Велика је и вероватноћа да је Гадафи жив и да је подметнуо неког од својих двојника

РУСКИ ЕКСПЕРТ ЗА БЛИСКИ ИСТОК ТВРДИ

ДА ЈЕ РАСПЛЕТ У ЛИБИЈИ ТЕК - НОВИ ЗАПЛЕТ

• Велика је вероватноћа да Гадафи више није жив. Као што је велика вероватноћа и да је пуковник подметнуо неког од својих двојника, које ауторитарни лидери увек имају баш за случај „одласка из живота“ у ванредној ситуацији

• А да ли је Гадафи  стварно напустио овај свет – или се само притајио и „легао на дно“, као што верују његове верне присталице, остајући херојем будућих историјских хроника и авантуристичких романа – то више нема нарочите везе са грађанским ратом у Либији

• Гадафи је тај рат могао подстицати, организовати и финансирати, али дубљи узроци нису везани само за њега и зато са његовом смрћу – физичком или виртуелном – неће ни нестати

• Свргавање пуковника одговара многима. Саудијска Арабија и Катар су туђим рукама неутралисали опасног конкурента на тржишту нафте и гаса и унапред могу рачунати на додатну зараду од неколико десетина милијарди долара, не рачунајући будуће приходе од Гадафијевих афричких пројеката које ће поделити са Турском

• Његова имовина у Африци и стотине конвоја технике које је извезао ван граница земље процењују се на око 25 милијарди америчких долара

        Пише: политиколог Јевгениј САТАНОВСКИ, председник Института за Блиски Исток

        ДА ЛИ је Гадафи убијен или није, то засад не знамо, а пре анализе —ДНК или било које друге, извршене од стране неутралног стручног центра који заслужује поверење – нећемо  ни знати.

        Велика је вероватноћа да Гадафи више није жив. Као што је велика вероватноћа и да је пуковник подметнуо неког од својих двојника, које ауторитарни лидери увек имају баш за случај „одласка из живота“ у ванредној ситуацији. На крају крајева, он је изгубио у борби за власт, мада му је у рукама остало довољно средстава за неоскудан, иако, по ранијим мерилима, не баш раскошан живот.

        Његова имовина у Африци и стотине конвоја технике које је извезао ван граница земље процењују се на око 25 милијарди америчких долара. Добар број земаља, у којима је се налази та имовина, вероватно ће дозволити пуковниковој породици да је прода са солидним попустом у корист локалних лидера.

_______________________________________________________________________________________________________________

   „Аналогије не охрабрују. Грађански рат у Русији није престао након стрељања цара мученика (Николаја Другог) „са целом породицом“. Садама су обесили, али се у Ираку „рат свих против свих“ наставља. Бин Ладена су ликвидирали, Ал Каида ипак није постала „Армија спаса“.“

_______________________________________________________________________________________________________________

        Пример Египта, где је таква операција била изведена са очигледном прећутном сагласношћу руководства те земље, наводи на претпоставку да ће тако поступити и Алжир и други латиноамерчки и постсовјетски партнери лидера Џамахирије.

        Сви људи се могу наћи у тешкој ситуацији у одређеном тренутку. Сада многи не деле баш сви одушевљење Гадафијевих противника које по жестини и острашћености подсећа на совјетски агитпроп из времена Хрушчова.

        А да ли је Гадафи  стварно напустио овај свет – или се само притајио и „легао на дно“, као што верују његове верне присталице, остајући херојем будућих историјских хроника и авантуристичких романа – то више нема нарочите везе са грађанским ратом у Либији. Тај рат ће даље ићи својим путем и усуђујем се да прогнозирам – ићи ће њиме дуго.

        Гадафи је тај рат могао подстицати, организовати и финансирати, али дубљи узроци нису везани само за њега и зато са његовом смрћу – физичком или виртуелном – неће ни нестати. Користећи помешани стил Проханова (руски писац и радикални критичар капитализма) и Обаме, могао бих написати да је крвава рука империјализма слободољубивом народу Либије донела демократију, ослободивши га од мрског диктатора. Али, шта даље?

        Аналогије не охрабрују. Грађански рат у Русији није престао након стрељања цара мученика (Николаја Другог) „са целом породицом“. Садама су обесили, али се у Ираку „рат свих против свих“ наставља. Бин Ладена су ликвидирали,  Ал Каида ипак није постала „Армија спаса“.

        Блиски Исток није Европа, Либија није Швајцарска, а арапски шејхови нису блогери из алпских кантона...

________________________________________________________________________________________________________________________

   „У Либији сви мрзе све. Нико не верује никоме. Привремени савези су могући, али не и трајни. Појава сваког новца провоцира обрачуне на живот и смрт међу дојучерашњим савезницима.“            

_____________________________________________________________________________________________

        Либијска каша је заправо крајње сложен и занимљив пасијанс. Либију чини пар стотина арапских племена, а са клановима их је безмало хиљаду. Плус још до сто берберских, плус Туарези из сахела, а ту су и Тубу  и остале  афричке групе. Ал Каида је на средоземној обали. И то: „Ал Каида земаља исламског Магреба“.

        У игри су и религиозни исламски редови: Сенусија у Киренаики, на који се ослањала либијска монархија, Тиџанија у Триполитанији, па суфијска братства – смртни непријатељи Салафита. Па нелегални афрички имигранти који теже да преко Либије стигну до Европе и стотине хиљада страних радника који су успели да побегну преко египатске и туниске границе.

        У Либији сви мрзе све. Нико не верује никоме. Привремени савези су могући, али не и трајни. Појава сваког новца провоцира обрачуне на живот и смрт међу дојучерашњим савезницима. Крвна освета цвета. Лични односи између лидера личе на европско средњевековље. Зато су апели западних експерата да у Либији зацаре грађански мир и одговорност ефикасни колико и пропагирање здравог начина живота у у колумбијском наркокартелу.

        Свргавање пуковника одговара многима. Саудијска Арабија и Катар су туђим рукама неутралисали опасног конкурента на тржишту нафте и гаса и унапред могу рачунати на додатну зараду од неколико десетина милијарди долара, не рачунајући будуће приходе од Гадафијевих афричких пројеката које ће поделити са Турском. Европљани и Американци ће – користећи искуства черупања буџета стечена у Ираку и Авганистану – применити у копродукцији са корумпираним блискоисточним бирократама и при компензирању војних расхода и потрошеног на обнову Либије.

        Салафити су се ослободили опасног непријатеља и дошли до маневарског простора за своје војно-политичке активности и осетно раширили зону свог утицаја у Магребу.

        Радикалне исламске групације успоставиле су контролу над територијалним енклавама типа „Исламског емирата“ у Дерни и домогли се Гадафијевих арсенала. Са заробљених десет хиљада мобилних противтенковских и осталих ракета – не рачунајући остало наоружање -  већ су постали најкрупнија оружана сила афричког Сахела.

___________________________________________________________________________________________________________________________

   „НАТО је у Либији показао да су његова „најбоља времена“ већ у прошлости: пола године прескупих бомбардовања није дало никакав резултат. Исход рата су одлучили – подмићивање и командоси.“           

________________________________________________________________________________________________

        Победничка еуфорија, коју демонстрирају пуковникови лични непријатељи после саопштења о његовој смрти, може се разумети. Међу одушевљеним су: краљеви, премијери и председници држава које је Гадафи деценијама засипао увредама у Лиги арапских држава. У овом табору су и исламисти против којих је пуковник водио рат на истребљење. Ту су и присталице свргнутог краља из Бенгазија, као и донедавни „вечити губитници“ из либијске опозиције. А и бивши министри који су се бојали плаћања рачуна – ако одреди ПНСЛ  изгубе. Али, њихова победа је -  Пирова.

        НАТО је у Либији показао да су његова „најбоља времена“ већ у прошлости: пола године прескупих бомбардовања није дало никакав резултат. Исход рата су одлучили – подмићивање и командоси.

        Западна политичка и медијска машинерија изгубила је у Либији кредит поверења и прошлајфовала чим се сударила са дипломатским отпором Русије и Кине кад је покушала да либијски сценарио пренесе и у Сирију.

        Министри-пребези немају шта да траже у „тераријуму истомишљеника“ унутар нове либијске власти: приликом поделе положаја и новца они немају никакве шансе против исламиста. Либерална опозиција, као и увек и свуда, неће добити ништа.

        Умерене исламске групације – које је Гадафијева „Зелена књига“ гурнула на периферију – неће преживети директни судар са салафитима. Сви који мисле да ће из Киренаике моћи да се диригује процесима у Триполитанији или Фецани – биће веома разочарани.

        А Русија ће – сачувавши уговоре у којима је у Либији пертнер западних корпорација – све остале ће изгубити.

        Наша судбина на Блиском Истоку је таква да колера може да је однесе.