Мацут: „Пушка“ и Берлински конгрес полазна и завршна тачка једног од најзначајнијих и периода у српској историји

„ЦЕО 19. ВЕК БИЛИ СМО НА СТРАЖИ, САЊАЈУЋИ ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ“

* Невесињска пушка и Берлински конгрес представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа. То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу

* И данас, када гледамо сличне геополитичке поступке, не можемо се отети утиску да свет и даље није научио лекције из тог доба. Да трајни мир не може да се гради без истине, правде и уважавања страдања оних бројчно малих, али поноситих народа који су своју слободу изборили жртвом, а не на туђем рачуну

________________________________________________________________

           СРПСКА историја сведочи да се борба српског народа за слободу никада није гасила, истакао је премијер Србије Ђуро Мацут у Невесињу

           - Српска историја обележена је бунама, ратовима, избеглиштвом, али борба за слободу никада се није гасила. Невесињска пушка сведочи колико је воља народа за слободом увертирала ван граница Балкана - истакао је он.

           Додао је да Невесињска пушка је била варница за друге ратове.

           - То је завршна тачка у једном од најзначајнијих периода српског народа - истакао је он.

           - Кроз векове наш народ је непрестано тражио слободу и често по цену најтежих жртава. Цели 19. век као да смо провели на стражи у војним рововима желећи и снивајући ослобођење и уједињење. У Херцеговини искра борбе за слободом никад се није угасила. Буне су дизане 1825. и 1858. године, али посебно се у памћењу народа урезала она из 1861. године. Његова борба постала је симбол отпора и тежње за правдом - навео је Мацут.

           Истакао је да је управо Невесињска пушка и, на крају, Берлински конгрес представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа.

           - То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу. Међутим, уместо правде, великим силама тог доба били су важни њихови интереси, па су границе прекрајане, без разумевања и праведних тежњи људи који живе на Балкану. Уместо мира, многе одлуке рађале су нове несугласице и заоштравања у односима међу народима.

            - И данас, када гледамо сличне геополитичке поступке, не можемо се отети утиску да свет и даље није научио лекције из тог доба. Да трајни мир не може да се гради без истине, правде и уважавања страдања оних бројчно малих, али поноситих народа који су своју слободу изборили жртвом, а не на туђем рачуну – закључио је Мацут.