Од бомби авион је предвиђен да носи ласерске и сателитске вођене авио бомбе: ГБУ-28, ГБУ30, 32 ЈАДАМ.

        Сви Ф-15И оперативни су у 69. Скавдрону који је некад користио летелице Фантом II.

  ТТ подаци

        Тежина: празан - 14.379 кг празан, пун - 36.750 кг. Димензије: дужина -19,43 м, висина - 5,63 м, а распон крила - 13,5 м. Максималана брзина: 2,5 М. Домет са додатним резервоарима за гориво и пуњењем у ваздуху - 4.450 км

 

Ф-16И Суфа ( Олуја)

        Ф-16И Суфа представља двоседну последњу верзију авиона Ф-16 и најевећи финансијиски аранжман, јер је набвка ових летелица коштала Израел 4,5 милијарде долара. За тај новац су купљене 102 летелице најмодерније варијанте модификованог Ф-16 Блок 50/52.

        У овај авион је уграђен јачи мотор Прат енд Витни Ф100-ПW-229, који је добио бројна унутрашња и спољашња побољшања, искључиво рађена у Израелу.

        У носу авиона се налази флир сензор за осматрање предње полусфере у ИЦ спектру, као и нови вишемодни радар АН/АПГ-68 ( В)9  који у односу на првобитни има већи домет за 30 одсто. Радар има посебан САР (Syintetic Aperature Radar) који омогућава веома високу резолуцију радарске слике осматраног терена.

        На авиону су допунски резервоари горива (на смаом трупу летелице то јест на горњем делу), што му омогћава висок делет, а тиме и ослобађање подвесних тачака испод крила за монтирање додатног наоружања.

        Изаелци су Ф-16И прилагодили ношењу широког спектра наоружања средстава ваздух-земља: вођених авио бомби ГБУ-31 ЈАДАМ, АГМ-154 ЈОСОW, ЦБУ-103/104/105, вођених ракета ваздух- ваздух: рафаел питон 5 и АИМ-120АМРААМ. За дејсва по циљевима у ваздуху, летелица корсити израелске ракете средњег домета РАФАЕЛ Дербy која је слична америчкој ракети в-в АИМ-120 АМРААМ .

        На летелицу је уграђен и нишански контејнер Мартин Снипер XР Пантера намењен дејствима ласерским бомбама са великих висина.

  ТТ Подаци:

        Тежина: 12,8 тона празан. Пун: 23,5 тДимензије: дужина: 14,93 М, распон крила: 9,45 м, висина: 5,1 М. Брзина: 2 маха на већим висинама, на нижим 1,5 маха. Домет: 2100 км.

 

Крстарећа ракета попај турбо АГМ-142

Макета ракете попај турбо

        После борбених авиона, највећа узданица Израела - за напад на Иран - биће кратареће ракете попај турбо лансиране са израелских подморница класе `делфин`.

        У израелску употребу ушла је прво као ракета ваздух-земља, да би каснијим усавршавањем постојеће платформе добили крастарећу ракету домета 1500 км. Ракета је дефинисана и развијена усавршавањем постојеће платформе чиме су избегнути значајни трошкови после одбијанаја Американаца да Тел Авиву продају крстареће ракете БГМ-109 томахавк које се лансирају са бродова и подморница.

        Технолошка основа система Have litle познатог под називом попај II домета 150 км послужила је за развој крстарећг пројектила продужењем основне варијанте ракете и ставрањем простора да се искористи додатна количина горива.

        Пројектил је први пут тестиран маја 2000. године. У највећој тајности, а био је лансиран са подморнице  делфин. У исто време је Израел обавестио јавност да поседује бојеву главу тежине 200 кг која садржи 6 кг плутонијум који се може интегрисати у погодну ракетну платформу. Пројектил са оваком интегрисаном бојевом главом тестиран је 2002. године, чиме је званично почело добијање крстарећег пројактила домета 1.500 км.

 

Ласерски вођена бомба ГБУ-28 Банкер бустер

        Још један адут на који Израелци ачунају приликом напада на нуклеарна посторјења јесте ласерски вођена бомба ГБУ-28 позната и под називом `разбијач бункера`.

        Ова авио бомба развијена је за потребе америчких оружаних снага током операције Пустињска олуја како би уништила Садамове бункере укопане под земљом. Намењена је за гађање и уништавање подземних склоништа и командних центара.

        Принцип деловања ове авио-бомбе је да се лансирају са авиона са велике висне - а носе их авиони Ф-15Е - и да прикупљеном кинетичком енергијом пробијају површински слој земље изнад склоништа.

        Тестирања ове авио-бомбе су показала да ГБУ-28 може да пробије 30 метара земље или 6 матара армираног бетона.

        Ове бомбе би биле само употребљене за пробој и деловање друге две врсте бомби.

  ТТ Подаци:

 

Ласерски самонавођена авио-бомба БГУ-28:

        Маса: 2.130 кг, маса експлозива: 293 кг. Дужина: 5.790 мм, пречник:370 мм. Домет: 9 км

        Пробија армирани бетон дебљине око 6 м или 30 м земље

 

Авио бомба БЛУ-109:

        У питању је пробојна авио-бомба намењена за пробијање унутар бетонских склоништа и других грађевинских објеката пре него што експлодира. Тело бомбе је израђено од челика и испуњено је са 240 кг ТНТ. Бомба има уграђен упаљач са временским кашњењем, који омогућава експлозију након пробијања заштитоног слоја мете. У оперативној употреби је од 1985 године и корсит се и као бојна глава за фамилију авио бомби ГБУ и за оружје погоњено ракетним моторм АГМ-130. Ову авио бомбу носе и авион Ф-16, Ф-15Е и Ф-15И

  ТТ подаци

        Дужина 2400 мм, пречник тела 370мм.  Маса: 874 кг. Пуњење 240 кг ТНТ

 

Процена могућег броја погинулих

        Погледајте могућу пројекцију броја погинулих на основу Студије о могућем рату САД, саветника и Израела против Ирана.

        У табели су дати подаци о могућем броју погинулих од тактичких крстарећих ракета и бомби пуњених нуклеарним оружјем, као и омогућем броју погинулих у овом здруженом нападу.

локација	Бр. погинулих	Тип постројења	насеље у близини
Бонаб	2.000	Истраживачки центар	Град у близини
Бушер	6.000	Нуклеарни реактор	Лучки град
Калус	69.000	Подземно постројење	Приобални град
Дагман	70.000	Постројење за биол. и хемиско оружје	град
Даркховин	2.000	Подземно нукле. посторјење	Абадан и Басра Ирак
Есфахан	572.000	Локац. развоја нуклеарног програма	Универз. град
Лавизан	331.000	Рактени програм	град
Парчин	15.000	Ракте. База. И полигон	Предграђе Техерана
Казвин	255.000	Пост. Хемијско оружје	Техеран
Табриз	899.000	Пост за ракете	град

 

А. М.